NA ROĐENDAN ARTURA MILERA, 17. OKTOBAR

Artur Miler, jedan od najznačajnijih američkih i svetskih dramatičara, svojom intelektualnom snagom, umetničkim talentom, dramaturškom veštinom i osećajem za društvenu pravdu ostavio je neizbrisiv trag u istoriji pozorišta. Njegova dva ključna dela, "Veštice iz Salema" (The Crucible) i "Smrt trgovačkog putnika" (Death of a Salesman), predstavljaju vrhunac dramaturgije 20. veka, postajući univerzalne parabole o ljudskoj slabosti, strahu, manipulaciji, kolektivnoj histeriji, zabludama, pohlepi i čežnji za smislom.

Milerov dramaturški postupak počiva na konceptu sukoba kao osnovnog pogonskog mehanizma dramske strukture. 

U "Vešticama iz Salema," sukob se oblikuje kroz paranoju koja zahvata mali puritanski grad, gde se verski fanatizam i kolektivni strah pretvaraju u smrtonosno oružje protiv nevinih. Kroz suđenje vešticama, Miler stvara alegoriju na McCarthyjevu hajku na komuniste u Americi 1950-ih godina. No, dramatičnost ove tragedije nadilazi konkretni istorijski trenutak – ona postavlja univerzalna pitanja o tome kako moć manipuliše istinom, kako se pojedinac može suprotstaviti ugnjetavanju, i kako se društvena histerija širi poput požara.

Dramaturški, Miler koristi likove čije su sudbine neizbežno povezane s kolektivnim strahovima. Glavni junak, Džon Proktor, predstavlja moralni centar drame, suočen s vlastitim greškama i unutrašnjim demonima. Njegova moralna dilema – da li priznati laž kako bi spasao svoj život ili braniti istinu i umreti – postaje univerzalni izbor koji suštinski postavlja pitanje etičkog stava u svetu laži i nasilja. Majstorstvo Milerovog postupka ogleda se i u tome što svaki lik, bez obzira na to koliko je moralno siv, deluje kao potpuno zaokružen psihološki entitet, čineći dramu emocionalno intenzivnom.

U "Smrti trgovačkog putnika," Miler istražuje temu američkog sna kroz tragični lik Vilija Lomana. Sukob ovde nije samo spoljašnji, između čoveka i društva, već pre svega unutrašnji – Lomanova borba s vlastitim zabludama i nesposobnošću da se suoči s realnošću. Miler koristi tehniku narativne fragmentacije, gde se prošlost i sadašnjost neprestano prepliću u Vilijevom umu, stvarajući slojevit psihološki portret. Ova dramaturška inovacija omogućava gledaocu da uđe u kompleksnu unutrašnjost čoveka koji je zarobljen između svojih snova i surove stvarnosti.

Iako su oba dela napisana u specifičnim istorijskim kontekstima, njihova poruka ostaje jednako aktuelna i danas. 

"Veštice iz Salema" osvetljavaju dinamiku društvenog ugnjetavanja, manipulacije i lova na žrtvene jarce – teme koje su uvek prisutne u ljudskoj istoriji. Bilo da govorimo o totalitarnim režimima, verskom ekstremizmu ili modernim oblicima dezinformacija, Milerova kritika odjekuje u svakom društvu koje pokušava da uguši slobodu i individualnost pod maskom lažnih optužbi. Njegovo delo nas podseća na opasnosti slepe vere u autoritet, ali i na moć pojedinca da se suprotstavi, čak i kada to znači ličnu žrtvu.

"Smrt trgovačkog putnika" je, s druge strane, intimnija priča, ali i ona nosi univerzalnu kritiku kapitalističkog sistema koji nekada razara one ljude koji veruju u mit o uspehu kao jedinom merilu vrednosti. Lomanova tragedija je tragedija svakog čoveka koji se suočava s propadanjem iluzija i neizbežnošću neuspeha. U vremenu kada se društvo suočava s krizom identiteta, preispitivanjem vrednosti rada i rastućom nejednakošću, Milerova slika propadanja američkog sna nije izgubila na aktuelnosti, pri čemu treba imati u vidu individualne karakteristike likova ove drame koje nisu i ne moraju biti u vezi sa društvenim anomalijama.

Šta reći o Milerovim porukama danas? 

Milerovo nasleđe svakako jeste u njegovoj sposobnosti da "hvata" duh vremena, ali se tu sve ne završava. Naprotiv. Deo njegovog majstorstva jeste i da postavlja univerzalna pitanja o ljudskoj prirodi. Njegove drame naravno jesu kritika društva, ali i duboki uvidi u ljudsku dušu – u naše strahove, čežnje i zablude. 

Zato su "Veštice iz Salema" i "Smrt trgovačkog putnika" monumentalna dela ne samo američke, već i svetske drame, koja nastavljaju da provociraju, izazivaju i inspirišu gledaoce širom sveta.

I zato Artur Miler ostaje savremenik svakog doba – pisac čija dela progovaraju kroz vekove, podsećajući nas da su ljudske borbe, ma koliko specifične bile u vremenu, uvek deo šireg, ljudskog, univerzalnog iskustva.