Avanture iz kulture

Piše: Milan Stanković, prof. Bor Kažu da je psovka ružna stvar. Da kvari jezik, vaspitanje, duh. Da ne priliči. I možda je tako — u salonskim uslovima, na čipkastim stolnjacima sveta gde su osećanja filtrirana, gde se strast smatra bolešću, a spontanost defektom. Ali narod — naš stari, tvrdoglavi, uporan narod — nikada nije živeo sa čipkastim stolnjacima. Živeo je sa vetrovima. Pod udarcima. Pod vlastima koje bi ga se često setile samo kad su im trebale glave za rat ili ruke za porez. I u tom svetu, ogoljenom do kostiju, gde se malo smejalo, a mnogo ćutalo, psovka je bila pesma duše. Krik. Nepristojan, sirov, ali neophodan. Kao rana koja mora da prokrvari da bi se očistila. Jer psovka nije samo reč. Psovka je kratki udar munje protiv nepravde. Ona nije znak slabosti, nego poslednji, očajnički znak ljudske snage. Kad sve drugo zakaže — razum, molba, kucanje na vrata savesti — ostaje psovka. Kao pesnica bačena u lice onima koji su izgubili lice. Nije čudo da su naši preci pso...

Piše: Milan Stanković, prof. Bor Postoji jedna mračna, teško uhvatljiva pojava, prisutna od iskona, koja izmiče jednostavnim objašnjenjima. To je potreba nekih žena – onih sa posebnim darom za surovu dominaciju – da sistematski, metodično, ponekad čak i sa primesama sladostrašća, unište muškarca. Ne iz pravde, ne iz nužde, već iz dinamike moći, igre volje, tamne alhemije kontrole. Ta osobina, da budemo jasni, mnogo više "krasi" muškarce, u tome su eksperti, ali postoje, doduše ne tako često, žene, o čemu nam govore filmovi i književna dela, koje su, u tom smislu, jednake muškarcima pa ih ponekad i prevazilaze. Miloš Forman i Ken Kizi dali su nam jednu od najsugestivnijih studija tog fenomena: sestru Račed u filmu "Let iznad kukavičjeg gnezda". Figura sestre Račed otelotvoruje ledenu sveštenicu reda, upraviteljku sterilne civilizacije, egzekutorku tihog lapota nad buntovnim muškarcem – Mekmarfijem. Lapot, stari balkanski običaj, predstavlja ritualno žrtvo...

📚 Šta je Daunt Books? Daunt Books je lanac nezavisnih knjižara u Engleskoj, koji je 1990. godine osnovao Džejms Daunt (James Daunt). Prva i najpoznatija prodavnica nalazi se u ulici Marylebone High Street u Londonu. Smeštena je u prelepoj edvardijanskoj zgradi iz 1912. godine, poznatoj po dugim drvenim galerijama i velikim svetlarnicima, što je čini jednom od najlepših knjižara u Londonu .​ 🌍 Specifičnost knjižare Ono što izdvaja Daunt Books je njen jedinstveni način organizacije knjiga — po geografskim regijama. Na primer, ako te zanima neka zemlja, naći ćeš na jednom mestu putopise, vodiče, istorijske knjige, fikciju i poeziju vezanu za tu zemlju .​ 📍 Gde se nalazi? Pored glavne prodavnice u Maryleboneu, Daunt Books ima još nekoliko filijala u Londonu, uključujući Holland Park, Hampstead, Belsize Park, Cheapside i Notting Hill, kao i prodavnice u Oksfordu i Marlowu.

Piše: Milan Stanković, prof. Bor Vilijam Šekspir rođen je pre 461 godinu u Stratfordu na Ejvonu, u Engleskoj, u aprilu 1564. Tačan datum rođenja nije zabeležen, ali se u celom svetu tradicionalno obeležava 23. aprila. Njegovo krštenje zabeleženo je u parohijskom registru crkve Svete Trojice u Stratfordu na Ejvonu, u sredu 26. aprila 1564. godine. U velikoj povorci stvaralaca koji su obeležili ljudsku civilizaciju, Vilijam Šekspir zauzima jedno od centralnih mesta. Njegovo ime i delo vekovima ne silaze sa svih pozornica sveta, a replike i rečenice su postale  deo opšte kulture, kako među poznavaocima književnosti, tako i u svakodnevnom govoru. Šekspir, pesnik i dramaturg elizabetanske Engleske, bio je i univerzalni mislilac čije delo nadilazi epohe, granice i jezike. Njegov opus odražava sve slojeve ljudske prirode – ljubav, sumnju, ambiciju, čast, izdaju, ludilo, moć, gubitak i iskupljenje – u formi koja je i danas jednako živa, izazovna i uzbudljiva. Veliki dramski svet ko...

