DŽON PROKTOR - JUNAK DRAME ARTURA MILERA "VEŠTICE IZ SALEMA"



Džon Proktor, lik iz drame "The Crucible" (Veštice iz Salema) Artura Milera, predstavlja simbol borbe protiv nepravde i moralnog propadanja u društvu. Njegova sudbina u priči o suđenju vešticama u Salemu služi kao paralela sa montiranim procesima koji su se događali u različitim vremenima i društvima, uključujući i kasnije epohe poput makartističkog lova na komuniste i levičarske simpatizere kao i montirane procese u totalitarnim režimima poput Staljinove Rusije i nacističke Nemačke.



Proktorova hrabrost da se suprotstavi lažima i histeriji u društvu koje je zahvaćeno masovnom panikom ilustruje univerzalnu borbu pojedinca za integritet i istinu. On odbija da se pridruži masi koja se okreće protiv svojih komšija i prijatelja zarad lične koristi ili spasavanja vlastitog života. Umesto toga, Proktor se suočava sa svojim greškama, poput preljube, ali istovremeno odbija da potpiše lažno priznanje koje bi uništilo njegovu čast i integritet.



Njegova odluka da se odupre masovnoj histeriji i manipulaciji i da radije umre nego da živi u laži predstavlja ključnu temu koja čini ovu dramu univerzalno relevantnom. Proktor nas podseća da čast i integritet ne smeju biti žrtvovani zarad lične koristi ili opstanka u okrutnom društvu koje se oslanja na manipulaciju i laž.



Kroz lik Džona Proktora, Miler nas podseća da je hrabrost u odbijanju da se pridružimo masi i doslednost moralnim vrednostima ključno za očuvanje ljudskog dostojanstva i integriteta. Proktorova žrtva postaje simbol otpora i borbe protiv nepravde i tiranije, čineći ga jednim od najupečatljivijih likova u svetskoj dramskoj književnosti.




Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ERAZMUS PROJEKAT - PRIČE SA BORA BORE I MALDIVA

Слика
DAN NA BORA BORI Na Bora Bori, rajskom biseru južnog Pacifika, svaki dan je kao scena iz snova. Sunce se rađa polako, prelivajući nebo ružičastim i zlatnim tonovima, dok lagani povetarac miluje palme. Moje jutro započinje na terasi privatne vile s pogledom na tirkiznu lagunu. Po doručku, koji uključuje sveže voće poput manga, papaje i ananasa, te lagani kolačić od kokosa i lokalni tahićanski med, pijem svoj prvi koktel – osvežavajući Mai Tai, napravljen od lokalnog ruma i sveže ceđenih citrusnih sokova. Setio sam se stare narodne mudrosti: "Čovjek mora prvo jest, pa tek onda pit, da bi visoko svjestan mogao bit!"  Ovde sam se našao zbog projekta koji sam pisao za Erazmus. Tema iz obrazovanja. Projekat prošao i - evo mene na Maldivima, da se stručno usavršavam. Erazmus plaća, a ja napredujem u obrazovno-vaspitnim kompetencijama. Svi zajedno stremimo boljoj budućnosti, da usavršimo naš već prilično savršen obrazovni sistem. Maldivi su sjajno mesto za to.
Прикажи све

NEDOSTIŽNO U SRPSKOJ NARODNOJ BAJCI

Слика
Kada bi me neko pitao - koja je, po tvom mišljenju, najlepša i najzanimljivija srpska narodna bajka, ne bih mnogo razmišljao o odgovoru: za mene je to bila i ostala "Đevojka brža od konja". Po mnogo čemu jedinstvena i specifična, ona se od ostalih naših narodnih bajki razlikuje najpre po tome što nema srećan kraj. Tačnije, taj kraj ne bi se, u nekom užem smislu, mogao nazvati ni tragičnim, ali svakako postoje sumorni oblaci koji ga okružuju. Jer, ispunjenja želje, zapravo htenja, i nagrade za uloženi napor - nema. Zapravo nema nečega što je mnogo više od toga pa se, hteli to da priznamo ili ne, naziru obrisi tragične ljudske sudbine proistekle iz nedostatka moći da se usud prevaziđe i pobedi. "Malo rukah, malena i snaga" - rekao bi Njegoš posredstvom svog junaka Vladike Danila.  Kratkom misaonom analizom lako bismo došli do zaključka da je Lepota, shvaćena kao jedna vrsta apsoluta, običnom smrtniku nedostižna. I ne samo lepota, već sve ono što ima obelež
Прикажи све

ROMAN "PROFESOR ŽUDNJE" FILIPA ROTA

Слика
Roman "Profesor žudnje" Filipa Rota, objavljen 1977. godine, jedno je od ključnih dela ovog američkog autora. U njemu Rot istražuje teme identiteta, seksualnosti, želje i intelektualnog traganja kroz lik Davida Kepeša, profesora književnosti koji se suočava sa sopstvenim strastima i dilemama. Teme i motivi Žudnja i seksualnost Jedna od centralnih tema romana je žudnja, kako seksualna, tako i emotivna. Kepešova seksualna avantura počinje još u mladosti, a tokom svog života prolazi kroz niz odnosa koji ga oblikuju i definišu. Rot istražuje kako seksualna želja može biti istovremeno izvor zadovoljstva i patnje, te kako se pojedinac nosi sa svojim impulsima i moralnim dilemama. Identitet i samoispitivanje David Kepeš je intelektualac koji stalno preispituje svoj identitet i životne odluke. Njegov profesionalni uspeh u suprotnosti je sa njegovim haotičnim privatnim životom. Rot koristi Kepešov lik da istraži kako se akademski svet sukobljava sa ličnim strastima i kako
Прикажи све