NAJBOLJI KRIMI-ROMANI SVIH VREMENA

"ŽENA U BELOM" - VILKI KOLINS

ROMAN KOJI PREKIDA SEDNICE

Roman Vilkija Kolinsa (1824 - 1889), "Žena u belom", izlazio je u nastavcima u jednom londonskom časopisu tokom 1859- 60. godine i izazivao je takvo iščekivanje, strepnju, nadu, strah i oduševljenje kod čitalaca da je ondašnji britanski premijer Gledston odlagao sednice parlamenta da bi odmah mogao da pročita najnoviji nastavak. Današnji premijeri nisu tako strastveni čitaoci, ali roman je i dalje u štampi, gotovo sto pedeset godina kasnije. Ova knjiga se često naziva prvim senzacionalističkim romanom.

Zaplet je teško prepričati, a da se, pri tom, ne pokvari uživanje u preokretima, skrivenim i otkrivenim tajnama, melodramskim trenucima, ali, u najkraćim crtama, komplikovana i ponekad neverovatna radnja počinje iznenadnim susretom glavnog junaka Voltera Hartrajta sa misterioznom ženom u belom, u pustoj londonskoj ulici, u kasnu letnju noć.

Žena je poreklom iz sela Limeridž, krije se od čoveka čije ime ne sme da kaže i pobegla je iz ludnice. Već ranije ugovoreni posao da podučava slikanju dve sestre, odvodi Voltera baš u Limeridž i tu se zaljubljuje u jednu od sestara, Loru, koja veoma liči na ženu u belom. Ali Lora je verena za ser Glajda koji, očigledno, ne samo da krije neku strašnu tajnu nego se i ženi iz čistog interesa. Lora se iz osećanja dužnosti ipak udaje za ser Glajda i odlazi da živi u Hempšajru.

Sad glavnu ulogu preuzima Lorina ružna polusestra Merien Holkomb koja je, u stvari, prava heroina romana, inteligentna, neustrašiva i odana Lori, i spremna da otkrije ko je žena u belom i kako je povezana sa ser Glajdom. Na scenu stupa i grof Fosko kojem se Merien divi, ali istovremeno i zazire od njega, jer grof zna nešto o ser Glajdu, zbog čega može da ga ucenjuje, ili bar tako Merien sumnja. (Sve opisano pokriva svega prvih sto strana romana, od ukupno 550).

Radnju pripovedaju različiti pripovedači - služavke, advokati, kuvarice, ali uglavnom Valter i Merien, na kraju i sam grof Fosko - što je za vreme kad je roman pisan bio nov narativni postupak.

Čitanje "Žene u belom" je pravo zadovoljstvo, tu su svi elementi koji garantuju veliko uživanje: sjajan zaplet, nezaboravni likovi (posebno Merien i Fosko), mračne tajne, velike ljubavi, smešni i neobični sporedni junaci, pokušaji ubistva, presretnuta pisma - dovoljno za pravi pretprošlovekovni klasik.

Knjiga je prevedena na srpski, ali, nažalost, nije odavno ponovo štampana, te se može naći samo u bibliotekama i antikvarnim knjižarama. Čitaoci koji znaju engleski mogu uživati u Pingvinovom izdanju. O p

Mirjana Novaković, pisac

"СТРАНЦИ У ВОЗУ" - ПАТРИША ХАЈСМИТ

Патриша Хајсмит ( 1921 — 1995) била је америчка књижевница, позната по својим психолошким трилерима и крими-романима.

Њени романи и приповетке су адаптирани у преко двадесет филмова. По њеном првом роману "Странци у возу" (енгл. Strangers on a Train) Алфред Хичкок снимио је истоимени филм 1951. године.

Њена најпознатија серија романа је о убици Тому Риплију ("Талентовани господин Рипли") , а написала је и већи број приповедака које су често обојене сатиром и црним хумором.

DŽOZEFINA TI: KĆI VREMENA

"Kći vremena" Džozefine Ti inteligentno je iskonstruisan roman koji može da pripada žanru "istorijske kriminalistike".

To je priča o inspektoru Skotland Jarda koji se, da bi prekratio vreme koje provodi u bolnici na lečenju, latio slučaja Ričarda III, pokušavajući da uz pomoć prijatelja koji poznaju istoriju reši misteriju nestanka dvojice prinčeva iz Tauera. Rezultat koji je autorka postigla veoma je zabavan i dvostruk, jer u ovom romanu će uživati i ljubitelji dobrih detektivskih priča ali i oni koji su posebno zainteresovani za ovaj period engleske istorije.

