"PJURITI" - ROMAN DŽONATANA FRENZENA

Kada mlada devojka Pjuriti Pip Tajler bude otišla u Boliviju da volontira na hakerskom Projektu Sunčeva svetlost, harizmatičnog aktiviste i zagonetnog provokatora Andreasa Vulfa, neće ostaviti iza sebe mnogo toga za čime bi mogla da žali: studentski kredit koji ne može da otplati, sobu u haotičnom ouklendskom skvotu, šefa koji ne prestaje seksualno da je uznemirava, nepodnošljivu i previše privrženu majku posvađanu sa celim svetom i oca... koga nikada nije upoznala.

Vreme provedeno u bolivijskoj komuni potpuno će joj promeniti život i dotada nerazmrsivo klupko njenog identiteta počeće da se odmotava. Frenzen uporedo prepliće još nekoliko narativnih tokova kojima čitaoca vodi u Istočnu Nemačku, zemlju kojom vlada tajna služba Štazi i gde se krije mračna tajna koja će biti zamajac čitave priče, u savremeni Denver i hektični svet (vikiliks) žurnalizma i afera u kojima je neko spreman da iznese nuklearnu bojevu glavu iz baze samo da bi fascinirao devojku. Skoro svi junaci ove priče u potrazi su za čistotom (purity) u bilo kom obliku, koja bi dala smisao njihovom postojanju.

Zanimljivo je da je roman uglavnom pisan u trećem licu, iz pozicije sveprisutnog pripovedača, ali se na jednom mestu, onda kada Tom (otac junakinje Pjuriti Pip Tajler) govori o svom životu, ta pozicija menja i njegova priča ispričana je u prvom licu. To, verovatno, nije slučajno.

Takođe, iako je naslov romana zapravo ime devojke koja traži svoje mesto pod suncem (i svoga oca), iz čega bi trebalo da proistekne da je ona glavna junakinja, ne možemo se oteti utisku da su podjednako "glavni" i njena majka (Anabela) , njen pronađeni otac Tom, zatim neodoljivi, harizmatični, faustovski i samorazorni Andreas Vulf... Tu su i Vulfova majka, kao i novinarka Lejla, Anagreta... Njihove individualne priče povezuju se lokalno i globalno. I sve zapravo govore o porodičnim odnosima, o potrazi i gladi za ljubavlju, o ponosu, sebičnosti i žrtvi, o davanju i uzimanju, o ranama koje nikada ne zarastaju, o griži savesti i nemogućnosti da se greške isprave, o nekada visoko podignutim moralnim načelima koja su možda samo izgovor za ono što se krije u dubini duševnih lomova, najposle o večito tragičnoj sudbini čoveka zbog neuslišenih želja. Sa elementima koji traže psihoanalitičku asistenciju. 

Glavna tema ovog dela opet je porodica i intimni problemi pojedinca unutar nje.

Ovo nije lak roman. Na momente traži pojačan napor, na momente je možda previše detaljan i preti da odbije čitaoca, nekad treba pohvatati sve te narativne tokove i likove koji iskaču, ali on ima delove koji su veličanstveni, kako u atmosferi i veštini naracije, tako i po misaonim dubinama u koje nas uvodi. I onda nam dođe da ga cele noći ne ispustimo iz ruku. 

Sada već možemo da kažemo da je Pjuriti, uz romane Korekcije i Sloboda, završni deo trilogije kojom će se u budućnosti meriti svetska književnost s početka XXI veka, jer retko ko univerzalnije, bolje i uverljivije od Frenzena opisuje duh našeg vremena.

***

„Ovo delo epskih razmera, puno preokreta, otvara neka zabrinjavajuća pitanja: zagubljenih nuklearnih bombi i odsutnih roditelja, državne prismotre i lošeg seksa, ružnih ubistava i lepih umetnosti.“ Kirkus Reviews