Dejan Tiago Stanković

Dejan Tiago Stanković (1965 - 2022) bio je pisac i književni prevodilac. 

Po završenim studijama arhitekture u Beogradu, 1991. godine, preseljava se u London, a potom u Lisabon, gde je živeo, prevodio i pisao na srpskom i portugalskom jeziku.

Osim fikcije pisao je i kreativnu nefikciju za brojne srpske, hrvatske, portugalske, britanske i brazilske pisane medije. Bio je kolumnista beogradskog nedeljnika NIN. Bio je jedan od potpisnika Deklaracije o zajedničkom jeziku.

Dobitnik je značajnih domaćih i međunarodnih književnih nagrada. 

Preminuo je 21. decembra 2022. godine u Lisabonu.

Književna dela

"Zamalek, roman o kismetu" , 2020.

"Estoril, ratni roman" (Geopoetika, 2015)

"Odakle sam bila više nisam i druge lisabonske priče" (Geopoetika, 2012)

Književni prevodi:

Na srpski ( sa portugalskog) 

autori:

Žoze Saramago: "Sedam Sunaca i Sedam Luna" 

                              "Jevanđelje po Isusu                                              Hristu" 

                               "Slepilo" 

Žoze Kardozo Pireš

Fernando Pesoa

Gregorio Duvivier

Na portugalski (sa srpskog) 

autori:

Ivo Andrić : "Na Drini ćuprija" 

                      "Prokleta avlija" 

Miloš Crnjanski: "Embahade" 

Dragoslav Mihailović: "Kad su cvetale tikve" 

Dušan Kovačević: "Profesionalac" 

"ZAMALEK"  - roman Dejana Tiaga Stankovića

"Zamalek je roman koji vam se u prvom trenutku čini kao putopis pun opisa čudnih običaja, leksikon egzotičnih pojmova ili nekakav uvrnuti bedeker o Egiptu. A onda, malo-pomalo, iz novootkrivenih delova istorije te zemlje i sjajnog opisa mentaliteta njenih stanovnika počinje da izranja priča. Ona se, kao ponornica koja je u početku hučala negde u dubini, u svoj svojoj snazi najzad pojavljuje na svetlosti dana, sa svojim junacima, njihovim neobičnim pojavama i zanimljivim biografijama. Ta priča postaje zavodljiva, napeta i dirljiva, da bi se na kraju ulila u okean uspomena. Ako je o Aleksandriji najbolju belešku napravio Lorens Darel, onda je, na sličan način, kroz uzbudljive sudbine svojih junaka i neobične trenutke iz njihovih života u kvartu Zamalek, Dejan Tiago-Stanković ovekovečio Kairo.“

Goran Marković

Dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost.

Nagrada Branko Ćopić 2015. i HWA Crowns Literary Award 2018.

Smešten u luksuzni hotel Palasio u mondenskom letovalištu Estoril nedaleko od Lisabona, koji je tokom Drugog svetskog rata usled portugalske neutralnosti bio stecište mutnih radnji obaveštajnih službi zaraćenih strana, ali i izbeglica iz svih krajeva Evrope, "Estoril" je divan i potresan roman o egzilu, podeljenoj lojalnosti, strahu i preživljavanju. Gosti hotela su špijuni, pali kraljevi, pisci, nacisti, američke diplomate i Jevreji bez državljanstva, a portugalska tajna policija pažljivo nadzire posetioce, trudeći se da niko ne ugrozi neutralnost njihove zemlje.

Čitaoci će u holovima hotela i na plažama Estorila naići na Crnjanskog, Aleksandra Aljehina, Antoana de Sent Egziperija u razgovoru s jevrejskim dečakom tršave kose koji živi sam u hotelu, kao i na mnoge druge istorijske ličnosti koje su ovde našle utočište. Posebno interesantan lik je Duško Popov, dvostruki agent, poreklom s naših prostora, kojeg će upoznati Ijan Fleming i po uzoru na njega osmisliti lik Džejmsa Bonda.

Ovaj izuzetni roman prevođen je na više jezika i preporučena je lektira u školama u Portugalu.

„Čim sam počeo da čitam Estoril, znao sam da sam naišao na nešto posebno. Oduševljen sam knjigom koja je istovremeno komedija, špijunska priča i zanimljivo istorijsko istraživanje. Ovaj roman ćete brzo pročitati ali ga nikada nećete zaboraviti.“

– Miša Gleni

„Epizode ove knjige, od lažnih izveštaja koje je Popov na brifinzima predavao nemačkim obaveštajcima do Aljehinove strašne smrti, izvanredne su. Izuzetna knjiga.“

– Sunday Times

„Fascinantan portret vremena kada se u Evropi ratovalo i ginulo, a suprotstavljene strane su mogle da sede jedna pored druge u kazinu, baru ili restoranu, uprkos krvavim sukobima koji besne napolju.“

– Europian Literature Network

Izvor: Izdavačka kuća "Laguna" 

"ODAKLE SAM BILA VIŠE NISAM" 

Roman o mom Lisabonu

Ispričaš jednu, drugu, treću, pa onda desetu priču, i taj broj počne sam od sebe da raste a priče se uklapaju, prožimaju, nekako postanu jedno i ti vidiš da to više nisu samo priče. Tu je Lisabon, tvoj glavni junak, osunčan, lep, bogat ljudima i događajima, ugnezdio se pod plavetnilom neba koje je takvo samo nad njim. Tu je pripovedač, došao s ovih prostora u neki drugi, zapadni svet i gleda ga ovde rođenim, tamo otvorenim očima. Tu su mnogobrojni likovi, neki davnašnji, neki vrlo moderni, a svi posebni, oblikovani, živi na stranicama romana kao da sad sedite negde na lisabonskom uglu i ćaskate. I ti shvatiš da je pred tobom roman o jednom gradu i njegovim stanovnicima koji ide, teče, čitaš ga, nasmeješ se, pa te obuzme seta, malo se zamisliš, pa ti se osmeh ponovo razlije licem. Uživaš.

Tiago, majstor pera, ovenčan Nagradom Evropske unije za književnost, posle Estorila, letovališta burne istorije, i kairskog vrelog Zamaleka obgrljenog vodama Nila, ne posustaje u svojoj geografiji ljudskih duša duž ose vremena i prostora od Atlantika do Mediterana. Odakle sam bila, više nisam od naslova pa do poslednje rečenice donosi izuzetnu atmosferu jednog posebnog grada koju stvaraju njegovi stanovnici, bilo da su rođeni tu, ili pridošli, a pripovedač se potrudio da vaš duh ostane bogatiji i srce radosnije kada zaklopite stranice ove izuzetne knjige.

Izvor: Izdavačka kuća "Laguna"