Džozefina Ti je pseudonim koji je koristila Elizabet Mekintoš (25. jul 1896. – 13. februar 1952.), škotska književnica. Njen roman "Kći vremena" je detektivsko delo koje je Udruženje pisaca kriminalističkih priča proglasilo najvećim kriminalističkim romanom svih vremena. U njenom prvom komadu, "Ričard od Bordoa" , napisanom pod drugim pseudonimom, Gordon Daviot, glumio je Džon Gilgud u uspešnoj predstavi na Vest Endu.

"AVANTURE ŠERLOKA HOLMSA" - ARTUR KONAN DOJL

"Moje ime je Šerlok Holms. Moj posao je da znam ono što drugi ljudi ne znaju. Nijedan od slučajeva koji dospeju kod mene nije običan. Ja sam poslednja nada" .

Poznat po pažljivom posmatranju i logičkom zaključivanju, Šerlok Holms sposoban je da razreši misteriju a da ne napusti svoje odaje. Slučajevi, koji su za policiju preteški, za Holmsa predstavljaju priliku za zabavno mentalno razgibavanje. Što je misterija veća – detektiv je se radije prihvata. Uz uvek prisutnog hroničara svojih istraživanja i nezamenljivog pomoćnika, doktora Votsona, Šerlok se upušta u dvanaest napetih avantura, obojenih njegovim duhovitim, britkim opaskama i nadasve harizmatičnom ličnošću.

Zakoračite u viktorijanski London i upustite se u rešavanje misterija sa legendarnim stanarom Bejkerove ulice broj 221B.

Šerloka Holmsa stvorio je ser Artur Konan Dojl. Ovaj škotski pisac rođen u Edinburgu (1859–1930) bio je sin Iraca katolika. Studirao je medicinu pod pritiskom porodice, ali je posle uspeha priča o Šerloku Holmsu prestao njome da se bavi. Posvetio se pisanju istorijskih i naučnofantastičnih romana kao i knjiga o ratovima. Sva njegova dela zasenio je, međutim, uspeh avantura Šerloka Holmsa, koje su najpre objavljivane u nastavcima u časopisu Strand 1891, a potom su, 1892, sabrane u zbirku od dvanaest priča.

Ovaj se lik već pojavio u njegovoj knjizi "Skerletna studija" (1887), ali je pisac uspeh postigao odabravši formu kratkih priča, u kojoj je mogao da skrene pažnju na izuzetne moći opažanja i zaključivanja ovog detektiva. Zbog velike popularnosti Artur Konan Dojl bio je primoran da nastavi da piše priče o njemu uprkos sopstvenim željama da, kako je govorio, "ubije Holmsa", što se u jednoj epizodi i desilo, kada zajedno stradaju Holms i njegov najveći neprijatelj, profesor Morijarti.

"DEVET KROJAČA" - DOROTI SEJERS

Doroti Li Sejers (1893 –1957) bila je ugledna britanska književnica, prevodilac i lingvista. Studirala je na koledžu Somervil pri Univerzitetu u Oksfordu.

Najpoznatija je po detektivskoj prozi, odnosno seriji romana i novela smeštenih u doba između Prvog i Drugog svetskog rata čiji je junak engleski aristokrata i detektiv-amater, lord Piter Vimzi. Roman "Devet krojača" u gotovo svim selekcijama kritičara koji se bave kriminalističkim pričama nalazi se među prvih pet, a neki smatraju da je to najbolji krimi-roman svih vremena.

Međutim, sama Sejers je svojim najvećim delom smatrala prevod Danteove "Božanstvene komedije" .

Takođe je poznata po dramama i esejima.

НАЈБОЉИ РОМАН АГАТЕ КРИСТИ

"Убиство Роџера Акројда" је детективски роман британске књижевнице Агате Кристи (1890 - 1976) објављен први пут у јуну 1926. године у Великој Британији. Ово је трећи роман у коме је Херкул Поаро представљен као главни детектив.

Поаро се повлачи у село у близини куће пријатеља Роџера Акројда да би наставио пројекат усавршавања тиквица. Убрзо након тога, Акројд је убијен, а Поаро мора да "изађе" из пензије да би решио случај.

Роман је био добро прихваћен после првог објављивања. Британско удружење писаца злочина прогласило га је 2013. најбољим крими романом икада. Роман је један од најпознатијих у опусу Агате Кристи и најконтроверзнијих, а његов завршетак има значајан утицај на жанр.

