NAJBOLJI ROMANOPISCI 19. VEKA

Devetnaesti vek bio je veoma značajan u istoriji književnosti. Naročito za roman kao epsku književnu vrstu. U njemu se prelamaju i kombinuju uticaji nekoliko globalnih književnih i umetničkih pravaca - romantizam, realizam, naturalizam, počeci moderne književnosti... Ipak, velika književnost nije omeđena pravcima jer ona, ako je stvarno velika, prevazilazi ograničenja koja pravila umetničkih pravaca nameću. Devetnaesti vek ponudio je mnoge odgovore na književnoteorijska pitanja, ali i postavio neke dileme, uneo brojne novine u stvaralaštvo, doneo primat proznom romanu, animirao mnogo veći broj konzumenata književnih dela nego bilo koja prethodna epoha, revolucionisao i komercijalizovao lepu literaturu... Stvarnost i društveni fenomeni sagledavaju se na romantičan, racionalan, analitički, kritički, filozofski, sociološki, satiričan, neobičan način, a elementi  psihologije, masovne i individualne, negde više, negde manje, postaju nezaobilazan deo naročito romaneskne književnosti. Stari formalni principi negde se menjaju, a negde potpuno odbacuju. Pojavio se prvi roman u stihu. Romanopisci 19. veka postavili su temelj za ono što će naredno stoleće ponuditi kao neku vrstu dijaloga (onih koji pišu i onih koji proučavaju) o uticajima, kao i odgovora, refleksa na sadržinske, misaone, stilske, estetske, formalne izazove  prethodnika. Zato su u pravu oni koji kažu da je književnost 20. veka veoma teško, čak nemoguće, razumeti bez dobrog poznavanja devetnaestovekovnog stvaralaštva.