MOJA KNJIŽEVNA PREPORUKA

Preporučio bih, uoči Božića, jednu divnu priču Čarlsa Dikensa koja se zove "Božićna bajka". U njoj su, u zanimljivoj i bajkovitoj pripovesti punoj dramatičnih obrta, sadržane neke glavne poruke i pouke kojih bismo uvek morali da se setimo kada obeležavamo ovaj veliki praznik. Lepota života svakako je i u davanju, milosrđu, solidarnosti sa drugim ljudima, jer živimo u zajednici u kojoj smo od najranijih dana čovekovog postojanja jedni sa drugima u rođačkim odnosima.

Temelj celokupne literature su, osim Biblije, i velike Homerove epopeje, "Ilijada" i "Odiseja" , knjige u kojima, osim snažnog umetničkog doživljaja, možemo naći sublimat onoga što zovemo "univerzalno ljudsko iskustvo". "Odiseja" svoj neobični refleks ima u modernoj književnosti XX veka, u možda najboljem romanu prošlog stoleća, "Uliksu" Džejmsa Džojsa.

Ipak, ako bih tražio delo koje na jedinstven i originalan način oslikava sudbinu čoveka, u isto vreme tragičnu i grotesknu, uzvišenu, plemenitu i karikaturalnu, kakva ona uistinu i jeste, onda je to svakako roman Migela de Servantesa "Don Kihot".

I na kraju, pošto je misleći čovek u poslednja dva veka naročito, ali i ranije, stalno suočen sa stvarnim i izmišljenim, simboličnim zatvorima, rešetkama, zabranama, ograničenjima, teskobama, unutrašnjim i spoljnim pritiscima, realnim i produkovanim "paranojama",  ne mogu da se zaobiđu dela kao što su "Zapisi iz mrtvog doma" Fjodora Dostojevskog, "Proces" Franca Kafke, ali i distopijski romani poput Orvelove "1984."  i Hakslijevog "Vrlog novog sveta".