UČITELJI KAO HEROJI AMERIČKE KNJIŽEVNOSTI I KULTURE

Obrazovanje je jedan od temelja svakog društva i to nije samo fraza bez pokrića. Ono je , između ostalog, važan resurs svake zajednice koja druge resurse nema u izobilju. Ali isto tako i onih izuzetno bogatih društava koja se diče obrazovnim postignućima.  Nosioci obrazovnog procesa su učitelji. Njihova uloga daleko nadilazi prenošenje znanja; oni oblikuju vrednosti, motivišu mlade i pomažu u izgradnji budućnosti. Književnost i film često osvetljavaju likove učitelja kroz inspirativne priče, ukazujući na njihov doprinos društvu, ali i na izazove s kojima se suočavaju.

Roman "Džejn Ejr" Šarlote Bronte pripada britanskoj, a ne američkoj, književnosti, ali ga svakako vredi pomenuti u kontekstu ove priče. Ovaj roman nudi univerzalnu sliku učiteljice koja se suočava sa društvenim ograničenjima. Džejn, siromašna, ali obrazovana i moralno snažna guvernanta, simbolizuje ženu koja koristi intelekt i obrazovanje kao alat za prevazilaženje prepreka. Njena priča istovremeno osvetljava važnost obrazovanja i snagu ličnosti u borbi za dostojanstvo.

Sličnu snagu pronalazimo u romanu nastalom sredinom XX veka, "Ubiti pticu rugalicu" književnice sa američkog juga, Harper Li. Atikus Finč, advokat i učitelj u širem smislu reči, svojim primerom poučava decu moralnoj hrabrosti, stalnoj opasnosti od snage predrasuda, pravednosti, istinoljubivosti i najposle - profesionalizmu, odnosno odanosti profesionalnom pozivu, a ne većinskom očekivanju zajednice. Njegova uloga zato nije ograničena samo na sudnicu gde pokazuje dignitet, integritet, hrabrost i požrtvovanje; kroz životne lekcije koje prenosi, Atikus postaje simbol etičke doslednosti i iskonske humanosti i plemenitosti.

Inspiraciju pronalazimo i u filmu i knjizi "Društvo mrtvih pesnika", gde profesor engleskog jezika i književnosti Džon Kiting podstiče učenike da razmišljaju slobodno, prate svoje strasti i preispituju ustaljene norme. Njegov inovativni pristup nastavi (koji se ne može nazvati "učenjem kroz igru" kako bi to neki, površno, protumačili) i lični angažman menjaju živote mladih ljudi, inspirišući ih da hrabro kroče kroz život. Što nekad nailazi na nepremostive prepreke jer se društvene norme suprotstavljaju slobodnom izboru.

Ako proširimo malo naše polje istraživanja, doći ćemo do novih vrlo zanimljivih primera. Film "Spasavanje redova Rajana" Stivena Spilberga donosi lik kapetana Džona Milera, koji je pre vojnog poziva bio nastavnik engleskog jezika. Njegovo liderstvo, smirenost i odlučnost u ratu pokazuju kako veštine stečene u učionici mogu oblikovati vođu i heroja u svakodnevnim situacijama. Kapetan Miler oličenje je hrabrosti, mudrosti i odgovornosti prema zajednici.

U "Blistavom umu", priči o životu Džona Neša, genijalnog matematičara i profesora, dobijamo primer borbe sa mentalnim izazovima i istovremene posvećenosti akademskom radu. Nešova priča pokazuje kako učitelji mogu prevazići vlastite teškoće i inspirisati druge da slede svoje snove.

Drama "Čudotvorka" Vilijama Gibsona pruža dodatni sloj razumevanja o ulozi učitelja u prevazilaženju granica. En Saliven, učiteljica slepe i gluve Helen Keler, dokazuje da posvećenost, strpljenje i empatija mogu promeniti živote i omogućiti učenicima da dosegnu svoj puni potencijal.

Jedan od najmoćnijih prikaza učitelja u širem smislu nalazi se u romanu "Voljena" Toni Morison. Lik Sete, bivše robinje, koja kao majka i "učiteljica" nastoji da prenese znanje i vrednosti na svoju decu, ukazuje na snagu životnog obrazovanja kao sredstva oslobađanja i očuvanja identiteta.

