RAZLIČITA GLEDIŠTA DVA VELIKA FILOZOFA
Dve veoma uticajne filozofske knjige druge polovine 20. veka i dva suprotstavljena filozofska gledišta. Knjige su i danas aktuelne.
„Teorija pravde“ je rad filozofa Džona Rolsa (1921–2002) o političkoj filozofiji i etici iz 1971. u kojem autor pokušava da pruži moralnu teoriju i alternativu utilitarizmu i koja se bavi problemom distributivne pravde (socijalno pravedne raspodela dobara u društvu). Teorija koristi ažurirani oblik kantovske filozofije i varijantu forme konvencionalne teorije društvenog ugovora. Rolsova teorija pravde je u potpunosti politička teorija pravde za razliku od drugih oblika pravde o kojima se raspravlja u drugim disciplinama i kontekstima.
Rezultirajuća teorija bila je osporavana i usavršavana nekoliko puta u decenijama nakon njenog prvobitnog objavljivanja 1971. Značajna preispitivanja objavljena je u eseju iz 1985. „Pravda kao pravičnost“ i knjizi iz 2001. godine u kojoj je Rols dalje razvio svoja dva centralna načela za diskusiju o pravdi.
Zajedno, one nalažu da društvo treba da bude struktuirano tako da se njegovim članovima da najveća moguća sloboda, ograničena samo idejom da sloboda bilo kog člana ne sme da narušava slobodu bilo kog drugog člana. Drugo, nejednakosti – bilo socijalne ili ekonomske – treba dozvoliti samo ako će najugroženijima biti bolje nego što bi moglo biti pod jednakom raspodelom. Konačno, ako postoji tako korisna nejednakost, ta nejednakost ne bi trebalo da otežava onima koji nemaju resurse da zauzmu položaje moći – na primer, javne funkcije.
---------------------------
„Anarhija, država i utopija“ je knjiga američkog političkog filozofa Roberta Nozika iz 1974. godine. Osvojila je Nacionalnu nagradu za knjigu SAD 1975. u kategoriji Filozofija i religija, prevedena je na 11 jezika i proglašena je za jednu od „100 najuticajnijih knjiga od rata“ (1945–1995) od strane UK Times Literary Supplementa.
Nasuprot Teoriji pravde (1971) Džona Rolsa, i u debati sa Majklom Volzerom, Nozik se zalaže za minimalnu državu, „ograničenu na uske funkcije zaštite od sile, krađe, prevare, sprovođenja ugovora itd." Kada država preuzme više odgovornosti od ovih, tvrdi Nozik, prava će biti prekršena. Da bi podržao ideju minimalnog stanja, Nozik predstavlja argument koji ilustruje kako minimalistička država prirodno proizilazi iz Lokovog prirodnog stanja i kako je bilo kakvo širenje državne moći preko ovog minimalističkog praga neopravdano.
Коментари
Постави коментар