Avanture iz kulture

Пише: Милан Станковић Када се велико књижевно дело пренесе у други медиј, пред публиком се увек отвара једно занимљиво питање: по чему треба процењивати успешност такве адаптације? По њеној верности оригиналу или по способности уметника да из тог предлошка створи самостално дело? То питање има посебну тежину када је реч о Хомеровој "Одисеји". За образованог читаоца који је са Хомером упознат из књижевности, историје и културе, природно је да запажа разлике између епа и филма: изглед ликова, костиме, бродове, изостављене епизоде, односе међу јунацима. Али зато вреди направити корак даље и поставити питање шта филм као уметнички медиј има право да учини са великим књижевним предлошком. Ту се, без икакве дилеме, налази кључ за разумевање Ноланове "Одисеје". Део критике филму је приступио са готово археолошким критеријумом. Расправљало се о боји коже глумаца, облику бродова, оклопима и костимима, изостављеним епизодама, односу међу појединим ликовима, па и о...

Пише: Милан Станковић Вештачка интелигенција је ушла у образовање брже него што су образовни системи стигли да осмисле одговор на њено присуство. Та чињеница захтева озбиљну промену перспективе. Друштво се налази пред технологијом која ће у наредним годинама постајати моћнија, доступнија и присутнија у свакодневном животу. Зато се основна дилема савременог образовања може формулисати као питање како образовати човека који ће умети да мисли, учи, ствара и доноси судове у свету у којем је вештачка интелигенција стално доступна. Ту се налази једна од највећих промена у историји школе. Школа је вековима функционисала у условима релативне оскудице информација. Књига је била посредник знања, библиотека његов простор, наставник тумач, а учеников задатак био је да усвоји одређену количину информација и да научено примени у задатом контексту. Дигитална револуција већ је променила тај однос. Интернет је огроман део људског знања учинио тренутно доступним. Генеративна вешт...