GRAD GREHA






Kada je reč o filmskim adaptacijama stripova, "Grad greha" (2005) je pravi presedan - atmosfera, likovi i replike su preneseni toliko verno da je ovaj film stekao kultni status. Reditelj Robert Rodrigez je ideju o prenošenju stripa Frenka Milera na platno dugo razvijao, i na kraju, pozvao samog autora koji je učestvovao u režiji filma. Film ima i svoj drugi deo iz 2014. pod nazivom "Grad greha - ubistva vredna". 






Preplićući nekoliko priča, ovaj mračna krimi-drama (film-noir) prikazuje ultimativni grad bez milosti. Neustrašivi i natprirodno snažni "žestoki momak", Marv (Miki Rork), očajnički pokušava da pronađe ubice prostituke sa kojom je proveo noć. On obilazi najopasnije, najmračnije delove grada, za neke od njih nije znao ni da postoje.





Iste delove grada vrlo dobro poznaje Dvajt (Klajv Oven) fotograf koji je u savezu sa Gejl (Rozario Doson) predvodnicom prostituki koja sa nemilosrdno obračunava sa uljezima. Dvajt je u nevolji zbog sukoba sa korumpiranim policajcem (Benisio del Toro). Tu je i Hartigan (Brus Vilis), bivši policajac sa bolesnim srcem, kome se život menja jer je od smrti spasio jednu devojčicu... U sporednim ulogama se pojavljuju: Džesika Alba, Ilajdža Vud, Britani Marfi, Nik Štal...

Izvor: RTS


Ono što bi mogla biti osobenost ili karakteristika ove filmske i strip-priče, to je da u toj mračnoj atmosferi Grada Greha, koja podseća na Sodomu i Gomoru, ipak uvek postoji nijansa dobrog čija će klica narasti i pobediti dominirajuće zlo, izopačenost, pokvarenost, kao i što će pravda, za koju osećaj postoji u svakom od nas, trijumfovati nad nepravdom. Junaci Dobra ovde svakako nisu oni na koje smo navikli, oni imaju hiljade mana i moralnih nedostataka, oni su zapravo antiheroji i sastavni deo Grada Greha, u kojima će dobro i ljudsko tek za nijansu prevagnuti nad zlom i opštom pokvarenošću. U tom smislu, ne bi se moglo reći da je film tako daleko od stvarnog života. 


Trejler za film:

Eva Grin u ulozi  zanosne, zle i beskrupulozne žene u nastavku filma iz 2014 - "Ubistva vredna" :

Pobeda u igri ne znači i povoljan krajnji ishod - baš kao u životu:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

"PROCES" FRANCA KAFKE - RAZLIČITE PERSPEKTIVE

Слика
KNJIŽEVNOTEORIJSKA ANALIZA Franc Kafka je jedan od ključnih autora modernizma, a "Proces" (1925) predstavlja njegovo najpoznatije delo, koje kroz hermetičnu, simboličnu i nadrealnu narativnu strukturu otelovljuje egzistencijalnu teskobu i krizu identiteta pojedinca suočenog sa apsurdnim i nedokučivim sistemima moći. Roman se može analizirati iz različitih književnoteorijskih perspektiva, uključujući egzistencijalizam, strukturalizam, poststrukturalizam, psihoanalitičku i sociološku kritiku. Egzistencijalistička interpretacija Iz egzistencijalističke perspektive, "Proces" je priča o apsurdnoj i neshvatljivoj krivici koja progoni glavnog junaka, Jozefa K. Njegov život se menja kada saznaje da je optužen, ali mu nikada nije objašnjeno zašto. Kafka ovde anticipira ključne ideje egzistencijalističke filozofije koje će kasnije razviti Sartr i Kami, posebno ideju apsurdnog postojanja. Jozef K. pokušava da pronađe racionalno objašnjenje u svetu u kojem racionaln...
Прикажи све

ERAZMUS PROJEKAT - PRIČE SA BORA BORE I MALDIVA

Слика
DAN NA BORA BORI Na Bora Bori, rajskom biseru južnog Pacifika, svaki dan je kao scena iz snova. Sunce se rađa polako, prelivajući nebo ružičastim i zlatnim tonovima, dok lagani povetarac miluje palme. Moje jutro započinje na terasi privatne vile s pogledom na tirkiznu lagunu. Po doručku, koji uključuje sveže voće poput manga, papaje i ananasa, te lagani kolačić od kokosa i lokalni tahićanski med, pijem svoj prvi koktel – osvežavajući Mai Tai, napravljen od lokalnog ruma i sveže ceđenih citrusnih sokova. Setio sam se stare narodne mudrosti: "Čovjek mora prvo jest, pa tek onda pit, da bi visoko svjestan mogao bit!"  Ovde sam se našao zbog projekta koji sam pisao za Erazmus. Tema iz obrazovanja. Projekat prošao i - evo mene na Maldivima, da se stručno usavršavam. Erazmus plaća, a ja napredujem u obrazovno-vaspitnim kompetencijama. Svi zajedno stremimo boljoj budućnosti, da usavršimo naš već prilično savršen obrazovni sistem. Maldivi su sjajno mesto za to....
Прикажи све

KOLIKO NAJVEĆI AMERIČKI PISCI DUGUJU KLASIČNOJ KNJIŽEVNOSTI

Слика
Razmatranje uticaja klasične književnosti na najveće američke pisce jeste intelektualni izazov i, u isto vreme, tema koja zaslužuje doktorske studije. Antička literatura, od Homera, starogrčkih tragičara i filozofa, preko rimskih pesnika i dramaturga, sve do renesansnih velikana poput Dantea i Šekspira, postavila je temelje svetske književnosti i kulture. Amerikanci, iako relativno mlada nacija, uspeli su da stvore literaturu svetske vrednosti upravo zahvaljujući plodonosnoj asimilaciji tih klasičnih uzora. Ovaj tekst ne pretenduje da iscrpi temu već da posluži kao putokaz ka dubljem razumevanju ove kompleksne interakcije. RALF VOLDO EMERSON, ključna figura američkog transcendentalizma, bio je pod uticajem Platonove filozofije i panteističkog shvatanja sveta koje nalazimo kod stoika i Spinoze. Dok je Platon težio idealima i univerzalnim istinama, Emerson se okrenuo individualizmu, slavljenju prirode i intuicije. Njegovo čuveno delo "Self-Reliance" slav...
Прикажи све