ROMAN "PROFESOR ŽUDNJE" FILIPA ROTA


Roman "Profesor žudnje" Filipa Rota, objavljen 1977. godine, jedno je od ključnih dela ovog američkog autora. U njemu Rot istražuje teme identiteta, seksualnosti, želje i intelektualnog traganja kroz lik Davida Kepeša, profesora književnosti koji se suočava sa sopstvenim strastima i dilemama.

Teme i motivi

Žudnja i seksualnost

Jedna od centralnih tema romana je žudnja, kako seksualna, tako i emotivna. Kepešova seksualna avantura počinje još u mladosti, a tokom svog života prolazi kroz niz odnosa koji ga oblikuju i definišu. Rot istražuje kako seksualna želja može biti istovremeno izvor zadovoljstva i patnje, te kako se pojedinac nosi sa svojim impulsima i moralnim dilemama.

Identitet i samoispitivanje

David Kepeš je intelektualac koji stalno preispituje svoj identitet i životne odluke. Njegov profesionalni uspeh u suprotnosti je sa njegovim haotičnim privatnim životom. Rot koristi Kepešov lik da istraži kako se akademski svet sukobljava sa ličnim strastima i kako pojedinac balansira između društvenih očekivanja i ličnih želja.


Kriza srednjih godina

Roman se takođe bavi temom krize srednjih godina, periodom u kojem se Kepeš suočava sa sopstvenom prolaznošću i osećajem nezadovoljstva. Njegova potraga za smislom i autentičnošću dovodi ga do introspektivnog istraživanja i promišljanja o prošlosti.

Karakterizacija likova

David Kepeš

Kao glavni protagonist, Kepeš je kompleksan lik čiji unutrašnji konflikti i moralne dileme čine srž romana. Njegova introspektivna priroda i sklonost ka samoanalizi pružaju čitaocu dubok uvid u njegovu psihu. Kepešov odnos prema ženama i seksu često je problematičan, ali i autentično prikazan, što ga čini izuzetno ljudskim likom.

Ženski likovi

Ženski likovi u romanu, iako često viđeni kroz Kepešovu perspektivu, imaju značajnu ulogu u oblikovanju njegovog karaktera. Birgitta, Helen, Kler i Elizabet su ključni ženski likovi, od kojih svaka na svoj način utiče na Kepešov život. Njihove interakcije s njim osvetljavaju različite aspekte njegove ličnosti i njegovih unutrašnjih konflikata.

Kepešov otac

Kepešov otac je još jedan značajan lik u romanu, on pruža fascinantan kontrast Davidu. Stavovi i iskustva njegovog oca pružaju uvide u Kepešove sopstvene borbe i razvoj, dodatno obogaćujući narativ.


Stil pisanja

Rotov stil u "Profesoru žudnje" karakteriše se introspektivnim i psihološkim pristupom naraciji. Kroz detaljne opise i unutrašnje monologe, Rot uspeva da dočara složenost Kepešovog unutrašnjeg sveta. Takođe koristi ironiju i humor kako bi osvetlio apsurdnost i tragikomediju života, čineći svoju priču istovremeno dirljivom i zanimljivom.

Kontekst i uticaj

"Profesor žudnje" je deo šireg opusa Filipa Rota, koji se često bavi temama seksualnosti, identiteta i društvenih normi. Roman se može posmatrati i kao odraz američkog društva 1970-ih, perioda promene i seksualne revolucije. Rot kroz Kepešov lik istražuje i šire društvene teme poput slobode i moralnosti, što čini roman relevantnim i danas.

Kepešova putovanja po Evropi

David Kepešova putovanja po Evropi, uključujući posetu Kafkinom Pragu, dodatno oblikuju njegov karakter i percepciju. Ova putovanja mu pružaju priliku da se suoči sa različitim kulturnim i intelektualnim uticajima, što doprinosi njegovom samoispitivanju i traganju za identitetom.

Reminiscencije na poznate pisce

Kao profesor književnosti, Kepeš često reminiscira na poznate pisce, među kojima su posebno istaknuti Kafka i Čehov. Ovi autori ne samo da utiču na njegovo profesionalno razmišljanje, već i na njegove lične dileme i introspektivna preispitivanja.



"Profesor žudnje" je složen i duboko introspektivan roman koji se bavi univerzalnim temama žudnje, identiteta i ljudskih odnosa. Kroz lik Davida Kepeša, Filip Rot pruža čitaocima uvid u unutrašnje borbe pojedinca, istovremeno postavljajući pitanja o prirodi želje i smislu života. Roman je značajan doprinos Rotovom opusu i ostaje važan za razumevanje ljudske psihe i društvenih normi.



Коментари

Популарни постови са овог блога

ERAZMUS PROJEKAT - PRIČE SA BORA BORE I MALDIVA

NEDOSTIŽNO U SRPSKOJ NARODNOJ BAJCI