PSIHOLOŠKI PROFIL HOLDENA KOLFILDA I EDIPOV KOMPLEKS

Holden Kolfild, protagonist romana "Lovac u žitu" Džeroma Dejvida Selindžera, jedan je od najkompleksnijih tinejdžerskih likova u američkoj književnosti. Njegova psihološka struktura omogućava raznolike interpretacije, od egzistencijalističkog tumačenja krize identiteta do psihoanalitičkih analiza koje dopiru do nesvesnih impulsa i konflikata u ponašanju. Jedna od mogućih interpretacija jeste sagledavanje Holdenovog razvoja kroz Frojdovu teoriju Edipovog kompleksa, koja upućuje na nesvesne tenzije između osećanja prema roditeljima i formiranja muškog identiteta.

Edipov kompleks, kako ga definiše Sigmund Frojd, označava nesvesnu žudnju deteta prema roditelju suprotnog pola i rivalitet prema roditelju istog pola. Iako u romanu majka gotovo da nema aktivnu ulogu, njen implicitni uticaj može se uočiti kroz Holdenovu potrebu za toplinom i sigurnošću koju ne nalazi u spoljašnjem svetu. Posveta na početku romana „Mojoj majci“ može biti simbolična kako za samog autora, tako i za unutrašnje konflikte njegovog junaka, sugerišući dublju, nesvesnu povezanost sa majčinskom figurom.

Holdenova emocionalna nesigurnost reflektuje se kroz  idealizovan odnos prema mlađoj sestri Febi i preminulom bratu Aliju, koji predstavljaju svet detinjstva, čistote i neiskvarenosti. U Frojdovim terminima, ovo može biti povezano sa fazom infantilne vezanosti za majku, koja se u adolescenciji transformiše u otpor prema autoritetima i nemogućnost da se identifikuje sa muškim uzorima. 

Holden prezire svog oca, uspešnog advokata, ne želi da prihvati njegove životne vrednosti i odbacuje figure muškog autoriteta, što se vidi i u  odnosu prema cimeru Stredleteru i starijem bratu Di-Biju. Stredleter, kao fizički dominantan i samouveren mladić, mada površan i intelektualno nedorastao, kod Holdena izaziva osećanje inferiornosti i nesigurnosti, posebno u kontekstu seksualnih odnosa, što je još jedan aspekt razvoja koji ukazuje na unutrašnju tenziju između infantilnih i odraslih aspekata psihe.

Poseban segment Holdenove psihološke borbe jeste ambivalentan odnos prema seksualnosti. Iako izražava interesovanje za žensku lepotu, svi  pokušaji da uspostavi bliskost sa devojkama završavaju se neuspehom. Iskustvo sa prostitutkom ukazuje na dublji strah od seksualnog sazrevanja, jer seksualnost za njega simbolizuje prelazak u svet odraslih, koji on doživljava kao pokvaren i licemeran. Ovakav strah od seksualnog odnosa može se tumačiti i kao deo takozvane kastracione anskioznosti, koju Frojd povezuje sa osećajem ugroženosti i nesigurnosti pri prelasku iz infantilne u odraslu fazu.

Kada je vidi, oduševljen je izgledom devojke Stejsi, počinje ljubavna predigra, sve teče "kao podmazano", da bi mu u finišu postala dosadna, što joj i kaže, zbog čega se ona naljuti i - ode.

Epizoda sa profesorom Antolinijem dodatno komplikuje psihoanalitičko tumačenje romana. Kada ga Antolini, dok spava, pomazi po glavi, Holden reaguje begom. Interpretacija ove scene može biti višeslojna: dok se tradicionalno tumači kao Holdenova reakcija na latentnu homoseksualnost profesora, može se sagledati i kao njegov strah od odraslih muškaraca uopšte, što se uklapa u obrazac izbegavanja konfrontacije i fizičke dominacije.

Na kraju romana, Holden je i dalje uhvaćen između sveta detinjstva i sveta odraslih. Borba protiv licemerja i površnosti odraslih zapravo je beg od sopstvene zrelosti. Njegov jezik je ciničan i buntovan, ali ispod te maske krije se duboka nesigurnost i ranjivost. Sestra Feba postaje figura koja simbolizuje emocionalni oslonac i potencijalnu mogućnost sazrevanja. U psihoanalitičkom smislu, ona može predstavljati sublimisanu majčinsku figuru koja mu, kroz ljubav i razumevanje, pruža utehu i vraća osećaj sigurnosti.

Holdenovo "putovanje" kroz roman ne dovodi do konačne transformacije, ali sugeriše da promena i sazrevanje nisu nemogući. Njegova priča može se posmatrati kao klasična adolescentska kriza, u kojoj se nesvesni konflikti sa roditeljima, posebno sa ocem, kombinuju sa strahom od odrastanja i seksualne zrelosti. Psihoanalitička interpretacija lika Holdena Kolfilda otkriva slojevitu borbu između infantilne nostalgije i neizbežne potrebe za razvojem identiteta, što "Lovca u žitu" čini univerzalnom i vanvremenskom studijom mladalačkog otuđenja i unutrašnje nesigurnosti.