"BAUMGARTNER" - NOVI ROMAN POLA OSTERA

“Baumgartner", Osterov najnoviji roman — njegov 18. — sadrži neke od zaštitnih znakova ovog pisca. A ipak se ne može više razlikovati od svog prethodnika. Dok je 2017. u užem izboru za Bukerovu nagradu "4,3,2,1" bio glomazan, prostran  bildungsroman koji je zacrtao četiri života jednog čoveka u dugim, vijugavim rečenicama, "Baumgartner" je smanjena, ogoljena afera koja prati jednu životnu putanju na konvencionalniji način.

 Knjiga počinje nizom nezgoda.  Baumgartner, 70-godišnji profesor filozofije na Prinstonu, opekao je ruku na šporetu.  Ubrzo nakon toga saznaje da je suprug njegove čistačice svojom pilom odrezao dva prsta.  Zatim, dok prati Eda Papadopulosa, mladog čitača brojila, dole u podrum, Baumgartner pada.  Dok se oporavlja od pada i razmišlja o "ovom danu beskrajnih nesreća", misli mu odlutaju u 1968, ponovo vrteći trenutak na Menhetnu kada je prvi put ugledao Anu, ženu koja će postati ljubav njegovog života.

 Baš kad se čini da će se roman razviti u priču o neverovatnom prijateljstvu između Baumgartnera i Eda — starog akademika i novog klinca iz bloka — Oster je naterao svog junaka da ponovo nestane niz stazu sećanja.  Baumgartner se priseća Anine neočekivane smrti pre deset godina - kako se u svojoj tuzi izgubio u njenim rukopisima pre nego što je učinio nešto korisno i pronašao izdavača za zbirku njenih pesama.  Priseća se svog oca, vlasnika trgovine haljinama rođenog u Poljskoj, i svoje majke krojačice.  I seća se onog ključnog dana kada je on, "nesuđeni njuarški prljavi dečko", obavešten o stipendiji koja mu je omogućila da se oslobodi "ovog malog ništavila". 

U sadašnjosti, Baumgartner odlazi u penziju, meditira o svojoj smrtnosti i razmišlja o još jednom pokušaju braka.  Zatim mu studentkinja iz Mičigena kaže da radi svoju disertaciju o Aninom radu i da planira da ga poseti, što izaziva iracionalne strahove za njen siguran dolazak i sveža sećanja na njegove drage pokojnike.

 “Baumgartner” se menja kroz različite tonove.  Na početku, postoji tragikomedija u junakovim pogreškama, njegovoj živahnoj zafrkanciji s Edom i banalnom razgovoru s vozačicom UPS-a Molly.  Kasnije dobijamo nadrealni sled sna u kojem se Baumgartner javlja na isključeni telefon u Aninoj radnoj sobi i sluša njen glas "s one strane".  Dok Baumgartner zaranja u prošlost - ili, bolje rečeno, uranja u "ondašnji svet", postoje dirljive crte.  Oster dodaje više boje procesu tako što svoju pripovest prepliće s uzorcima autobiografskih zapisa svojih likova: Aninim pričama i Baumgartnerovom pričom o svom putovanju "kroz krvave zemlje istočne Evrope".

Turobni humor, ako ne slepstik komedija, provlači se kroz knjigu dok Oster ispituje mračniju temu Baumgartnerovog deceniju dugog odnosa sa gubitkom i bolom zbog gubitka. Saj je u krajnje smešnoj vezi, prati je i neobično traljava bračna ponuda, sa ženom za koju misli da bi mogla da zameni Anu; kopa po Aninim dnevnicima; objavljuje i promoviše njenu ranije neobjavljenu poeziju i priseća se incidenata iz svog detinjstva, života i porodične istorije koji, sasvim osterovski, uveliko koincidiraju sa Osterovim detinjstvom, životom i porodičnom istorijom. Ali Saj se najviše vraća onom danu na Kejp Kodu kada se Ana “suočila sa silovitim, čudovišnim talasom koji joj je slomio kičmu i ubio ju je, a od tog popodneva, od tog popodneva…”

 Knjiga nije bez mana.  Ponekad se Oster previše napreže da bi njegova proza ​​izgledala originalno;  u drugim se situacijama zadovoljava otrcanim frazama.  Uglavnom, ipak, uspeva da stvori zadivljujući portret čoveka koji je voleo i izgubio te se priprema za svoju poslednju fazu života.  Za razliku od gospodina Blanka, protagonista s amnezijom Osterovih “Putovanja u skriptorijum” (2006), Baumgartner se pokazao fascinantnim i simpatičnim zbog sposobnosti da ispita sopstvenu istoriju – odakle je došao, šta je doživeo i gde je završio.

 Neki će čitaoci da žale zbog nepostojanja zapleta koji iskrivljuju stvarnost, nepouzdane naracije i metafikcijskih sredstava.  No odbacivši svoju postmodernu pirotehniku, Oster je proizveo utemeljenije i stoga uverljivije delo o nezaboravnom životu - i životu uspomena.  Možda nije vintage Oster, ali je dirljiv i dovoljno uverljiv da se okarakteriše kao trijumf kasne karijere.