Avanture iz kulture

Gistav Flober i F. Skot Ficdžerald, dva autora iz različitih vremena i kulturnih konteksta, stvorili su remek-dela koja istražuju slične teme i pružaju značajan uvid u unutrašnje živote svojih likova. Iako dolaze iz različitih književnih tradicija—Flober, uglavnom, kao predstavnik francuskog realizma (sa snažnim zaokretom ka modernizmu), a Ficdžerald kao ključna figura američkog modernizma—i "Gospođa Bovari" i "Veliki Getsbi" dele zajedničke motive i tematske preokupacije, posebno u vezi sa unutrašnjom potragom za smislom, društvenim disfunkcijama i tragičnom sudbinom pojedinca. Simbolika svetlosti i nedostižne nade Jedan od ključnih elemenata koji povezuje ova dva romana jeste upotreba svetlosti kao simbola nedostižne nade i idealizovane budućnosti. U "Gospođi Bovari", Flober prikazuje Emu Bovari kao ženu koja čeka nešto što bi moglo da promeni njen život, ali to nikada ne dolazi. Poput brodolomnika, ona posmatra „usamljenost svog života“, nep...

"Veliki Getsbi" F. Skota Ficdžeralda zauzima centralno mesto u kanonu američke književnosti, i važno mesto u svetskoj književnosti XX veka, iako na prvi pogled deluje manje kompleksno u poređenju sa delima velikih književnih imena poput Melvila, Tolstoja, Flobera, Balzaka ili Dostojevskog. Kada dodamo i savremenike poput Hemingveja, Kafke, Tomasa Mana, Foknera, Prusta ili kasnijih autora poput Stajnbeka, stiče se utisak da Ficdžeraldov roman zaostaje u smislu filozofske dubine, kompleksne psihologije, socijalne angažovanosti ili eksperimentalnih stilskih postupaka. Pa ipak, Veliki Getsbi se i dalje smatra jednim od najvažnijih romana 20. veka. Šta ga, dakle, čini velikim? Za razliku od, recimo, Foknerovih narativno složenih dela poput "Buke i besa", koja eksperimentišu sa tokovima svesti i fragmentacijom, Ficdžerald se oslanja na sveden i linearan narativ. Njegova proza je kristalno jasna, ali poetski bogata, svaka rečenica brižljivo osmišljena. Poput Fl...

Razmatranje uticaja klasične književnosti na najveće američke pisce jeste intelektualni izazov i, u isto vreme, tema koja zaslužuje doktorske studije. Antička literatura, od Homera, starogrčkih tragičara i filozofa, preko rimskih pesnika i dramaturga, sve do renesansnih velikana poput Dantea i Šekspira, postavila je temelje svetske književnosti i kulture. Amerikanci, iako relativno mlada nacija, uspeli su da stvore literaturu svetske vrednosti upravo zahvaljujući plodonosnoj asimilaciji tih klasičnih uzora. Ovaj tekst ne pretenduje da iscrpi temu već da posluži kao putokaz ka dubljem razumevanju ove kompleksne interakcije. RALF VOLDO EMERSON, ključna figura američkog transcendentalizma, bio je pod uticajem Platonove filozofije i panteističkog shvatanja sveta koje nalazimo kod stoika i Spinoze. Dok je Platon težio idealima i univerzalnim istinama, Emerson se okrenuo individualizmu, slavljenju prirode i intuicije. Njegovo čuveno delo "Self-Reliance" slav...

Veliki američki pisci su se često, u XIX, XX i XXI veku, uz spisateljski posao, bavili i prosvetno-pedagoškim radom. Neko kraće, a neko duže. Taj rad je svakako imao izvestan uticaj na njihovo stvaralaštvo, ali u isto vreme i na shvatanja, moralne nazore i književnu veštinu mladih stvaralaca koji su od njih učili. Svoj pedagoško-prosvetni rad uvek su visoko cenili i zbog njega uživali još veći ugled. Naravno, neretko su u nekim periodima života, kao što je to recimo bio slučaj sa velikim pesnikom Robertom Frostom - od prosvetnog poziva i živeli. Svakako ne u bedi. Ralf Voldo Emerson (1803–1882) Filozof i esejista transcendentalizma, Emerson je karijeru započeo kao učitelj u ženskoj školi u Bostonu. Njegov kratkotrajni pedagoški rad mogao bi se analizirati u svetlu filozofskih ideja o individualizmu i važnosti obrazovanja za samoostvarenje. Takođe treba reći da je Emerson u jednom periodu držao predavanja u različitim delovima SAD. Volt Vitmen (1819–1892) Pre neg...

