"Vertigo" - najbolji ikada snimljeni film

мај 21, 2022

"Вртоглавица" (енгл. Vertigo) је амерички ноар психолошки трилер из 1958. године, режисера и продуцента Алфреда Хичкока. Прича је базирана на роману из 1954. године, "Међу мртвима" , коју су написали Пјер Боало и Томас Нарцејац. Филмски сценарио су написали Алек Копел и Самјуел А. Тејлор.

У главној улози је Џејмс Стјуарт као бивши полицијски истражитељ, Џон „Скоти” Фергусон. Скоти је присиљен да оде у рану пензију због инцидента који се десио током његове дужности, због чега је он развио акрофобију (крајњи страх од висине) и вртоглавицу (лажни осећај кретања у простору). Скотија је унајмио познаник, Гевин Елстер, као приватног истражитеља, који треба да прати његову супругу Медлин (Ким Новак), која је почела да се понаша необично.

Филм је сниман у Сан Франциску и Холивуду. Први је филм који је користио ефекат камере који искривљава перспективу и ствара дезоријентацију, приказујући Скотијеву акрофобију. Због коришћења у снимању овог филма, овај ефекат је такође познат и као „Ефекат Вртоглавице”.

Филм је у време изласка примио помешане критике, али данас се сматра Хичкоковим класиком и једним од најважнијих радова у његовој каријери. Привукао је значајне академске критике, а 2012. године је заменио "Грађанина Кејна" на месту најбољег филма икад снимљеног у анкети Британског филмског института, заправо британског врло цењеног листа "Sight and sound". У анкети су учествовали угледни критичари из свих делова света, њих више од 800. Обухваћено је било више од 2000 филмова.

1996. године, филм је претрпео значајну рестаурацију како би остварио нови формат од 70 мм и ДТС саундтрек. У више наврата се појављивао на анкетама Америчког филмског института у избору најбољег филма, а у оној спроведеној 2007. године, нашао се на деветом месту.

1989. године, филм се нашао међу првих 25 филмова које је Конгресна библиотека изабрала за Национални регистар филмова, као „културно, историјски и естетски значајан”.

Извор: Википедија

"Вртоглавица" је остварење које носи посебне, можда највидљивије и најдубље уписе визуелног, сликовног и сликарског.

Оно што заводи и омамљује у овом филму јесте његова визуелна опрема, начин на који се компонују кадрови и секвенце и његова невероватна енергија боја и светлости.