Avanture iz kulture

Dejan Tiago Stanković (1965 - 2022) bio je pisac i književni prevodilac.  Po završenim studijama arhitekture u Beogradu, 1991. godine, preseljava se u London, a potom u Lisabon, gde je živeo, prevodio i pisao na srpskom i portugalskom jeziku. Osim fikcije pisao je i kreativnu nefikciju za brojne srpske, hrvatske, portugalske, britanske i brazilske pisane medije. Bio je kolumnista beogradskog nedeljnika NIN. Bio je jedan od potpisnika Deklaracije o zajedničkom jeziku. Dobitnik je značajnih domaćih i međunarodnih književnih nagrada.  Preminuo je 21. decembra 2022. godine u Lisabonu. Književna dela "Zamalek, roman o kismetu" , 2020. "Estoril, ratni roman" (Geopoetika, 2015) "Odakle sam bila više nisam i druge lisabonske priče" (Geopoetika, 2012) Književni prevodi: Na srpski ( sa portugalskog)  autori: Žoze Saramago: "Sedam Sunaca i Sedam Luna"                                "Jevanđelje po Isusu                                       

"ŽENA U BELOM" - VILKI KOLINS ROMAN KOJI PREKIDA SEDNICE Roman Vilkija Kolinsa (1824 - 1889), "Žena u belom", izlazio je u nastavcima u jednom londonskom časopisu tokom 1859- 60. godine i izazivao je takvo iščekivanje, strepnju, nadu, strah i oduševljenje kod čitalaca da je ondašnji britanski premijer Gledston odlagao sednice parlamenta da bi odmah mogao da pročita najnoviji nastavak. Današnji premijeri nisu tako strastveni čitaoci, ali roman je i dalje u štampi, gotovo sto pedeset godina kasnije. Ova knjiga se često naziva prvim senzacionalističkim romanom. Zaplet je teško prepričati, a da se, pri tom, ne pokvari uživanje u preokretima, skrivenim i otkrivenim tajnama, melodramskim trenucima, ali, u najkraćim crtama, komplikovana i ponekad neverovatna radnja počinje iznenadnim susretom glavnog junaka Voltera Hartrajta sa misterioznom ženom u belom, u pustoj londonskoj ulici, u kasnu letnju noć. Žena je poreklom iz sela Limeridž, krije se od čoveka čije ime ne sme da

Stiven Spilberg (1946), američki reditelj, svakako spada u najistaknutije filmske reditelje i producente današnjice, a nije mali broj onih koji ga smatraju najvećim režiserom svih vremena. I to sa veoma jakim argumentuma. Jer, vrlo je mali broj reditelja koji imaju u kontinuitetu toliko dobrih filmova, mereno ne samo bioskopskim posetama i finansijskim uspesima, već i umetničkim, estetskim merilima. On ima mnogo snimljenih filmova, svakako da nisu svi podjednako kvalitetni, ali je među njima dosta onih koji zadovoljavaju vrlo visoke kriterijume. Dobitnik je tri Oskara i nagrade za životno delo. Za najbolju režiju i fotografiju  ( "Šindlerova lista"  iz 1993. godine) i najbolju režiju za film  ( "Spasavanje redova Rajana" iz 1998. godine ). Naravno, to su njegovi Oskari, a ovu nagradu dobijali su i drugi koji su u Spilbergovim filmovima glumili ili učestvovali u njihovom stvaranju. Uz Oskare, tu su i mnoge druge prestižne međunarodne nagrade.  Kako je Spi

  Душан  Радовић (1922 - 1984) – књижевник, дечји писац, афористичар, уредник, водитељ и креатор радио и ТВ емисија, један од најдуховитијих и најлуциднијих људи свог времена, рођен је 29. новембра 1922. године у Нишу.  Писао је песме, приче, хумореске, афоризме, сценарије за игране и документарне филмове. Најпознатији је по својој емисији „Београде, добро јутро” која се емитовала на радио станици Студио Б и имала је култни статус. Многи Београђани су дан започињали уз њу, ишчекујући шта ће Душко ново да срочи. Оставио нам је, као афористичар, многобројне бисере:  * Не верујте лепим женама. Сувише су лепе да би биле верне. Такав је случај и са паметним мушкарцима.  * Не трчите за другим женама да се не сударите са онима који од њих беже. * Мушкарци не мрзе жене онолико колико вичу на њих, нити жене воле мушкарце онолико колико их слушају и трпе.  * Муж је име за онога који вас је некад волео. Жена је име за ону која је волела неког другог, а удала се за вас. * Ж