Piše: Milan Stanković,prof. Bor "И рече онај што сеђаше на престолу: Ето, све ново творим.“ — Откровење 21:5 Ускрс као најдубља тачка хришћанске мистерије и најснажнији симбол победе живота над смрћу, оставио је дубок траг у српској књижевности, прожимајући је, осим као религијска тема, и као универзална порука о обнављању, васкрсу духа, појединца и народа. Ова симболика, сачувана у народној књижевности и ауторској лирици, епици и драми, представља један од темељних кодова у разумевању духовног профила српског писца и његовог односа према судбини, патњи и спасењу. У обредној и обичајној лирици народне традиције, Ускрс живи у песмама у којима се преплићу светост празника, природа у цветању и порука о обнови живота. То, с једне стране, јесу поетски записи о ритуалима, али и виспрена, мудра интуиција народа о вечном враћању светлости после таме, цвета после снега, гласа после ћутања. Рекло би се да поента народне приче о Ускрсу није у страдању, већ у нади и вери. ...

Piše: Milan Stanković, prof. Bor „I reče onaj što seđaše na prestolu: Eto, sve novo tvorim.“ — Otkrovenje 21:5 Uskrs u američkoj književnosti pojavljuje se kroz različite slojeve značenja — kao religiozna tema, ali i kao univerzalna metafora patnje, preobražaja, nade i obnove. Pisci često istražuju trenutke kada čovek prolazi kroz tamu i dostiže svetlost, kada stari svet umire da bi se rodio novi. Jedna od najupečatljivijih autorki u ovom kontekstu je Fleneri O’Konor, katolička spisateljica sa američkog Juga. U pričama poput „Teško je naći dobrog čoveka“ i romanu „Mudra krv“, likovi doživljavaju duhovne lomove i suočavaju se s mogućnošću milosti. Trenuci nasilja i šoka u njenoj prozi vode ka spoznaji, prosvetljenju i otvaranju duhovnih vrata. Kod Vilijama Foknera, uskrsnuće dolazi kroz složene odnose ličnog i porodičnog identiteta. Roman „Buka i bes“ počinje na Uskrs i prikazuje raspad porodice Kompson. Ipak, kroz sećanje, kontinuitet i nadu, otvara se prostor za obnavljanj...

Пише: Милан Станковић, проф. Бор Велики Петак, као дан који у хришћанској традицији означава распеће Исуса Христа, представља један од најдраматичнијих тренутака у религијском, културном и уметничком памћењу човечанства. То је дан тишине и бола, али и дан који у себи носи дубоку симболику жртве, искупљења и очекивања васкрсења. Он је тамна ноћ уочи зоре – тренутак када се чини да зло тријумфује, а ипак већ у себи носи наговештај коначне победе живота над смрћу. Религијски смисао У хришћанској теологији, Велики Петак је централни догађај спасења: Христос добровољно прихвата патњу и смрт да би откупио грехе света. Његова жртва постаје парадигма божанске љубави и опроштаја. Ово страдање представља чин највише духовне снаге, у коме смрт губи свој апсолут. У томе је дубоко укорењена нада хришћанског човека: кроз патњу – ка спасењу; кроз смрт – ка животу. Традиција и култура У различитим културама и народним обичајима, Велики Петак је дан поста, молитве и унутрашњег п...

Piše: Milan Stanković, prof. Bor „Metamorfoza“ , priča Franca Kafke, je potresno istraživanje ljudske otuđenosti, identiteta i razornog tereta društvenih očekivanja. U središtu priče je Gregor Samsa, trgovački putnik koji se jednog jutra budi i otkriva da se pretvorio u džinovskog insekta. Ovaj nadrealni i apsurdni zaplet možda deluje šokantno, ali on je zapravo optičko sočivo kroz koje Kafka proučava dublje i uznemirujuće istine o ljudskom stanju. Gregorova fizička transformacija odražava emocionalnu i psihološku izolaciju koju je već dugo trpeo. I pre metamorfoze, on je zarobljen – poslom, finansijskom zavisnošću porodice i sopstvenom nesposobnošću da iskaže ličnu volju. Promena u insekta doslovno izražava način na koji su ga drugi oduvek doživljavali: kao sredstvo, funkciju, teret kojim treba upravljati. Početna briga njegove porodice brzo prerasta u gađenje i ogorčenost, otkrivajući koliko je ljubav krhka kada se zasniva isključivo na korisnosti. Narativ je ...

