"THE PALACE" - SATIRIČNO OGLEDALO LJUDSKOG RODA

Roman Polanski u filmu "The Palace" (kod nas preveden kao Hotel Palas) iz 2023. godine istražuje ljudsku prirodu kroz prizmu luksuza, moći i apsurda, koristeći crni humor i sarkazam kao svoje ključne alate. Premda je film naišao na negativne kritike i komercijalni neuspeh, njegovo pravo značenje leži u sposobnosti da provocira i izazove introspekciju o ljudskom rodu, društvenim razlikama i univerzalnim slabostima.

Radnja smeštena u luksuzni hotel tokom prelaska u novu milenijumsku godinu pruža savršen kontekst za satirično ispitivanje ljudskih odnosa. Polanski, vešt u razotkrivanju skrivenih slojeva, ne nudi glamuroznu verziju bogatstva, već izlaže njegove groteskne, često komične aspekte. Gosti hotela su arhetipski prikazi bogataša – ekscentrični, razmaženi, ponekad i patetični – dok je osoblje oličenje frustriranog proletarijata koji u toj ekstravaganciji pronalazi sopstvene mane i težnje.

Kroz oči jednog gledaoca, film ne predstavlja samo kritiku bogatih, već i univerzalni komentar o ljudskom rodu. Ljudi su, kako je to Polanski lucidno prikazao, nesavršena bića puna kontradikcija. Ironija je u tome što, dok osuđujemo ekscese bogatih, često težimo istim tim privilegijama. Kada se bogatstvo samo nazre na vidiku, postajemo slični onima koje kritikujemo. Jer kako to lepo kaže Bob Rok u nama poznatim stripu "Alan Ford" - "bolje biti bogat nego ne biti" ili još bolje "bolje stotinu godina biti milioner, nego sedam dana u bedi" ili možda najbolje "bolje biti bogat i zdrav, jer ako si siromašan, džaba ti što si bolestan".Polanski koristi ovaj paradoks da naglasi kako su ljudske slabosti univerzalne, bez obzira na društveni status.

"The Palace" se može čitati kao satirična alegorija o životu, gde su granice između tragedije i komedije zamagljene. Kroz crni humor, Polanski ukazuje na apsurdnost ljudske egzistencije, pitajući: da li smo ikada istinski drugačiji od onih koje kritikujemo? Ovo nije pesimistički pogled na svet, već realističan prikaz ljudske prirode – one koja je istovremeno komična i tužna, duboka i površna.

Iako su kritike bile negativne i pomalo surove, a film doživeo komercijalni neuspeh, jasno je da film nije namenjen svima. To je delo koje zahteva introspektivno gledanje i spremnost da se suočimo s vlastitim predrasudama i licemerjem. Možda su upravo ti slojevi ono što je izazvalo tako snažnu reakciju kod nekih gledalaca.

Za one koji su spremni da prihvate ovaj izazov, "The Palace" postaje više od filma – postaje ogledalo. I, kao što to često biva s ogledalima, ono što vidimo može da nam se ne dopadne. Još su Aristofan, Šekspir, Molijer, Balzak o tome imali šta da kažu, dok kod Njegoša nalazimo čuvenii stih... Ali istina, koliko god neprijatna bila, uvek ima vrednost. Polanski nas podseća da ljudsku prirodu nije potrebno romantizovati; dovoljno ju je pogledati – iskreno i bez ulepšavanja.