Seta ne prenosi znanje kroz obrazovni sistem, niti kroz kulturne obrasce koji su standardni za učiteljsku ulogu. Njeno „učenje“ je u osnovi egzistencijalno: ono se zasniva na preživljavanju, na načinu da deca shvate cenu slobode i opasnosti ropstva. Ona ih uči telom (ožiljci na njenim leđima, "drvo bola") i sudbinom, kroz stalnu borbu da ih zaštiti od povratka u logiku robovanja. U tom smislu, njeno najradikalnije delo – ubistvo sopstvenog deteta da ga spasi sudbine roba – jeste ekstremna, tragična „lekcija“ o svetu u kojem žive.

Može se reći i da Seta svojim ćerkama i sinovima prenosi nasleđe trauma, ali i nasleđe otpora. Njena deca uče od nje kroz ono što im govori, ali i kroz ono što je proživela i utelovila: iskustvo nasilja, poniženja, ali i prkosnog odbijanja da se povinuje sistemu. Ona ih, možda nesvesno, uvodi u etiku preživljavanja – a ta etika je ujedno i lekcija o ljubavi, dostojanstvu i granicama ljudskog čina.

Dakle, Seta jeste „učiteljica“, ali ne u smislu učiteljice koja daje oblikovano, stabilno znanje. Njeno učenje je fragmentarno, protivrečno, obeleženo užasima prošlosti. To je učenje koje otvara prostor za razumevanje koliko istorija oblikuje pojedinca i koliko roditeljstvo može biti razoreno sistemskim nasiljem.

U tom širem, simboličkom smislu – da, ona je učiteljica: prenosi deci znanje koje nijedna škola ne može dati, znanje o ropstvu i slobodi, o ljubavi i gubitku, o granici između života i smrti

S druge strane, priča o Džejmiju Eskalanteu u filmu "Stand and Deliver" (preveden kao "Stoj čvrsto i odradi posao) ilustruje kako učitelji mogu motivisati učenike iz siromašnih zajednica da postignu neverovatne rezultate. Njegova metoda, strpljenje i vera u učenike menjaju živote generacija i postaju simbol nade za marginalizovane zajednice.

Izazovi učiteljskog poziva

Iako književnost i film ponekad slave učitelje, stvarnost s kojom se suočavaju može biti daleko od idealne. U mnogim delovima sveta, učitelji su slabo plaćeni i potcenjeni, uprkos njihovom ključnom značaju za društvo. Istovremeno, zemlje poput Švajcarske i Luksemburga pokazuju kako dostojanstven status učitelja doprinosi jačanju obrazovnog sistema. U ovim zemljama, nastavnici su među najbolje plaćenim profesionalcima, što ukazuje na svest o njihovoj presudnoj ulozi u oblikovanju budućih generacija.

U SAD, gde se nalazi osam od deset najboljih univerziteta prema Šangajskoj listi, uspesi u visokom obrazovanju počivaju na snažnoj osnovi koju pružaju posvećeni učitelji osnovnih i srednjih škola. Bez te osnove, ni univerziteti ne bi mogli da briljiraju.

Učitelji jesu važni posrednici i prenosioci znanja i veština; ali oni su i lideri, uzori i borci za promene. Literatura i film osvetljavaju njihove raznolike uloge – od emotivne podrške i intelektualne stimulacije do moralnog vođstva. Doprinos društvu često nadilazi granice profesije, što ih na neki način čini herojima svakodnevnog života. Učitelji zaslužuju poštovanje i dostojanstvene uslove rada, jer upravo njihov posao menja pojedinačne sudbine i budućnost čitavih društava.

Oslobodimo se, sada, još jedne duboko ukorenjene zablude: nisu učitelji nikakvi misionari, spremni na odricanje i asketski život kako bi svima drugima bilo dobro, dok  oni, presrećni zbog svog siromaštva, uživaju u skromnosti i asketizmu. I, navodno, ne žele ništa više od života do doživotni rad u učionici. Oni su, ipak, pre svega profesionalci koji odgovorno rade svoj posao, a on, u skladu sa zalaganjem, stručnošću i odgovornošću, treba da bude dobro nagrađen. Uostalom, kao što je to slučaj sa drugim, mnogo bolje plaćenim, profesijama.