ЉУДСКА ПРАВА КРОЗ ИСТОРИЈУ КЊИЖЕВНОГ НАРАТИВА
Готово да не постоји велико романескно, односно епско дело светске књижевности које се, у мањој или већој мери, не дотиче онога што данас именујемо као људска права. Много пре њихове правне артикулације, књижевност је отварала простор за морално, егзистенцијално и социјално промишљање положаја човека у заједници, његових граница, одговорности и достојанства. Она је, често интуитивно, али не и наивно, препознавала да постоје вредности које стоје изнад обичаја, силе и тренутног поретка. Архетипови достојанства: антички темељи људсих права Корени те традиције сежу дубоко у антику. У Хомеровој „Илијади“, у чувеној сцени сусрета Ахила и Пријама, указује нам се један од најранијих и најпотреснијих тренутака универзалног хуманитета. У свету паганских вредности, у којем су част, освета и слава темељне категорије, Ахил — највећи ратник чији гнев покреће незадрживу лавину Хомеровог спева — у старцу, Пријаму, тројанском краљу, који му долази на ноге, неће видети непријатеља, већ ...