IZMEĐU ČAJA I VISKIJA: ŠARM ZAGONETKE I MRAK ULIČNE PRAVDE

Ako je engleski detektivski roman šahovska partija u salonskom ambijentu, onda je američki hard-boiled pesnica u lice u zadimljenom baru. Oba žanra rešavaju zločine, ali na sasvim različite načine — jedan s lupom, drugi s pištoljem.

Podneblje i vreme nastanka

Britanski klasični detektivski roman, poznat i kao „roman zagonetke“ (whodunit), procvetao je u periodu između dva svetska rata, tzv. Zlatno doba misterije. Njegov svet je onaj urednih engleskih sela, raskošnih seoskih imanja i ekscentričnih aristokrata s previše slobodnog vremena. Tu ne miriše na viski i benzin, već na čaj.

Najpoznatiji autori:

Agata Kristi (Herkul Poaro, Mis Marpl)

Doroti L. Sejers (Lord Piter Vimzi)

Dži. Kej. Česterton (Otac Braun)

Maržeri Alingem

U Americi, dok Englezi tragaju za ubicom među čajnim kolačićima, nastaje drugačija priča. Hard-boiled roman se razvija u urbanim lavirintima, na prljavim ulicama Čikaga, Los Anđelesa ili San Franciska, od 1920-ih do 1950-ih — vreme prohibicije, Velike depresije, organizovanog kriminala i političke korupcije.

Glavni autori:

Dešiel Hemet (Malteški soko, Krvava žetva)

Rejmond Čendler (Veliki san, Dugi oproštaj)

Džejms M. Kejn (Dvostruka odšteta, Poštar uvek zvoni dvaput)

Ros Makdonald (serijal o Luu Arčeru)

Detektiv: džentlmen ili antiheroj

Britanski detektiv je često intelektualac, ekscentrik, logičar, nešto između Šerloka Holmsa i profesora sa Oksforda. On pobeđuje umom. Ne nosi pištolj, ali poseduje enciklopedijsko znanje o trovanju arsenikom i ponašanju slugu.

Nasuprot njemu, američki hard-boiled detektiv je usamljeni vuk, ponekad cinični bivši policajac, prekaljen uličnim iskustvom. Pije viski, puši bez griže savesti, ne veruje ženama — ali u dubini duše nosi svoj kodeks časti. Filip Marlou (Rejmond Čendler) i Sem Spejd (Dešiel Hemet) nisu heroji, ali su pošteniji od sveta oko sebe.

Detektiv kao ogledalo sveta

Britanski detektiv je najčešće ekscentrik: Poaro se ponosi svojim brkovima i sivim ćelijama; lord Vimsijev manir ga ne sprečava da bude izuzetno oštrouman. Njihove metode su umne i precizne. Ubijeni su najčešće nastradali u zatvorenom prostoru, a svi osumnjičeni su uredno na broju.

Američki detektiv (koji može biti i agent osiguranja) je antiheroj: sam protiv sveta, ciničan, ali s vlastitim moralnim kodeksom. Filip Marlou je čovek koji zna da ne može da promeni svet, ali svejedno ne odustaje. On je usamljeni čovek u kaputu, sa pištoljem u jednoj i cigaretom u drugoj ruci. Njegova glava je puna raznih rana, a srce, iako skriveno, još nije zatrovano.

Fatalne žene: boginje dima i manipulacije

Britanski romani imaju svoje damice, udate za gospodu s tajnama, ali američki "hard-boiled" žanr nudi žene koje nisu samo ukras. "Fatalne žene" ili "femme fatale" su zavodnice koje očaravaju detektive, moćne muškarce, često i same sebe. Njihov parfem je nekad jeftin kao rečenica u novinskoj kolumni, a nekad skup kao greh.

U "Dvostrukoj odšteti", Barbara Stenvik u filmskoj adaptaciji nosi naočare, ali i pogled kojim se ubija. U "Velikom snu", sestre Sternvud su opasne svaka na svoj način, dok u "Poštaru" fatalna Kora ne zna da li voli, mrzi ili se jednostavno dosađuje.

One su neretko pametnije od muškaraca oko sebe. Nisu nužno zle, ali su uvek opasne. One su deo pejzaža noir romana: kao refleks svetlosti na piću, nestaju kad pokušaš da ih zadržiš.

Zapleti i motivi

Britanski roman funkcioniše kao zagonetka: zatvoreni prostor, ograničen broj osumnjičenih i ubistvo koje se mora rešiti logikom. U igri su otrovi, skrivene oporuke, tajni hodnici, pa čak i ubistva na balovima pod maskama.

Američki hard-boiled roman, s druge strane, ima fluidniji, realističniji narativ. Ubistva se ne dešavaju iz egzotičnih pobuda, već zbog novca, strasti, ucene. Tu nema „gospode“, već pokvarenih biznismena, korumpiranih političara, fatalnih žena. Reklo mi se da je sve  na neki način ili mutno ili zaprljano. Ima strasti, egzotike, tuča i erotike.

Atmosfera

Britanski roman odiše pristojnošću i redom, čak i kad se dogodi zločin. To je svet u kome i ubistvo ima manire. Vreme za čaj se poštuje i kad je neko mrtav u biblioteci.

Američki roman miriše na duvanski dim, skupi ili jeftini parfem, zavisno od okolnosti, viski, burbon i benzin. Gradovi su noću okupani u kiši, svetla neona presijavaju se u baricama. Detektiv ide ulicom, ruke u džepovima, a prošlost mu šapuće u svakom izlogu.

Stil i jezik

Britanski roman: stil je čist, gramatika besprekorno engleska, dijalog civilizovan.

Američki roman: stil je surov, oštar kao žilet, metafore su upečatljive, često ironične, ponekad vulgarne. Stil Čendlera je legendaran:

„Imala je lice kao nedeljno popodne.“

„To je bila plavuša. Plavuša zbog koje bi biskup šutnuo vitraž.“

Sličnosti

Oba žanra žele isto: da otkriju istinu.

Oba istražuju moral, krivicu, pravdu — ali iz različitih uglova.

U oba, čitalac postaje saučesnik u razotkrivanju, bilo kroz analizu tragova ili kroz putovanje kroz mračne strane grada.

Čaj ili viski, rukavice ili revolver

Ako volite logiku, zatvorene sobe i engleski akcenat, britanski roman je vaš izbor. Ako više volite dim, piće i rečenicu koja boli kao šamar — hard-boiled je vaša knjiga.

U oba slučaja, detektiv je usamljeni tragač za istinom u svetu koji je zaboravio šta to znači.

Samo — jedan to radi u šeširu sa perom, drugi sa šeširom nisko spuštenim preko očiju.