Avanture iz kulture

Kada mlada devojka Pjuriti Pip Tajler bude otišla u Boliviju da volontira na hakerskom Projektu Sunčeva svetlost, harizmatičnog aktiviste i zagonetnog provokatora Andreasa Vulfa, neće ostaviti iza sebe mnogo toga za čime bi mogla da žali: studentski kredit koji ne može da otplati, sobu u haotičnom ouklendskom skvotu, šefa koji ne prestaje seksualno da je uznemirava, nepodnošljivu i previše privrženu majku posvađanu sa celim svetom i oca... koga nikada nije upoznala. Vreme provedeno u bolivijskoj komuni potpuno će joj promeniti život i dotada nerazmrsivo klupko njenog identiteta počeće da se odmotava. Frenzen uporedo prepliće još nekoliko narativnih tokova kojima čitaoca vodi u Istočnu Nemačku, zemlju kojom vlada tajna služba Štazi i gde se krije mračna tajna koja će biti zamajac čitave priče, u savremeni Denver i hektični svet (vikiliks) žurnalizma i afera u kojima je neko spreman da iznese nuklearnu bojevu glavu iz baze samo da bi fascinirao devojku. Skoro svi junaci ove p

Sloboda je često fraza, a tiranija uvek istina. Narodno oduševljenje, to je kad gomila viče, a ne zna zašto viče. Ima ljudi koji se više raduju tuđoj nesreći, nego svojoj sreći. U svakom slučaju, bolje je gledati život u pozorišnom komadu, neko gledati pozorišni komad u životu. Svaka je žena glumica; što se to manje opaža to je veća glumica. Brak čini troje: ljubav, poverenje i strpljenje. Brak je ugovor po kome čovek jednom u životu kaže Da i preuzima obavezu da to ponavlja celog života. Karijeristi ne ostavljaju nikakav trag za sobom, osim bivših prijatelja. U drugoj ljubavi se čovek oseća kao da ponavlja razred. Poznaje sve predmete, a ipak nije uveren da će obaviti ispit. Brak je preporučeno pismo, obično pogrešno adresirano, koje je interesantno samo dok je zatvoreno. Zbog sveta, zbog sveta, zbog sveta… Razumeš li, zbog sveta, sve zbog sveta! Dok svet nije ušao u moju kuću, mi smo krasno živeli, svi smo se voleli, svi smo se poštoval

Žan Pol Sartr je bio poznati filozof, dramaturg, romanopisac i književni kritičar. U svom eseju "Šta je književnost?" Sartr istražuje značenje i svrhu književnosti. Sartr pokušava da osmisli kako književnost utiče na one koji su joj posvećeni. U predgovoru se Sartr obraća svojim kritičarima koji ga osuđuju zbog pretpostavke da književnost može biti politička, a ne posmatrana kao čista umetnost. Koristeći izraz „posvećeno pisanje“ u odnosu na pisca koji je politički aktivan, Sartr započinje svoje istraživanje umetnosti pisanja. Knjiga je podeljena u četiri poglavlja: Šta je pisanje? Zašto pisati? Za koga se piše? Situacija pisca 1947. godine Sartr pravi značajnu razliku između proze i poezije; tvrdeći da je proza posvećeno pisanje i da se samo poezija uklapa u koncepciju književnosti kao predmeta (kao što je slika ili skulptura) njegovih kritičara. Sartr tvrdi da prozni pisac promišljeno koristi jezik, a u skladu sa svojom ranom egzistencijalističk

Na kaldrmisanim ulicama Pariza, gde siromaštvo baca duge senke, a nada treperi kao sveća na vetru, "Jadnici" Viktora Igoa otkrivaju nam ep o ljudskoj otpornosti. To je priča satkana od niti nepravde, iskupljenja i nemilosrdne potrage za boljim sutra. Žan Valžan, bivši osuđenik obeležen zatvorskim zidovima, bori se protiv demona svoje prošlosti i okova društvenog prezira. On žudi za iskupljenjem, da pobegne od etikete „zločinca“ urezane u njegovo biće. Delima izuzetne ljudskosti i samopožrtvovanja, on polako krči put ka novom životu, ali ga senka inspektora Žavera, nemilosrdnog otelotvorenja zakona, drži okovanog za prošlost. Kozeta, dete rođeno u bedi, postaje Valžanova usvojena ćerka, oličenje njegove očajničke nade u budućnost koju ne dotiču njegove senke. Njihovo putovanje je dirljiv ples ljubavi i žrtve, svedočanstvo trajne veze između oca (iako ne biološkog) i deteta. Ali, "Jadnici" nisu samo lična priča. To je rasprostranjena tapise

Kada bi me neko pitao - koja je, po tvom mišljenju, najlepša i najzanimljivija srpska narodna bajka, ne bih mnogo razmišljao o odgovoru: za mene je to bila i ostala "Đevojka brža od konja". Po mnogo čemu jedinstvena i specifična, ona se od ostalih naših narodnih bajki razlikuje najpre po tome što nema srećan kraj. Tačnije, taj kraj ne bi se, u nekom užem smislu, mogao nazvati ni tragičnim, ali svakako postoje sumorni oblaci koji ga okružuju. Jer, ispunjenja želje, zapravo htenja, i nagrade za uloženi napor - nema. Zapravo nema nečega što je mnogo više od toga pa se, hteli to da priznamo ili ne, naziru obrisi tragične ljudske sudbine proistekle iz nedostatka moći da se usud prevaziđe i pobedi. "Malo rukah, malena i snaga" - rekao bi Njegoš posredstvom svog junaka Vladike Danila.  Kratkom misaonom analizom lako bismo došli do zaključka da je Lepota, shvaćena kao jedna vrsta apsoluta, običnom smrtniku nedostižna. I ne samo lepota, već sve ono što ima obelež