Хауард Хекрафт га је уврстио на свој списак најутицајнијих крими романа икада написаних. Кратак животопис Кристијеве који је укључен у штампу њених књига у 21. веку у Великој Британији назива га њеним ремек-делом.

Лора Томпсон, један од биографа Агате Кристи, о роману је написала:

"Убиство Роџера Акројда" је врхунски, врхунски детективски роман. Почива на најелегантнијем од свих обрта, приповедачу за кога се открива да је убица.

Овај преокрет није само функција заплета: он ставља читав концепт детективске фикције на арматуру и обликује је у блиставо нови облик. То није била сасвим нова замисао ... нити је то била потпуно њена сопствена замисао ... али схватила је да је то замисао коју вреди имати. И само је она то могла тако потпуно извући. Само је она имала потребну контролу, вољу да се одсуствује са ауторске сцене и пусти да њен заплет засија".

"REBEKA" - DAFNE DI MORIJE

"Nocas sam, u snu, opet bila u Menderleju" .

Ovim rečima druga žena gospodina De Vintera uvodi nas u misteriozni svet zlokobnog i zloslutnog imanja Menderlej koje se nalazi na vetrovitim kornvolskim liticama.

Prva gospođa De Vinter bila je družbenica bogate stare gospođe kada je na jednom od njihovih putovanja, u Monte Karlu, upoznala Maksima de Vintera. Gospodin besprekornih manira i melanholične naravi veoma brzo dobija njenu naklonost i potpuno neočekivano je prosi.

Po dolasku u Menderlej, nova gospođa De Vinter otkriće sasvim drugačiju narav svog muža. I ne samo to. Ona ne pripada njegovom svetu. Ona ne može ni po čemu da se meri sa Rebekom, prvom Maksimovom suprugom. Na to će je svakodnevno podsećati naročito kucepaziteljka gospođa Danvers. Ali ko je bila Rebeka? Njeno zlokobno prisustvo primecuje se u Menderleju i nakon njene smrti. Šta se dogodilo divnoj Rebeki?

„Jedan od romana koji je ostavio ogroman trag u dvadesetom veku. Svojom uznemirujućom pričom o moći koju nad nama imaju sopstvena iščekivanja i legende, "Rebeka" je uspela da postane deo našeg savremenog kulturnog nasleda. Romantična, a istovremeno puna jeze, "Rebeka" je roman za sva vremena.“ Times

„Od svoje prve do poslednje rečenice "Rebeka" je remek-delo. Mnogi veliki pisci ne bi se usudili da posegnu za tako riskantnim pripovedačkim potezima koje nalazimo u Rebeki, ali baš su to ona mesta koja najviše nagrađuju čitaoce.“ Guardian

Po ovom romanu Dafne di Morije veliki reditelj Alfred Hičkok je 1940. godine snimio istoimeni film, sa Lorensom Olivijeom i Džoan Fontejn u glavnim ulogama.

"ЛУДАК ИЗ БЕРЖЕРАКА" - ЖОРЖ СИМЕНОН

Сезона је пецања лососа на југозападу Француске, а Жил Мегре из париског полицијског правосуђа одлази тамо да посети старог пријатеља. Али пре него што стигне на одредиште, чудно понашање сапутника привлачи пажњу инспектора и, нагло, без новчаника и пртљага у руци, Мегре искаче из воза у покрету у потери за њим.

Убрзо бива рањен пуцњем и одведен у град Бержерак, где се у почетку претпоставља да га је ранио убица од којег цео тај крај страхује. Једном када Мегре утврди свој прави идентитет, он ће проћи своју присилну инвалиднину покушавајући да реши убиства, а мадам Мегре ће стићи да негује свог мужа и помогне у истражном процесу...

Тако почиње "Лудак из Бержерака", објављен у Француској 1932. године, годину дана након што је Жорж Сименон представио читалачкој публици свог измишљеног детектива.

Овај роман се поиграва са неколико Сименонових омиљених тема. Са Мегреом прикованим за кревет и ускраћеним за приступ ресурсима које има у Паризу, Сименон се фокусира на интровертни когнитивни стил инспектора који полако просуђује. Склоност сељака да се према аутсајдерима односе са сумњом и дуг домет старих тајни такође су теме са којима се сусрећемо у другим Мегреовим мистеријама.

Иначе, аутор овог романа, Жорж Сименон (1903 - 1989) био је белгијски књижевник који је писао на француском језику.

