ДУШАН РАДОВИЋ - ПРВИХ СТО ГОДИНА


 Душан  Радовић (1922 - 1984) – књижевник, дечји писац, афористичар, уредник, водитељ и креатор радио и ТВ емисија, један од најдуховитијих и најлуциднијих људи свог времена, рођен је 29. новембра 1922. године у Нишу.

 Писао је песме, приче, хумореске, афоризме, сценарије за игране и документарне филмове. Најпознатији је по својој емисији „Београде, добро јутро” која се емитовала на радио станици Студио Б и имала је култни статус. Многи Београђани су дан започињали уз њу, ишчекујући шта ће Душко ново да срочи.



Оставио нам је, као афористичар, многобројне бисере: 

* Не верујте лепим женама. Сувише су лепе да би биле верне. Такав је случај и са паметним мушкарцима. 


* Не трчите за другим женама да се не сударите са онима који од њих беже.


* Мушкарци не мрзе жене онолико колико вичу на њих, нити жене воле мушкарце онолико колико их слушају и трпе. 


* Муж је име за онога који вас је некад волео. Жена је име за ону која је волела неког другог, а удала се за вас.


* Жене воле да воле, а мање је важно кога ће волети. 


* Мушкарци воле да су вољени, али би хтели да бирају ко ће их волети. 


* Водите рачуна. Да би сви мушкарци могли варати своје жене, у томе морају учествовати све жене. 




* Мајке уче ћерке да не буду блесаве, као што су оне биле у њиховим годинама. Очеви, као и увек, имају друго мишљење: не би мајкама вредело то што су биле блесаве, да они нису били глупи. 


Храбри мушкарци трескају вратима кад улазе у кућу, а кукавице само кад одлазе.

* Удварајте се мало својој жени - као да вам није жена, као да вас не воли, као да има неког другог, као да може да бира. А жена није незахвална. На ту пажњу она ће одговорити са много доброте - као да вас воли, као да нема другог, као да не може да бира.


*Пре него што кренете да тражите срећу, проверите – можда сте већ срећни. Срећа је мала, обична и неупадљива и многи не умеју да је виде.*


* Само сиромашни знају да има и сиромашнијих од њих, богати виде само богатије од себе.


* Ко први девојци, његова девојка. Ко последњи девојци, његова жена.


* Добра је свака мука која нас повезује, и лоше је свако добро које нас раздваја.




* Да ли би људи могли бити бољи? Могли би, али нико неће први да почне. Сви имају лоша искуства. Нисмо ли се мало пута заклињали да ћемо бити бољи? И неки стварно постану бољи, па испадају наивни. Јер су они други – постали још гори.

* Ко уме да се радује - има чему да се радује. А ко уме да пати - често пати и без разлога! 

* Требало би до даљњег забранити све говоре. Нека свако уради оно што је хтео да каже.

* Живот је леп! Много лепши него што сте заслужили! Уживајте у животу, кад сте већ имали среће да се родите! Тако сте случајно и лако дошли до живота, а толико сте му пронашли мана! 

* Ако вас новац опседа, ако патите због тога што нисте богати, израчунајте и сами: колико милиона долара вреди само једно ваше око! 

* Срам вас било! Страшно сте глупи и незахвални! Немојте ми само причати о томе - шта сте све заслужили а нисте добили. Јер ћу вам ја лако пронаћи - шта сте све добили а нисте заслужили! Живите и уживајте, кад већ нико не прави питање од тога!



* Радост је привилегија оних који мисле скромно о себи а лепо о животу.

* Туците своју децу чим приметите да почињу да личе на вас.

* Има велике сиротиње међу нашом децом, којој, сем пара, родитељи ништа нису могли дати.

* Неко из детињства понесе само успомене, а неко сачува у очима, ушима, у срцу још мало оне радозналости и немира па уме да се игра и радује малим стварима

* Не морате бити ни добри ако вам је доброта једина врлина. Лењи и добри, неспособни и добри, равнодушни и добри само су компромитовали доброту.

* Кад лопови почну да бране оно што су стекли, неће бити љућих бораца за поштење, а против лопова.



* Увек је боље ТАМО него ОВДЕ и увек је лепше ОНО него ОВО. Немамо среће са оним што имамо и што јесмо. Нашу срећу уживају други а да то можда и не знају.

* Има жена које воле само своје мужеве. Нису ништа посебни ти мужеви, већ те жене.

* Највише вас мрзе они који вам највише дугују.

* Када би човек могао да сам себе угаси као сијалицу, да не гори без разлога, дуже би трајао.

* Насмешите се са много доброте и мало, мало горчине. Опростите животу и свету  што нису савршени.

* Кад ће тај метро? Многи Београђани су већ одавно под земљом и чекају.

* Немојте живети сто година, јер ће вам деца тада имати по седамдесет и осамдесет година и тек тада нећете знати шта да радите с њима.




Ево још мало:


  • Тешко је бити дете и бити добар.
  • Ако решите све проблеме своје деце, они неће имати других проблема сем вас.
  • Имати пријатеље, то значи пристати на то да има лепших, паметнијих и бољих од вас. Ко то не може да прихвати, нема пријатеља.
  • Лопта је као удавача. Не мувај се око ње ако немаш озбиљне намере. Ако не мислиш да је узмеш.
  • Кад неко нема шта да каже о томе шта јесте најчешће говори о томе што није. Није блесав, није сисао весла, није мачији кашаљ, није наиван, није чувао овце...





ДЕЛА


  • Капетан Џон Пиплфокс (1953), радио-драма

  • Поштована децо (1954), песме
  • Приче за Гордану (1955), радио-драма
  • Како су постале ружне речи (1960), радио-драма

  • Смешне речи (1961), песме
  • Причам ти причу (1963), песме и приче
  • На слово, на слово (1963—1965), телевизијска серија

  • Где је земља Дембелија (1965), песме

  • Разбојник Кађа и принцеза Нађа (1968), песме
  • Че, трагедија која траје (1969. са М. Бећковићем), поема

  • Вукова азбука (1971), песме
  • Црни дан (1971), песме
  • Зоолошки врт Београд (1972), песме

  • Доколице (1972), избор песама
  • Београде, добро јутро 1 (1977), афоризми
  • Београде, добро јутро 2 (1981), афоризми
  • Седи да разговарамо (1981), песме
  • Понедељак, Уторак, Среда, Четвртак (1983), поезија и проза за децу у четири књиге




Неке од његових песама постале су хитови за децу у извођењу Дечјег хора "Колибри" :



  • Мрак
  • Плави зец
  • Страшан лав
  • Шта је на крају
  • Песма о млеку
  • Татин музичар
  • Здравица (Све што расте хтело би да расте...)




Писао је текстове за песме познатих певача:

  • Бисера Велетанлић (Мило моје/ А ја те знам)


  • Арсен Дедић (Балада о птицама/Балада о земљи/Бићу добар)

  • Душан Прелевић (Јесења песма)

  • Црни бисери (Шта ћу сад)
  • Дејан Петковић (Тужна песма)
  • Зафир Хаџиманов (Плави жакет)
  • Драган Лаковић (Најлепша мама на свету/Кад је био мрак)
  • Аница Зубовић (Београде мој)
  • Љубиша Бачић (Страшан лав)


Коментари

Популарни постови са овог блога

PRIČE SA BORA BORE I MALDIVA - JEDNO NEZABORAVNO LETOVANJE

NEDOSTIŽNO U SRPSKOJ NARODNOJ BAJCI

Pariski glamur prohujalih epoha