Avanture iz kulture

Kazuo Išiguro  ( 1954) engleski je romanopisac, scenarista i pisac kratkih   priča, japanskog porekla. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost za 2017.  Kazuo Išiguro  je  "u romanima velike emotivne snage otkrio  ambis ispod našeg iluzornog osećanja povezanosti sa svetom" , navodi se u saopštenju Švedske akademije. Njegova porodica se preselila u Ujedinjeno Kraljevstvo kada je imao pet godina. Diplomirao je engleski jezik i filozofiju na Univerzitetu u Kentu. Od kada je objavio svoj prvi roman  Bledi obrisi brda  1982. bavi se samo pisanjem. Teme kojima se najčešće bavi u svojim delima su uspomene, vreme i samoobmana. Ovo je naročito primetno u njegovom najpoznatijem romanu  Ostaci dana  koji je objavljen 1989. godine, kada je dobio nagradu Man Buker. Radnju romana pripoveda batler Stivens, prisećajući se svoje profesije i izazova u radu za engleskog plemića lorda Darlingtona, koji je bio naklonjen nacistima, dok istovremeno govori o svom specifič

"Vaša Veličanstva, Vaša Kraljevska Visočanstva,  Min Vackra Fru  (moja divna suprugo, prim. prev.), dame i gospodo. Zahvaljujem se Švedskoj akademiji što je moj rad udostojila ove najveće počasti. U mom srcu možda postoji sumnja da zaslužujem Nobelovu nagradu u odnosu na druge ljude od pera, a koje poštujem i uvažavam – ali neupitno je moje zadovoljstvo i ponos što imam ovu nagradu za sebe. Uobičajeno je da primalac ove nagrade daje lični ili naučni komentar o prirodi i pravcu književnosti. U ovom trenutku, međutim, mislim da bi bilo dobro razmotriti visoke dužnosti i odgovornosti književnih stvaralaca. Prestiž Nobelove nagrade i ovog mesta na kome stojim je toliki da imam potrebu, ne da cvilim poput zahvalnog i pomirljivog miša, već da ričem poput lava iz ponosa na svoju profesiju i na velike i dobre ljude koji su je kroz vekove praktikovali. Književnost nije širilo bledo i izmučeno kritičarsko sveštenstvo pojući svoje litanije po p

Ovih dana kod nas se dosta govori o slučaju iz Trstenika u kome je jedna profesorka bila povređena, fizički i psihički, jer su joj učenici koji su nadomak punoletstva izmakli stolicu na koju je trebalo da sedne, sve to snimili i stavili na youtube kako bi se veoma brojni auditorijum smejao ovoj "dogodovštini". I smejao se, bez imalo stida, a pouzdano znam da taj auditorijum nisu činila samo "deca" (diskutabilno je da li neko ko ima 17 godina, u današnje vreme, može da se nazove detetom). Profesorka je pretrpela veliki stres, bila je izložena napadu, ponižena je i povređena, a posledice toga će dugo trajati.  Taj slučaj nije bio usamljen. Stalno čujemo istinite priče o incidentima u kojima je, i toga je bilo, nastavnicima bio ugrožen čak i goli život. Šta reći ako učenica na svoju nastavnicu nasrne nožem? Nezaboravna je i za dugo pamćenje slika nemoćne i nezaštićene nastavnice od pre neku godinu, ona je, nemajući drugi način da se odbrani pred grupom nasr

Stenli Kjubrik (1928 - 1999) bio je američki filmski reditelj i scenarista. Većinu filmova snimio je u Velikoj Britaniji. Karijera mu je trajala 50 godina, snimio je 13 dugometražnih filmova od kojih su većina antologijska ostvarenja sedme umetnosti. Filmovi su uglavnom adaptacije književnih dela. Zanimljivo je da, iako su njegovi filmovi dobijali Oskare u raznim kategorijama i bili nominovani za nagrade Američke akademije, on sam kao reditelj nikada nije dobio Oskara. "STRAH I ŽELJA" (1953) Prvi Kjubrikov dugometražni film bio je "Strah i želja". To je crno-beli ratni film. Grupa vojnika se tokom rata našla iza neprijateljskih linija. Oni žele da se vrate kući, ali ih u tome ometa devojka sa kojom se sreću. Film je snimljen sa minimalnim brojem članova ekipe, obeležili su ga tehnički problemi i ptekoračenje budžeta. Traje 62 minuta, a u glavnim ulogama su Frenk Silvera i Pol Mazurski.  "POLJUBAC UBICE" (1955