Постови

NOVINARSKA SCENA: OD MEDIJSKE POSLUŠNOSTI DO KLARKA KENTA

Слика
Piše: Milan Stanković Klark Kent je, kao što znamo, novinar. On je, zapravo, Supermen, koji u javnom životu nastupa kao novinar, prikrivajući svoj izuzetni identitet iza naočara, skromnosti i svakodnevnog novinarskog posla. Taj stripovski paradoks predstavlja zanimljivu metaforu same prirode novinarstva: iza prividno običnog čoveka koji postavlja pitanja, istražuje događaje i piše tekstove trebalo bi da stoji izuzetna sposobnost da se vidi ono što drugima promiče, da se prepozna ono što neko pokušava da sakrije i da se javnosti saopšti ono što bi moćni najradije zadržali izvan njenog vidokruga. Možda je baš zato zanimljivo početi od jedne misli koja se često pripisuje Džordžu Orvelu: novinarstvo je pisati o onome o čemu drugi ne žele ili ne smeju da govore; sve ostalo je propaganda. Orvel, doduše, nije autor te formulacije, ali ona izvanredno sažima jednu od temeljnih ideja njegove književne i političke misli: borbu za istinu protiv organizovanog falsifikovanja stvarnosti...
Постави коментар
Прикажи све

DVA LICA AMERIČKE PROZE - Filip Rot i Džon Apdajk između glasa, tela i vremena

Слика
Piše: Milan Stanković Četrdeset godina prošlo je od objavljivanja Kontraživota ( The Counterlife ) Filipa Rota, a trideset od pojavljivanja romana U lepoti ljiljana ( In the Beauty of the Lilies ) Džona Apdajka. Vremenska distanca između ova dva jubileja pruža dobar povod za ponovno čitanje dvojice pisaca koji su obeležili američku prozu druge polovine dvadesetog veka. Njihova dela predstavljaju dva različita, ali duboko povezana odgovora na pitanje šta se događa sa pojedincem u društvu koje je sopstvene predstave o slobodi, uspehu, porodici i duhovnom smislu podvrglo radikalnom preispitivanju. Rot i Apdajk pripadaju istoj književnoj generaciji, a njihovi romani često se kreću unutar sličnog društvenog prostora: američke srednje klase, porodičnih odnosa, seksualnih običaja, religijskih predstava i moralnih protivrečnosti. Obojica su pažljivo pratila promene posleratnog američkog društva, od seksualne revolucije i generacijskih sukoba do slabljenja tradicionalnih autorite...
Постави коментар
Прикажи све

СИНКЛЕР ЛУИС И АНАТОМИЈА ПРОГОНА ПОЈЕДИНЦА

Слика
КРАЉЕВСКА КРВ И ПРОКЛЕТСТВО ВЕЋИНЕ (Поводом осамдесет година од објављивања романа) Пише: Милан Станковић Постоје књиге чија се трајна вредност открива када се иза околности њиховог настанка укаже тема која остаје актуелна и у другим временима. „Краљевска крв“ (Kingsblood Royal) Синклера Луиса, објављена 1947. године, један је од таквих романа. Осамдесетогодишњица, која се навршава 2027, прилика је за поновно читање овог мање познатог дела првог америчког нобеловца. Расизам у Америци средином двадесетог века чини његов историјски оквир, док се у средишту приче обликује шира, универзална драма: сукоб појединца са заједницом која предрасуде проглашава истином, затвореност врлином, а насиље над различитошћу одбраном поретка. Нил Кингсблад, припадник беле грађанске елите, ратни ветеран и банкар, трага за аристократским коренима своје породице. Уместо очекиване потврде угледног порекла, открива да међу његовим прецима има Африканаца и америчких староседелаца. Породична радознало...
Постави коментар
Прикажи све

НОЛАНОВА "ОДИСЕЈА" - САВРЕМЕНИ ДИЈАЛОГ СА ХОМЕРОМ

Слика
Пише: Милан Станковић Када се велико књижевно дело пренесе у други медиј, пред публиком се увек отвара једно занимљиво питање: по чему треба процењивати успешност такве адаптације? По њеној верности оригиналу или по способности уметника да из тог предлошка створи самостално дело? То питање има посебну тежину када је реч о Хомеровој "Одисеји". За образованог читаоца који је са Хомером упознат из књижевности, историје и културе, природно је да запажа разлике између епа и филма: изглед ликова, костиме, бродове, изостављене епизоде, односе међу јунацима. Али зато вреди направити корак даље и поставити питање шта филм као уметнички медиј има право да учини са великим књижевним предлошком. Ту се, без икакве дилеме, налази кључ за разумевање Ноланове "Одисеје". Део критике филму је приступио са готово археолошким критеријумом. Расправљало се о боји коже глумаца, облику бродова, оклопима и костимима, изостављеним епизодама, односу међу појединим ликовима, па и о...
Постави коментар
Прикажи све

ОБРАЗОВАЊЕ И ИЗАЗОВИ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Слика
Пише: Милан Станковић Вештачка интелигенција је ушла у образовање брже него што су образовни системи стигли да осмисле одговор на њено присуство. Та чињеница захтева озбиљну промену перспективе. Друштво се налази пред технологијом која ће у наредним годинама постајати моћнија, доступнија и присутнија у свакодневном животу. Зато се основна дилема савременог образовања може формулисати као питање како образовати човека који ће умети да мисли, учи, ствара и доноси судове у свету у којем је вештачка интелигенција стално доступна. Ту се налази једна од највећих промена у историји школе. Школа је вековима функционисала у условима релативне оскудице информација. Књига је била посредник знања, библиотека његов простор, наставник тумач, а учеников задатак био је да усвоји одређену количину информација и да научено примени у задатом контексту. Дигитална револуција већ је променила тај однос. Интернет је огроман део људског знања учинио тренутно доступним. Генеративна вешт...
Постави коментар
Прикажи све