AMERIČKI I BRITANSKI UNIVERZITETI - PRIVATNI ILI DRŽAVNI?

U savremenom diskursu o visokom obrazovanju često se pojavljuje jedna zabluda: da su najprestižniji američki i britanski univerziteti privatne institucije u klasičnom smislu reči — kao preduzeća sa vlasnicima i akcionarima koji ostvaruju profit. Ova percepcija, međutim, ne odražava suštinsku prirodu ovih institucija i njihovog finansijskog modela, a time ni izazove i mogućnosti koje pružaju talentovanim i socijalno ugroženim studentima. 

Vlasništvo i status univerziteta

U Sjedinjenim Američkim Državama, univerziteti poput Harvarda, MIT-a, Stenforda, Jejla, Prinstona, Kolumbije definišu se kao privatni. Međutim, oni nisu privatni u smislu da imaju vlasnike ili da posluju radi profita. Ovi univerziteti funkcionišu kao neprofitne institucije, sa upravnim odborima koji vode univerzitet u skladu sa obrazovnim i istraživačkim misijama. Dobit koju ostvaruju reinvestiraju u razvoj univerziteta — u naučno istraživanje, infrastrukturu, stipendije i programe podrške studentima. Ovakav model omogućava im da ostanu nezavisni, a istovremeno da imaju stabilne izvore finansiranja putem velikih fondacija i donacija bivših studenata i drugih donatora.

Suprotno tome, najpoznatiji britanski univerziteti poput Oksforda i Kembridža nisu privatni, već državni univerziteti. Oni su istorijski i pravno deo javnog sistema visokog obrazovanja u Velikoj Britaniji, iako zadržavaju visok nivo autonomije u upravljanju. Finansiraju se kombinacijom državnih sredstava, školarina i privatnih donacija, a njihov status omogućava da budu dostupni široj populaciji.

Prijemni proces i selekcija

I američki i britanski vrhunski univerziteti su poznati po izuzetno zahtevnim prijemnim procesima. U SAD se to manifestuje kroz kombinaciju visokih akademskih postignuća, rezultata standardizovanih testova (kao što su SAT ili ACT), ličnih eseja i preporuka. 

U Velikoj Britaniji, posebno na Oksfordu i Kembridžu, prijemni proces uključuje polaganje specifičnih prijemnih ispita (kao što su TSA, BMAT, ili STEP), kao i intervjue koji imaju za cilj da procene intelektualni potencijal kandidata.

Podrška talentovanim i socijalno ugroženim studentima

Iako su konkurencija i školarine često vrlo visoke, naročito u SAD,  vrhunski univerziteti u oba sistema prepoznaju važnost podrške talentovanim studentima iz svih socijalnih slojeva. U SAD, gotovo svi vodeći univerziteti imaju program finansijske pomoći bazirane na potrebama (need-based aid) i/ili meritokratske stipendije koje omogućavaju pristup studentima iz siromašnijih porodica. Na primer, Harvard ima politiku da studenti iz porodica sa prihodima ispod određenog praga mogu studirati besplatno ili uz minimalne troškove.

Slično, Oksford i Kembridž nude bursije (bursary - pomoć studentima koja se ne vraća) i stipendije koje pomažu studentima sa ograničenim finansijskim mogućnostima. Pored toga, postoje fondovi i programi koji podstiču pristup visokom obrazovanju studentima iz socijalno ugroženih sredina ili iz škola sa slabijim resursima.

Finansiranje i školarine

Američke školarine su prilično visoke, često među najvišima u svetu, ali postoji i razvijen sistem studentskih kredita koji omogućava studentima da finansiraju školovanje, a zatim kredite otplaćuju po diplomiranju i zaposlenju, često uz određene povoljnosti u otplati. Mada, nekad i to bude vrlo nezgodno i za neke intelektualce teško, pogotovu na početku karijere...

U SAD:

Harvard University: Školarina oko 60 000 USD godišnje, ali postoji širok spektar finansijske pomoći i kredita.

Stanford University: Školarina oko 68 000 USD godišnje, sa jakim need-based aid programima.

MIT: Slično kao Harvard, oko 62 000 USD godišnje, uz značajnu finansijsku podršku.

U Velikoj Britaniji:

Univerzitet  Oksford i Univerzitet Kembridž:

 Školarine za domaće studente oko 9 250 - 9 500 funti godišnje, dok međunarodni studenti plaćaju od 27 000 do 42 000 funti, zavisno od programa.

Finansiranje uključuje državne zajmove za domaće studente koje studenti počinju da otplaćuju nakon završetka studija i postizanja određenog nivoa prihoda, kao i različite oblike stipendija.

