Avanture iz kulture

Maldivi. Neki kažu - raj na zemlji. Prema poslednjim informacijama koje imam, svi aranžmani kod nas za ovo leto prodati su za vrlo kratko vreme. To je sigurno zato što su cene veoma povoljne, zapravo - jeftino je, uz mogućnost beskrajno dugih rata za odloženo plaćanje. Nisam se raspitivao o strukturi onih koji putuju na ovu prelepu destinaciju, iz prostog razloga što pouzdano znam - to su prosvetari! Kako to znam? Zato što sam i ja prosvetar.   Ima mnogo razloga zašto je to tako: prvo - cene su pristupačne, za svaki džep, drugo - prosvetari će dobiti drastično povećanje plata posle koga će najveći problem biti  - gde i kako potrošiti ta silna sredstva, tako da sigurno niko ne bi poželeo da bude u njihovoj koži jer je ta egzistencijalna dilema poput noćne more.  Treće, i možda najvažnije, - prosvetari su po prirodi stvari radoznali ljudi koji žele da istraže nepoznate i egzotične destinacije. Novac im svakako nije najvažnija st

Film Stenlija Kjubrika „Paklena pomorandža“ izazvao je mnogo kontroverzi u vreme kada je snimljen (1971).  Ponegde je bio zabranjen zbog eksplicitnih scena nasilja, na nekim mestima nije bio poželjan za prikazivanje, a negde je u celini prikazan tek mnogo kasnije.  Snimljen prema istoimenom romanu Entonija Berdžisa, nije se u svakom segmentu pridržavao detalja priče romana.  Ono što je kritičarima filma tada možda promaklo jeste činjenica da ako film prikazuje nasilje i bavi se ovom temom – to ne mora da znači da istovremeno propagira nasilje. Naprotiv, filmovi, kao i druga umetnička dela, često imaju katarzičnu ulogu – izazivajući određena osećanja, oni zapravo pročišćavaju i eliminišu takva osećanja. Radnja filma odvija se na određenom geografskom području, ali je njegova priča, kao i poruke, univerzalna. Jedno od ključnih pitanja jeste – oni koji sticajem okolnosti, zato što su slabiji, trpe nasilje,  onda kada dođu u p

Dejvid Kepeš je književni kritičar i profesor, u stanju „emancipovane muškosti“: Njegovi odnosi sa ženama su obično neobavezni, kratki i seksualne prirode. Prethodno oženjen, ima sina koji mu nikada nije oprostio što je napustio majku. Njegov prijatelj, pesnik, dobitnik Pulicerove nagrade, Džordž O'Hirn, predlaže da „razdvoji“ svoj život: da razgovara i uživa u umetnosti sa ženom, i da „zadrži seks samo zbog seksa“. Dejvid je takođe u opuštenoj 20-godišnjoj vezi sa Kerolajn, još jednom bivšom studentkinjom. Susreće Konsuelu Kastiljo, prelepu i samouverenu studentkinju koja prisustvuje jednom od njegovih predavanja. Ona zaokuplja njegovu pažnju kao nijedna druga žena i započinju ozbiljnu vezu. Džordž mu savetuje da je ostavi pre nego što ona napusti njega, ali Dejvid ne može da se natera da je se odrekne. Oni su par godinu i po dana, tokom kojih on nastavlja da spava sa Kerolajn; nijedna žena ne zna za postojanje druge. To

Што сам бивао старији, све мање су ме испуњавала ситна задовољства која ми је живот пружао и све јасније сам схватао где треба тражити праве изворе радости и смисла. Научио сам да бити вољен не значи ништа а да је волети све, да је способност да осећамо оно што даје вредност и лепоту нашем постојању. Где год би се на земљи појавило оно што се може назвати срећом, било је саткано од емоција. Новац није ништа, моћ није ништа. Многи имају и једно и друго, а ипак су несрећни. Лепота није ништа, видео сам лепе мушкарце и лепе жене који су били несрећни упркос својој лепоти. Ни здравље није све; свако је здрав ко се тако осећа; било је болесника пуних воље за животом који су венули мучени страхом од патње. Али срећа је увек била тамо где је неко умео да воли и живео за осећања; ако их је неговао, ако их није газио и потискивао, она су му доносила задовољство. Лепота не пружа радост ономе ко је поседује, већ оном ко уме да је воли и да јој се диви. Има различитих осећања, али то ј

Svet je 25. juna obeležio 120 godina od rođenja Džordža Orvela. Erik Artur Bler (25. jun 1903 - 21. januar 1950), poznatiji pod pseudonimom Džordž Orvel, bio je engleski romanopisac, esejista, novinar i kritičar. Njegovo delo karakteriše lucidna proza, društvena kritika, protivljenje totalitarizmu i podrška demokratiji. Orvel je pisao književnu kritiku, poeziju, beletristiku i polemičko novinarstvo. Najpoznatiji je je po alegorijskoj noveli "Životinjska farma" (1945) i distopijskom romanu "Hiljadu devet stotina osamdeset četvrta" (1949). Dva Orvelova najpoznatija dela ekranizovana su, jedan od njih kao animirani film . "Hiljadu devet stotina osamdeset četvrta" , poznat i kao 1984, je britanski distopijski dramski film iz 1984. koji je napisao i režirao Majkl Radford, zasnovan na istoimenom romanu Džordža Orvela iz 1949. godine. U glavnim ulogama su Džon Hert, Ričard Barton, Suzana Hamilton i Siril Kjuzak. Film, koji je b

"Kad sam bila mlada, bila sam siromašna. Ali posle mnogo godina teškog, poštenog i mukotrpnog rada, ja više nisam mlada".