Сименон је био изузетно плодан књижевник који је дневно писао 60 до 80 страница. Написао је 192 романа, 158 приповедака, више аутобиографских дела и бројне чланке и репортаже. Под псеудонимом је објавио још 176 романа, десетине приповедака и чланака. Користио је укупно 27 псеудонима. Он је најпознатији белгијски књижевник у свету са укупним тиражом од 550 милиона примерака. По статистици УНЕСКО из 1989, Сименон је 18. најобјављиванији књижевник на свету, а четврти међу књижевницима на француском језику. Дела су му укупно преведена 3500 пута на 47 језика.

Серија романа о инспектору Мегреу садржи 75 романа и 28 приповетки. Први роман из ове серије настао је 1931, а последњи 1972.

"ИМЕ РУЖЕ" - УМБЕРТО ЕКО

Име руже (итал. Il nome della rosa) је први роман италијанског књижевника Умберта Ека (1932 - 2016), објављен 1980. године. На први поглед, то је постмодернистички трилер који се бави мистериозним убиствима у једној италијанској опатији, али поред тога то је и научнофантастична студија о средњем веку и различитим тумачењима Библије. Године 1986. роман је екранизован у филм, са Шоном Конеријем у главној улози.

Прича изгледа овако: Енглески фрањевачки монах, Вилијам од Баскервила, познат по својој мудрости и виспрености стиже у опатију, смештену негде у Алпима, у северној Италији, која је била поприште једног злочина. Са собом доводи и Адса од Мелка, свог помоћника и бенедиктинског искушеника. На први поглед, убиство згодног минијатуристе има везе са његовим хомосексуалним везама са неким монасима. Међутим, Вилијам схвата да је мотив за убиство нешто много веће од содомитског греха и да опатија, вечито скривена у магли, крије многе тајне које се тврдоглаво чувају вековима. Једна од њих је и чувена библиотека, у коју имају приступ само три особе: библиотекар, његов помоћник и сам опат, као духовни отац свих монаха. Посао му отежавају и две делегације, папска и царева, које треба да се састану у опатији, где ће водити расправу о томе да ли је Исус био сиромашан, те да ли фрањевци имају право да се одричу свих овоземаљских добара. Посреди је било много важније питање, које се тицало материјалног богатства самог клера, које би било угрожено претераним одрицањима и окретању скромном животу. Цареви изасланици бране тезе фрањевачког реда и њихово залагање за сиромаштво, док папини људи, на челу са инквизитором, доминиканцем Бернаром Гијем, тврде да се Исус никада није одрекао својих материјалних добара. У међувремену, убиства у опатији ће бити вршена хронолошким редом, онако како Јованово Откровење предвиђа долазак Антихриста. Вилијам и Адсо улазе у траг једној старој, јеретичкој књизи, коју убица жели да задржи што даље од знатижељних монаха. Инквизитор и његови људи хватају погрешне људе, којима приписују почињене и непочињене преступе и осуђују их на ломачу. Тиме се доказује да авињонски папа Јован XXII и његови бискупи имају велике претензије да поред духовне, преузму и световну власт, те тако потчине и ограниче цара Светог римског царства. Вилијам се упорно држи својих хипотеза, па на крају, када опатија нестаје у пожару, открива оштроумног убицу.

"POVERLJIVO IZ L. A." - DŽEJMS ELROJ

Dođite u Los Anđeles! Sunce blistavo sija, plaže su prelepe, drvoredi pomorandži se pružaju u nedogled. Posla ima za sve, a zemlja nije skupa. U svakoj kući – jedna srećna američka porodica. Sve to može biti vaše, a ko zna, možda će vas čak neko i otkriti. Možda postanete filmska zvezda. Ili upoznate neku. Život je divan u Los Anđelesu! Raj na zemlji...

Tako bar izgleda na filmu.

Los Anđeles pedesetih godina dvadesetog veka – od velelepnih vila do uzavrelih noćnih klubova prostire se centar korupcije i opasnih strasti. Jezivo masovno ubistvo u sumornom gradu nikog ne ostavlja ravnodušnim.

Ed Eksli želi da zaseni svog oca, slavnog inspektora. Džek Vinsens je holivudski policajac željan tabloidne slave. A Bad Vajt je gledao ubistvo svoje majke – i sada je paklena mašina s policijskom značkom. U mreži te noćne more njih trojica neraskidivo su povezana čašću, gresima i krvlju...

„Oštrina pisanja će vas saseći čak i ako samo prelistavate knjigu.“

The Village Voice

„Elroj (1948) je velikan američke književnosti našeg vremena.“

Los Angeles Times Book Review