Постови

DVA LICA AMERIČKE PROZE - Filip Rot i Džon Apdajk između glasa, tela i vremena

Слика
Piše: Milan Stanković Četrdeset godina prošlo je od objavljivanja Kontraživota ( The Counterlife ) Filipa Rota, a trideset od pojavljivanja romana U lepoti ljiljana ( In the Beauty of the Lilies ) Džona Apdajka. Vremenska distanca između ova dva jubileja pruža dobar povod za ponovno čitanje dvojice pisaca koji su obeležili američku prozu druge polovine dvadesetog veka. Njihova dela predstavljaju dva različita, ali duboko povezana odgovora na pitanje šta se događa sa pojedincem u društvu koje je sopstvene predstave o slobodi, uspehu, porodici i duhovnom smislu podvrglo radikalnom preispitivanju. Rot i Apdajk pripadaju istoj književnoj generaciji, a njihovi romani često se kreću unutar sličnog društvenog prostora: američke srednje klase, porodičnih odnosa, seksualnih običaja, religijskih predstava i moralnih protivrečnosti. Obojica su pažljivo pratila promene posleratnog američkog društva, od seksualne revolucije i generacijskih sukoba do slabljenja tradicionalnih autorite...

СИНКЛЕР ЛУИС И АНАТОМИЈА ПРОГОНА ПОЈЕДИНЦА

Слика
КРАЉЕВСКА КРВ И ПРОКЛЕТСТВО ВЕЋИНЕ (Поводом осамдесет година од објављивања романа) Пише: Милан Станковић Постоје књиге чија се трајна вредност открива када се иза околности њиховог настанка укаже тема која остаје актуелна и у другим временима. „Краљевска крв“ (Kingsblood Royal) Синклера Луиса, објављена 1947. године, један је од таквих романа. Осамдесетогодишњица, која се навршава 2027, прилика је за поновно читање овог мање познатог дела првог америчког нобеловца. Расизам у Америци средином двадесетог века чини његов историјски оквир, док се у средишту приче обликује шира, универзална драма: сукоб појединца са заједницом која предрасуде проглашава истином, затвореност врлином, а насиље над различитошћу одбраном поретка. Нил Кингсблад, припадник беле грађанске елите, ратни ветеран и банкар, трага за аристократским коренима своје породице. Уместо очекиване потврде угледног порекла, открива да међу његовим прецима има Африканаца и америчких староседелаца. Породична радознало...

НОЛАНОВА "ОДИСЕЈА" - САВРЕМЕНИ ДИЈАЛОГ СА ХОМЕРОМ

Слика
Пише: Милан Станковић Када се велико књижевно дело пренесе у други медиј, пред публиком се увек отвара једно занимљиво питање: по чему треба процењивати успешност такве адаптације? По њеној верности оригиналу или по способности уметника да из тог предлошка створи самостално дело? То питање има посебну тежину када је реч о Хомеровој "Одисеји". За образованог читаоца који је са Хомером упознат из књижевности, историје и културе, природно је да запажа разлике између епа и филма: изглед ликова, костиме, бродове, изостављене епизоде, односе међу јунацима. Али зато вреди направити корак даље и поставити питање шта филм као уметнички медиј има право да учини са великим књижевним предлошком. Ту се, без икакве дилеме, налази кључ за разумевање Ноланове "Одисеје". Део критике филму је приступио са готово археолошким критеријумом. Расправљало се о боји коже глумаца, облику бродова, оклопима и костимима, изостављеним епизодама, односу међу појединим ликовима, па и о...

ОБРАЗОВАЊЕ И ИЗАЗОВИ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Слика
Пише: Милан Станковић Вештачка интелигенција је ушла у образовање брже него што су образовни системи стигли да осмисле одговор на њено присуство. Та чињеница захтева озбиљну промену перспективе. Друштво се налази пред технологијом која ће у наредним годинама постајати моћнија, доступнија и присутнија у свакодневном животу. Зато се основна дилема савременог образовања може формулисати као питање како образовати човека који ће умети да мисли, учи, ствара и доноси судове у свету у којем је вештачка интелигенција стално доступна. Ту се налази једна од највећих промена у историји школе. Школа је вековима функционисала у условима релативне оскудице информација. Књига је била посредник знања, библиотека његов простор, наставник тумач, а учеников задатак био је да усвоји одређену количину информација и да научено примени у задатом контексту. Дигитална револуција већ је променила тај однос. Интернет је огроман део људског знања учинио тренутно доступним. Генеративна вешт...

DRAMSKI JUNACI VILIJAMA ŠEKSPIRA

Слика
JUNACI TRAGEDIJA Hamlet (Hamlet) Neodlučan i kontemplativan: Vođen dubokim intelektualizmom i moralnim dilemama, Hamlet neprestano analizira svoje postupke, zbog čega odlaže osvetu očevog ubistva. Melanholičan i opterećen: Nosi težak teret lažnog ludila, unutrašnjih previranja i razočaranja u ljudsku prirodu, stradajući u opštem tragičnom raspletu na dvoru. Magbet (Magbet) Nezajažljivo slavoljubiv: Hrabar ratnik čija ga prekomerna ambicija, podstaknuta proročanstvom i ženinim nagovorom, vodi u zločin. Mračni unutrašnji pad: Nakon ubistva kralja, tone u paranoju, surovost i moralnu propast, gubeći osećaj za ljudskost sve do konačne pogibije. Lejdi Magbet (Magbet) Manipulativna i nepokolebljiva: Pokretačka snaga iza prvog zločina, bezobzirna i uverena da su joj emocije prepreka do moći. Slomljena krivicom: Njena čvrstina je samo prividna; razjedajuća griža savesti dovodi je do ludila, mesečarenja i na kraju samoubistva. ...