Постови

СИНКЛЕР ЛУИС И АНАТОМИЈА ПРОГОНА ПОЈЕДИНЦА

Слика
КРАЉЕВСКА КРВ И ПРОКЛЕТСТВО ВЕЋИНЕ (Поводом осамдесет година од објављивања романа) Пише: Милан Станковић Постоје књиге чија се трајна вредност открива када се иза околности њиховог настанка укаже тема која остаје актуелна и у другим временима. „Краљевска крв“ (Kingsblood Royal) Синклера Луиса, објављена 1947. године, један је од таквих романа. Осамдесетогодишњица, која се навршава 2027, прилика је за поновно читање овог мање познатог дела првог америчког нобеловца. Расизам у Америци средином двадесетог века чини његов историјски оквир, док се у средишту приче обликује шира, универзална драма: сукоб појединца са заједницом која предрасуде проглашава истином, затвореност врлином, а насиље над различитошћу одбраном поретка. Нил Кингсблад, припадник беле грађанске елите, ратни ветеран и банкар, трага за аристократским коренима своје породице. Уместо очекиване потврде угледног порекла, открива да међу његовим прецима има Африканаца и америчких староседелаца. Породична радознало...
Постави коментар
Прикажи све

НОЛАНОВА "ОДИСЕЈА" - САВРЕМЕНИ ДИЈАЛОГ СА ХОМЕРОМ

Слика
Пише: Милан Станковић Када се велико књижевно дело пренесе у други медиј, пред публиком се увек отвара једно занимљиво питање: по чему треба процењивати успешност такве адаптације? По њеној верности оригиналу или по способности уметника да из тог предлошка створи самостално дело? То питање има посебну тежину када је реч о Хомеровој "Одисеји". За образованог читаоца који је са Хомером упознат из књижевности, историје и културе, природно је да запажа разлике између епа и филма: изглед ликова, костиме, бродове, изостављене епизоде, односе међу јунацима. Али зато вреди направити корак даље и поставити питање шта филм као уметнички медиј има право да учини са великим књижевним предлошком. Ту се, без икакве дилеме, налази кључ за разумевање Ноланове "Одисеје". Део критике филму је приступио са готово археолошким критеријумом. Расправљало се о боји коже глумаца, облику бродова, оклопима и костимима, изостављеним епизодама, односу међу појединим ликовима, па и о...
Постави коментар
Прикажи све

ОБРАЗОВАЊЕ И ИЗАЗОВИ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Слика
Пише: Милан Станковић Вештачка интелигенција је ушла у образовање брже него што су образовни системи стигли да осмисле одговор на њено присуство. Та чињеница захтева озбиљну промену перспективе. Друштво се налази пред технологијом која ће у наредним годинама постајати моћнија, доступнија и присутнија у свакодневном животу. Зато се основна дилема савременог образовања може формулисати као питање како образовати човека који ће умети да мисли, учи, ствара и доноси судове у свету у којем је вештачка интелигенција стално доступна. Ту се налази једна од највећих промена у историји школе. Школа је вековима функционисала у условима релативне оскудице информација. Књига је била посредник знања, библиотека његов простор, наставник тумач, а учеников задатак био је да усвоји одређену количину информација и да научено примени у задатом контексту. Дигитална револуција већ је променила тај однос. Интернет је огроман део људског знања учинио тренутно доступним. Генеративна вешт...
Постави коментар
Прикажи све

DRAMSKI JUNACI VILIJAMA ŠEKSPIRA

Слика
JUNACI TRAGEDIJA Hamlet (Hamlet) Neodlučan i kontemplativan: Vođen dubokim intelektualizmom i moralnim dilemama, Hamlet neprestano analizira svoje postupke, zbog čega odlaže osvetu očevog ubistva. Melanholičan i opterećen: Nosi težak teret lažnog ludila, unutrašnjih previranja i razočaranja u ljudsku prirodu, stradajući u opštem tragičnom raspletu na dvoru. Magbet (Magbet) Nezajažljivo slavoljubiv: Hrabar ratnik čija ga prekomerna ambicija, podstaknuta proročanstvom i ženinim nagovorom, vodi u zločin. Mračni unutrašnji pad: Nakon ubistva kralja, tone u paranoju, surovost i moralnu propast, gubeći osećaj za ljudskost sve do konačne pogibije. Lejdi Magbet (Magbet) Manipulativna i nepokolebljiva: Pokretačka snaga iza prvog zločina, bezobzirna i uverena da su joj emocije prepreka do moći. Slomljena krivicom: Njena čvrstina je samo prividna; razjedajuća griža savesti dovodi je do ludila, mesečarenja i na kraju samoubistva. ...
Постави коментар
Прикажи све

ДА ЛИ (ПОЛИТИЧКА) КОРЕКТНОСТ ОГРАНИЧАВА УМЕТНИЧКУ ДУБИНУ?

Слика
Пише: Милан Станковић У савременом културном простору, у којем се границе прихватљивог све прецизније одређују, уметност се суочава са тихим, али суштинским изазовом: питањем односа између коректности и дубине. Оно што се на први поглед поставља као етичко начело, све више добија и естетску димензију. У том контексту отвара се дилема да ли уметничко дело може задржати пуни интензитет у оквирима који искључују ризик и „тензичност“, или се управо у граничнмим искуствима обликује његова трајност. Ово питање добија додатну тежину ако се има у виду савремени културни парадокс: иако су филмска остварења данас бројнија него икада, њихова дугорочна присутност у колективном памћењу делује све нестабилније. Насупрот томе, поједина дела из прошлости опстају као трајне референтне тачке, упркос промени укуса и медијских навика. Истраживања у области културног памћења указују да савремена продукција често има снажан тренутни одјек, али знатно слабију дугорочну стабилизацију у свести публ...
Постави коментар
Прикажи све

Дисциплина коректности и нова кроткост мушкарца

Слика
Пише: Милан Станковић Савремено друштво са великом самоувереношћу говори о равноправности, ослобођењу и правима. Речник јавног живота испуњен је великим, морално узвишеним појмовима. Управо у том речнику налази се један парадокс који све више одређује свакодневицу просечног човека: правила коректности показују највећу строгост према ономе ко располаже најмањом моћи. Просечан мушкарац, човек са скромном платом, без политичког или економског утицаја, живи у систему норми који се према њему односи са педантном строгошћу. Исти систем према богатима и моћнима показује флексибилност, опрост и тактичну тишину. Моћници страдају тек онда када се нађу у сукобу са још већом моћи; тада се активира механизам јавног морала као инструмент обрачуна. За већину обичних људи морал представља стално стање дисциплине. Та дисциплина данас поприма специфичан облик: она се представља као пројекат равноправности, али у пракси често делује као систем социјалног преобликовања мушкарца. Просечан човек...
Постави коментар
Прикажи све