Živeo je skromno, na rubu sveta, s poparom na trpezi i knjigom pod rukom. Njegov bicikl, star i zarđao, bio je simbol vere u jednostavnost. U ormaru dve košulje i dva para pantalona — sasvim dovoljno, govorio je, jer višak je teret, a suština čoveka stanuje u onome što nosi u duši. Prozori njegove skromne kuće gledali su na polja tišine, daleko od buke potrošačkog sveta. Nije voleo ništa što bi ga vezalo za moderni vrtlog besmisla. "Bugatti? Ah, to su opsene! Mašina za one prazne iznutra," govorio bi sa sigurnošću proroka, dok je srkao čaj iz šolje s napuklim rubom. A onda se dogodilo... Jednog jutra, dok je ulazio u školsko dvorište sa starom torbom prepunom pohabanih udžbenika, pred njim je bljesnulo nešto što nikada nije mogao ni da zamisli... Bugatti Chiron Super Sport, boje sunčevog zalaska, stajao je tamo, kao božanstvo među smrtnicima. Lak je blistao pod jutarnjim suncem, svaka linija automobila bila je kao stih Tagoreove pesme. Prosvetar se zaustavio. Ruka...

Učitelji su jedan od temelja svakog društva. Njihova uloga daleko nadilazi prenošenje znanja; oni oblikuju vrednosti, motivišu mlade i pomažu u izgradnji budućnosti. Književnost i film često osvetljavaju likove učitelja kroz inspirativne priče, ukazujući na njihov doprinos društvu, ali i na izazove s kojima se suočavaju. Roman "Džejn Ejr" Šarlote Bronte pripada britanskoj, a ne američkoj, književnosti, ali ga svakako vredi pomenuti u kontekstu ove priče. Ovaj roman nudi univerzalnu sliku učiteljice koja se suočava s društvenim ograničenjima. Džejn, siromašna, ali obrazovana i moralno snažna guvernanta, simbolizuje ženu koja koristi intelekt i obrazovanje kao alat za prevazilaženje prepreka. Njena priča istovremeno osvetljava važnost obrazovanja i snagu ličnosti u borbi za dostojanstvo. Sličnu snagu pronalazimo u romanu "Ubiti pticu rugalicu" Harper Li. Atikus Finč, advokat i učitelj u širem smislu reči, svojim primerom poučava decu moralnoj hrabrosti i p...

Vladimir Nabokov, jedan od najvažnijih pisaca 20. veka, ostavio je neizbrisiv trag u književnosti pre svega svojom fascinantnom igrom jezika i izraženim osećajem za vizuelno. Njegova dela "dišu" slikarskom estetikom, pokazujući kako književnost može da apsorbuje elemente likovnih umetnosti i stvori sintezu teksta i slike. Nabokov je bio svestran umetnik, pisac, pasionirani crtač i leptirološki ilustrator, što ga čini umetnikom u najširem smislu te reči. Nabokovljeva proza bogata je vizuelnim slikama koje podsećaju na tehnike velikih slikara. U "Loliti", boje igraju ključnu ulogu u stvaranju atmosfere i karakterizaciji likova. Hambert Hambert opisuje Dolores (Lolitinu) mladalačku privlačnost kroz nijanse i svetlost koje podsećaju na impresionistički pristup. Sličan efekat vidimo u njegovom delu "Bleda vatra", gde kaleidoskopske promene perspektive podsećaju na kubističku fragmentaciju koja je prisutna u delima Pabla Pikasa. ...