Постови

НОЛАНОВА "ОДИСЕЈА" - САВРЕМЕНИ ДИЈАЛОГ СА ХОМЕРОМ

Слика
Када се велико књижевно дело пренесе у други медиј, пред публиком се увек отвара једно занимљиво питање: по чему треба процењивати успешност такве адаптације? По њеној верности оригиналу или по способности уметника да из тог предлошка створи самостално дело? То питање има посебну тежину када је реч о Хомеровој Одисеји. За образованог читаоца који је са Хомером упознат из књижевности, историје и културе, природно је да запажа разлике између епа и филма: изглед ликова, костиме, бродове, изостављене епизоде, односе међу јунацима. Али зато вреди направити корак даље и поставити питање шта филм као уметнички медиј има право да учини са великим књижевним предлошком. Ту се, без икакве дилеме, налази кључ за разумевање Ноланове Одисеје. Део критике филму је приступио са готово археолошким критеријумом. Расправљало се о боји коже глумаца, облику бродова, оклопима и костимима, изостављеним епизодама, односу међу појединим ликовима, па и о чињеници да Ноланови грчки бродови више подсе...
Постави коментар
Прикажи све

ОБРАЗОВАЊЕ И ИЗАЗОВИ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Слика
Пише: Милан Станковић Вештачка интелигенција је ушла у образовање брже него што су образовни системи стигли да осмисле одговор на њено присуство. Та чињеница захтева озбиљну промену перспективе. Друштво се налази пред технологијом која ће у наредним годинама постајати моћнија, доступнија и присутнија у свакодневном животу. Зато се основна дилема савременог образовања може формулисати као питање како образовати човека који ће умети да мисли, учи, ствара и доноси судове у свету у којем је вештачка интелигенција стално доступна. Ту се налази једна од највећих промена у историји школе. Школа је вековима функционисала у условима релативне оскудице информација. Књига је била посредник знања, библиотека његов простор, наставник тумач, а учеников задатак био је да усвоји одређену количину информација и да научено примени у задатом контексту. Дигитална револуција већ је променила тај однос. Интернет је огроман део људског знања учинио тренутно доступним. Генеративна вешт...
Постави коментар
Прикажи све

DRAMSKI JUNACI VILIJAMA ŠEKSPIRA

Слика
JUNACI TRAGEDIJA Hamlet (Hamlet) Neodlučan i kontemplativan: Vođen dubokim intelektualizmom i moralnim dilemama, Hamlet neprestano analizira svoje postupke, zbog čega odlaže osvetu očevog ubistva. Melanholičan i opterećen: Nosi težak teret lažnog ludila, unutrašnjih previranja i razočaranja u ljudsku prirodu, stradajući u opštem tragičnom raspletu na dvoru. Magbet (Magbet) Nezajažljivo slavoljubiv: Hrabar ratnik čija ga prekomerna ambicija, podstaknuta proročanstvom i ženinim nagovorom, vodi u zločin. Mračni unutrašnji pad: Nakon ubistva kralja, tone u paranoju, surovost i moralnu propast, gubeći osećaj za ljudskost sve do konačne pogibije. Lejdi Magbet (Magbet) Manipulativna i nepokolebljiva: Pokretačka snaga iza prvog zločina, bezobzirna i uverena da su joj emocije prepreka do moći. Slomljena krivicom: Njena čvrstina je samo prividna; razjedajuća griža savesti dovodi je do ludila, mesečarenja i na kraju samoubistva. ...
Постави коментар
Прикажи све

ДА ЛИ (ПОЛИТИЧКА) КОРЕКТНОСТ ОГРАНИЧАВА УМЕТНИЧКУ ДУБИНУ?