Piše: Milan Stanković, prof. Bor Zamislite da vam neko kaže, pre nego što otvorite knjigu: „Ovaj roman zna da je roman.“ I vi ste već zbunjeni. Ima li uopšte smisla da ga čitate? Ne zvuči li to kao još jedan književni eksperiment osmišljen da impresionira profesore književnosti dok istovremeno blago muči sve nas ostale? Ako se to pitate — niste jedini. Ali ni taj roman, onaj koji zna da je roman, nije sam. On zna da ćete se to zapitati. I namiguje vam sa margina. Taj roman je metafikcija. To je književnost koja ne želi da nas hipnotiše, već da nas uvuče u igru. Zna da je priča izmišljena, zna da čitalac postoji, zna da postoji i autor — i ništa od toga ne krije. Ponekad autor ulazi u tekst. Ponekad lik zna da je izmišljen. Ponekad se priča zaustavi jer je narator promenio mišljenje. Nije greška — to je književna strategija. I to zabavna. Metafikcija je književnost koja zna da je književnost, roman koji zna da je roman, narator koji iznenada obraća čitaocu — ili ...

Пише: Милан Станковић, проф. Бор Када се право одвоји од морала, остаје само облик — празан, хладан и често суров. Уместо да буде средство заштите слободе и правде, оно постаје инструмент моћи, самодовољна машина која функционише по логици форме, а не по логици истине. То није нов феномен. Историја је пуна примера у којима су правне норме служиле неправди, јер се суштина — потреба за утврђивањем чињеница и истине — жртвовала у корист процедуре. Често нису сами закони проблем, већ правни формализам који их прати. У континенталном праву, где се велика пажња посвећује тачној примени прописаних норми, често долази до ситуација у којима суштина права — праведност и истина — бивају жртвоване зарад апстрактне примене процедура.  Када суд не "види"...  Замислимо ситуацију у којој је свима јасно шта се догодило. И жртве, и мотиви, и последице су очигледни, али због „непостојања доказа у форми коју прописује закон“, правда није могућа. Чак и када постоје логички повезани ел...

Piše: Milan Stanković, prof. Bor Književnost je od svojih začetaka bila prostor u kome se oblikuje kolektivna savest društva, ali i glas onih koji su u stvarnosti lišeni prava da govore. Kroz romane različitih epoha, jezika i kultura, pisci su dokumentovali, osudili i razotkrili nepravdu, institucionalno nasilje, društvenu diskriminaciju i nemoć pojedinca pred sistemom. Književnost je tako postala, kroz umetnički izraz, svojevrsno oruđe otpora. U tom smislu, brojna velika dela svetske književnosti mogu se čitati i kao snažni zagovornici ljudskih prava. Među najznačajnijim romanima koji se direktno bave sudskom i društvenom nepravdom izdvaja se „Ubiti pticu rugalicu“ (Harper Li), u kome se kroz oči deteta prikazuje rasizam  američkog Juga i nepravda prema nevinom Afroamerikancu optuženom za silovanje. Suđenje Tomu Robinsonu postaje paradigmatski primer montiranog procesa, gde predrasude nadjačavaju činjenice, a sistem izdaje ono što bi trebalo da štiti. Sličn...

Piše: Milan Stanković, prof. Bor Holden Kolfild, protagonist romana "Lovac u žitu" Džeroma Dejvida Selindžera, jedan je od najkompleksnijih tinejdžerskih likova u američkoj književnosti. Njegova psihološka struktura omogućava raznolike interpretacije, od egzistencijalističkog tumačenja krize identiteta do psihoanalitičkih analiza koje dopiru do nesvesnih impulsa i konflikata u ponašanju. Jedna od mogućih interpretacija jeste sagledavanje Holdenovog razvoja kroz Frojdovu teoriju Edipovog kompleksa, koja upućuje na nesvesne tenzije između osećanja prema roditeljima i formiranja muškog identiteta. Edipov kompleks, kako ga definiše Sigmund Frojd, označava nesvesnu žudnju deteta prema roditelju suprotnog pola i rivalitet prema roditelju istog pola. Iako u romanu majka gotovo da nema aktivnu ulogu, njen implicitni uticaj može se uočiti kroz Holdenovu potrebu za toplinom i sigurnošću koju ne nalazi u spoljašnjem svetu. Posveta na početku romana „Mojoj majci“ može biti si...