Dakle, da razjasnimo: vrhunski američki univerziteti nisu privatne kompanije sa vlasnicima, iako se definišu kao privatni,  već neprofitne institucije sa misijom obrazovanja i istraživanja, finansirane kroz školarine, donacije i fondacije. S druge strane, najprestižniji britanski univerziteti su javne, državno finansirane institucije sa visokim standardima za pristup i podršku. Oba sistema prepoznaju da kvalitetno obrazovanje mora biti dostupno talentima iz svih slojeva društva, što se ogleda u brojnim programima finansijske pomoći, stipendijama i sistemima studentskog kreditiranja. 

Tako da iluzija o vlasništvu i profitnom karakteru vrhunskih univerziteta zapravo nije tačna i na neki način ometa razumevanje pravih vrednosti i izazova ovih institucija. Mada ocena da su školarine veoma visoke, pogotovu na američkim prestižnim (prema Šangajskoj listi i najboljim svetskim) univerzitetima - ne može da se negira...

Kakve su plate profesora na ovim univerzitetima?

Prosečna plata profesora na prestižnim američkim univerzitetima kao što su Harvard, Jejl, Stanford, Prinston i MIT varira u zavisnosti od akademskog ranga (asistent, vanredni profesor, redovni profesor), oblasti studija (npr. inženjering, pravo, ekonomija, humanističke nauke), i staža. Međutim, mogu se dati okvirne brojke zasnovane na podacima američkih istraživanja i izveštaja o platama sa tih univerziteta.

Približne godišnje bruto plate (2024):

Akademski rang Prosečna plata (USD):

Asistent profesor $110,000 – $150,000

Vanredni profesor $140,000 – $180,000

Redovni profesor $200,000 – $300,000+

Konkretni primeri:

Harvard: Redovni profesori zarađuju oko $250,000 do $300,000, u zavisnosti od odseka.

MIT: Plate u tehničkim i STEM oblastima mogu ići i preko $300,000, naročito za iskusne profesore u inženjeringu i kompjuterskim naukama.

Stanford: Slične brojke kao MIT, uz dodatke za istraživačke grantove i učešće u industrijskim projektima.

Jejl i Prinston: Plate redovnih profesora su u proseku $220,000 – $270,000.

Dodatne beneficije:

Pristup fondovima za istraživanje.

Subvencionisani stanovi (npr. Stanford nudi stanovanje po sniženim cenama).

Sredstva za profesionalni razvoj.

Pristup profitabilnim savetima, komitetima i odborima.

Mogućnost konsultantskog rada (naročito na MIT-u i Stanfordu).

Kako stoje stvari sa profesorima društvenih nauka?

 Plate profesora društvenih nauka (npr. sociologija, psihologija, političke nauke, ekonomija — s tim da je ekonomija često izuzetak) na elitnim američkim univerzitetima su generalno niže nego u STEM (nauka, tehnologija, inženjering, matematika) i poslovnim školama, ali su i dalje vrlo visoke u poređenju s nacionalnim prosekom.

Evo okvirnih podataka za profesore društvenih nauka (osim ekonomista) na univerzitetima poput Harvarda, Jejla, Prinstona, Stanforda i MIT-a (2024):

Godišnje bruto plate za profesore društvenih nauka:

Asistent profesor $95,000 – $135,000

Vanredni profesor $125,000 – $160,000

Redovni profesor $170,000 – $220,000

Izuzetak: Ekonomisti

Ekonomija je često plaćenija zbog veće potražnje i povezanosti sa poslovnim sektorom.

Redovni profesori ekonomije na ovim univerzitetima često zarađuju $250,000 – $400,000, a ponekad i više ako rade u poslovnim školama ili kao konsultanti.

Detalji po univerzitetima (društvene nauke):

Harvard i Jejl: Departmani za političke nauke i sociologiju nude plate koje počinju oko $100,000 za asistente i idu do $200,000+ za redovne profesore sa uglednim publikacijama.

Prinston: Slično kao Jejl, ali uz dodatne pogodnosti kao što su subvencionisani smeštaj i snažna podrška za istraživanje.

Stanford: Iako poznat po STEM oblastima, i društvene nauke su snažno finansirane – redovni profesori u sociologiji ili psihologiji mogu imati plate oko $180,000 – $220,000.

MIT: Fokus je na tehničke oblasti, ali društvene nauke (npr. politička ekonomija, urbanizam, filozofija) su plaćene slično kao i na ostalim Ivy-league univerzitetima.

Profesori društvenih nauka na prestižnim univerzitetima zarađuju u rasponu od $95,000 do preko $220,000 godišnje, u zavisnosti od akademskog ranga, staža i ugleda. Ekonomisti su često znatno bolje plaćeni. Ove plate dolaze uz brojne dodatne beneficije koje uvećavaju realnu vrednost zarade (stanovanje, sabatikali - plaćeno odsustvo za naučnoistraživački rad, istraživački fondovi itd).