Слика
Пише: Милан Станковић У савременом културном простору, у којем се границе прихватљивог све прецизније одређују, уметност се суочава са тихим, али суштинским изазовом: питањем односа између коректности и дубине. Оно што се на први поглед поставља као етичко начело, све више добија и естетску димензију. У том контексту отвара се дилема да ли уметничко дело може задржати пуни интензитет у оквирима који искључују ризик и „тензичност“, или се управо у граничнмим искуствима обликује његова трајност. Ово питање добија додатну тежину ако се има у виду савремени културни парадокс: иако су филмска остварења данас бројнија него икада, њихова дугорочна присутност у колективном памћењу делује све нестабилније. Насупрот томе, поједина дела из прошлости опстају као трајне референтне тачке, упркос промени укуса и медијских навика. Истраживања у области културног памћења указују да савремена продукција често има снажан тренутни одјек, али знатно слабију дугорочну стабилизацију у свести публ...
Постави коментар
Прикажи све

Дисциплина коректности и нова кроткост мушкарца

Слика
Пише: Милан Станковић Савремено друштво са великом самоувереношћу говори о равноправности, ослобођењу и правима. Речник јавног живота испуњен је великим, морално узвишеним појмовима. Управо у том речнику налази се један парадокс који све више одређује свакодневицу просечног човека: правила коректности показују највећу строгост према ономе ко располаже најмањом моћи. Просечан мушкарац, човек са скромном платом, без политичког или економског утицаја, живи у систему норми који се према њему односи са педантном строгошћу. Исти систем према богатима и моћнима показује флексибилност, опрост и тактичну тишину. Моћници страдају тек онда када се нађу у сукобу са још већом моћи; тада се активира механизам јавног морала као инструмент обрачуна. За већину обичних људи морал представља стално стање дисциплине. Та дисциплина данас поприма специфичан облик: она се представља као пројекат равноправности, али у пракси често делује као систем социјалног преобликовања мушкарца. Просечан човек...
Постави коментар
Прикажи све

Opsesija, iluzija i ugao deformacije: Diferencijalno čitanje Hičkokovog „Vertiga“

Слика
Piše: Milan Stanković Kako bi izgledalo čitanje filma "Vertigo" iz perspektive diferencijalne filozofije? Kako bi se, iz ugla psihologije znanja i antropološkog pesimizma, razotkrila unutrašnja logika tog dela koje se danas smatra jednim od vrhunaca svetske kinematografije? Polazna tačka takvog tumačenja ležala bi u ontološkoj i psihološkoj diferencijaciji, pre nego u pukoj estetskoj fascinaciji. "Vertigo" je film o razlici — o nepremostivim pukotinama između projekcije i stvarnosti, između žudnje i realnog objekta, između konstrukcije i bića. Ono što se u konvencionalnim tumačenjima opisuje kao priča o ljubavi i opsesiji, u diferencijalnoj optici pokazuje se kao studija destruktivne psihološke strukture koja spoljašnje okolnosti koristi kao povod za ispoljavanje sopstvenog unutrašnjeg sklopa. U duhu psihologije znanja, najpre valja razdvojiti dve ravni: imanentnu strukturu filma i psihološki činilac koji ga pokreće. Skotijeva opsesija proizlazi iz njego...
Постави коментар
Прикажи све

Vrtoglavica kao sudbina pogleda: zašto je Vertigo i dalje veliki film

Слика
Piše: Milan Stanković Kada su 2012. godine kritičari časopisa Sight & Sound proglasili "Vertigo" najboljim filmom svih vremena, smenivši sa vrha "Građanina Kejna", činilo se da je istorija kinematografije izvršila tihu, ali duboku korekciju sopstvenih kriterijuma. Sličan sud kritičari su dali i 10 godina kasnije, kada je "Vertigo" bio drugi sa samo 7 glasova zaostatka za prvoplasiranim. "Građanin Kejn" ostao je na trećem mestu. Sa formalne bravure i narativne inovacije prešlo se na nešto teže uhvatljivo: na metafiziku pogleda, na ontologiju iluzije, na dramu želje. Vertigo se otvara kao triler o ubistvu, ali se razvija u kompleksnu studiju konstrukcije identiteta i erotske fantazije. U režiji Alfreda Hičkoka, film je u trenutku premijere 1958. godine bio primljen sa rezervom. Danas deluje gotovo proročki. Njegova veličina oslanja se na zaplet, ali ga prevazilazi: krimi-struktura postaje samo okvir za dubinsku analizu opsesije. Sko...
Постави коментар
Прикажи све