Avanture iz kulture

Anton Pavlovič Čehov, jedan od najznačajnijih ruskih i svetskih pripovedača, majstor je kratke proze u kojoj spaja realizam sa finim psihološkim nijansiranjem likova i ironijom. Njegova novela „Činovnikova smrt” (1883) odlično ilustruje ove karakteristike, istovremeno nudeći slojevitu analizu ljudske podređenosti, birokratije i egzistencijalne teskobe. Struktura i naracija Čehov koristi jednostavnu i ekonomičnu pripovednu strukturu sa jasnim uzročno-posledičnim tokom radnje. Novela je sažeta i efektna: činovnik Ivan Dmitrič Červjakov, u jednoj gotovo običnoj sceni u teatru, nesmotreno kine i poprska generala Brižalova, nakon čega ga obuzima opsesivan strah od mogućih posledica tog incidenta. Čitava radnja vrti se oko njegovih pokušaja da se izvini generalu, ali što više insistira, to situacija postaje apsurdnija, kulminirajući Červjakovljevim iznenadnim padom i smrću. Pripovedač koristi objektivnu (treće lice) sveznajuću perspektivu, ali sa izrazitim fokusom na Červjakovlje...

KNJIŽEVNOTEORIJSKA ANALIZA Franc Kafka je jedan od ključnih autora modernizma, a "Proces" (1925) predstavlja njegovo najpoznatije delo, koje kroz hermetičnu, simboličnu i nadrealnu narativnu strukturu otelovljuje egzistencijalnu teskobu i krizu identiteta pojedinca suočenog sa apsurdnim i nedokučivim sistemima moći. Roman se može analizirati iz različitih književnoteorijskih perspektiva, uključujući egzistencijalizam, strukturalizam, poststrukturalizam, psihoanalitičku i sociološku kritiku. Egzistencijalistička interpretacija Iz egzistencijalističke perspektive, "Proces" je priča o apsurdnoj i neshvatljivoj krivici koja progoni glavnog junaka, Jozefa K. Njegov život se menja kada saznaje da je optužen, ali mu nikada nije objašnjeno zašto. Kafka ovde anticipira ključne ideje egzistencijalističke filozofije koje će kasnije razviti Sartr i Kami, posebno ideju apsurdnog postojanja. Jozef K. pokušava da pronađe racionalno objašnjenje u svetu u kojem racionaln...

Film "U vrtlogu igre" (State of Play, 2009), u režiji Kevina Mekdonalda, mnogo je više od standardnog političkog trilera. U njemu se prepliću slojevi moći, korupcije i moralnih dilema, stvarajući priču koja odražava savremeni svet gde kapital, politika i mediji čine neprobojnu mrežu interesa. No, u središtu ovog vrtloga stoji novinarstvo – profesija koja, makar i ranjena profitnim interesima i senzacionalizmom, još uvek može biti poslednja linija odbrane istine. Već od samog početka filma jasno je da ništa nije crno-belo. Rasel Krou u ulozi iskusnog istraživačkog novinara Kala Mekafrija suočava se sa intrigantnim slučajem ubistva pomoćnice kongresmena Stivena Kolinsa (Ben Aflek), koji je ujedno i njegov stari prijatelj. Sumnje se brzo šire – da li je reč o političkom skandalu, ličnoj tragediji ili o nečem daleko mračnijem? Paralelno, Helen Miren, u ulozi urednice tradicionalnog štampanog lista The Washington Globe, balansira između profesionalne etike i pritisaka ...

Odnos između moralnosti i zakonitosti jedno je od fundamentalnih pitanja filozofije, prava i književnosti. Da li je ono što je zakonito ujedno i moralno? Može li nešto biti duboko nemoralno, a ipak u okvirima zakona? Može li se pojedinac osloniti isključivo na pozitivno pravo i u njemu pronaći pravdu, ili su istinski pravedna dela često ona koja izlaze izvan zakonskih okvira? Ova pitanja nisu samo akademske spekulacije – istorija, književnost i filozofija pružaju nam primere u kojima se zakon pokazao kao instrument nepravde, a moral kao snaga koja menja svet. Pravo, moral i njihova neprekidna tenzija Filozof Hans Kelzen, tvorac pravnog pozitivizma, tvrdio je da se pravo ne sme mešati sa moralom. Prema njemu, zakon postoji nezavisno od etičkih vrednosti, i njegova snaga ne zavisi od toga da li je moralan ili ne. S druge strane, prirodnopravna tradicija, od Cicerona do Ronalda Dvorkina, insistira na tome da pravo nije ništa drugo do institucionalizovani moral – pravila koja p...