Anri Šarjer - Leptir

Anri Šarjer (1906 - 1973), zvani Leptir (Papijon) zbog tetovaže koju je imao na grudima, osuđen je u Parizu 1931. godine za ubistvo koje nije počinio. Doživotnu kaznu morao je da služi u Francuskoj Gvajani.

Posle niza neuspešnih pokušaja bekstva u godinama koje su usledile, Papilona su prebacili na Đavolje ostrvo, u zatvor iz koga niko nije pobegao. Bekstvo, koje je sam opisao do tančina, bio je jedinstven test inteligencije, volje i upornosti.

Šarjer je svoju autobiografiju objavio 1968, dvadeset tri godine od bekstva. Knjiga je postigla ogroman uspeh u celom svetu, a doživela je i uspešne ekranizacije. U jednoj od njih Leptira je igrao Stiv Mek Kvin, a u drugoj Čarli Hanam. 

"Papilon je apsolutni heroj koji prkosi apsolutnom sistemu ugnjetavanja i istovremeno uspeva da mu uzvrati snagom volje, optimizmom i častoljubljem kakvo može da se nađe samo među diplomcima Vest Pointa i pariskim lopovima" - zabeležio je kritičar "Njujork tajmsa" 10. septembra 1970. godine na 45. strani.


https://www.youtube.com/watch?v=xqj7XOv9mC8 - odlomci iz filma "Leptir"

https://www.facebook.com/106383225406465/posts/107334628644658/ - moja Facebook stranica sa prilozima o kulturi i društvu, tu je i zanimljiv video o Papijonu - Leptiru.




Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

"PROCES" FRANCA KAFKE - RAZLIČITE PERSPEKTIVE

Слика
KNJIŽEVNOTEORIJSKA ANALIZA Franc Kafka je jedan od ključnih autora modernizma, a "Proces" (1925) predstavlja njegovo najpoznatije delo, koje kroz hermetičnu, simboličnu i nadrealnu narativnu strukturu otelovljuje egzistencijalnu teskobu i krizu identiteta pojedinca suočenog sa apsurdnim i nedokučivim sistemima moći. Roman se može analizirati iz različitih književnoteorijskih perspektiva, uključujući egzistencijalizam, strukturalizam, poststrukturalizam, psihoanalitičku i sociološku kritiku. Egzistencijalistička interpretacija Iz egzistencijalističke perspektive, "Proces" je priča o apsurdnoj i neshvatljivoj krivici koja progoni glavnog junaka, Jozefa K. Njegov život se menja kada saznaje da je optužen, ali mu nikada nije objašnjeno zašto. Kafka ovde anticipira ključne ideje egzistencijalističke filozofije koje će kasnije razviti Sartr i Kami, posebno ideju apsurdnog postojanja. Jozef K. pokušava da pronađe racionalno objašnjenje u svetu u kojem racionaln...
Прикажи све

ERAZMUS PROJEKAT - PRIČE SA BORA BORE I MALDIVA

Слика
DAN NA BORA BORI Na Bora Bori, rajskom biseru južnog Pacifika, svaki dan je kao scena iz snova. Sunce se rađa polako, prelivajući nebo ružičastim i zlatnim tonovima, dok lagani povetarac miluje palme. Moje jutro započinje na terasi privatne vile s pogledom na tirkiznu lagunu. Po doručku, koji uključuje sveže voće poput manga, papaje i ananasa, te lagani kolačić od kokosa i lokalni tahićanski med, pijem svoj prvi koktel – osvežavajući Mai Tai, napravljen od lokalnog ruma i sveže ceđenih citrusnih sokova. Setio sam se stare narodne mudrosti: "Čovjek mora prvo jest, pa tek onda pit, da bi visoko svjestan mogao bit!"  Ovde sam se našao zbog projekta koji sam pisao za Erazmus. Tema iz obrazovanja. Projekat prošao i - evo mene na Maldivima, da se stručno usavršavam. Erazmus plaća, a ja napredujem u obrazovno-vaspitnim kompetencijama. Svi zajedno stremimo boljoj budućnosti, da usavršimo naš već prilično savršen obrazovni sistem. Maldivi su sjajno mesto za to....
Прикажи све

KOLIKO NAJVEĆI AMERIČKI PISCI DUGUJU KLASIČNOJ KNJIŽEVNOSTI

Слика
Razmatranje uticaja klasične književnosti na najveće američke pisce jeste intelektualni izazov i, u isto vreme, tema koja zaslužuje doktorske studije. Antička literatura, od Homera, starogrčkih tragičara i filozofa, preko rimskih pesnika i dramaturga, sve do renesansnih velikana poput Dantea i Šekspira, postavila je temelje svetske književnosti i kulture. Amerikanci, iako relativno mlada nacija, uspeli su da stvore literaturu svetske vrednosti upravo zahvaljujući plodonosnoj asimilaciji tih klasičnih uzora. Ovaj tekst ne pretenduje da iscrpi temu već da posluži kao putokaz ka dubljem razumevanju ove kompleksne interakcije. RALF VOLDO EMERSON, ključna figura američkog transcendentalizma, bio je pod uticajem Platonove filozofije i panteističkog shvatanja sveta koje nalazimo kod stoika i Spinoze. Dok je Platon težio idealima i univerzalnim istinama, Emerson se okrenuo individualizmu, slavljenju prirode i intuicije. Njegovo čuveno delo "Self-Reliance" slav...
Прикажи све