Avanture iz kulture

„Zločin i kazna“ Fjodora Dostojevskog je klasik svetske književnosti, jedan od onih romana koji stručnjaci i čitaoci u raznim istraživanjima svrstavaju među najznačajnije ikad napisane. Ovo delo poznato je po istraživanju morala, krivice i ljudske psihe. Roman prati priču o Rodionu Raskoljnikovu, siromašnom bivšem studentu koji počini besmisleno ubistvo i bori se sa psihološkim i filozofskim posledicama svojih postupaka. Priča ima elemente kako kriminalističkog tako i psihološkog romana, ali je mnogo više od toga.  U svojoj srži, „Zločin i kazna“ se bavi dubokim moralnim i egzistencijalnim dilemama sa kojima se suočava njegov protagonista Raskoljnikov, dok racionalizuje zločin kao sredstvo da opravda svoju izuzetnost i da testira svoju teoriju o „izvanrednom čoveku“. Kroz  unutrašnja previranja Raskoljnikova i moralno propadanje, Dostojevski donosi prodorno istraživanje ljudske sposobnosti za racionalizaciju i posledice nekontrolisane intelektualne a

„Don Kihot“, roman koji je napisao Migel de Servantes, jeste književno blago koje prevazilazi vreme i, sa suštinskim pitanjima koja postavlja, ostaje važan temelj celokupne svetske književnosti. Roman predstavlja bogatu tapiseriju tema, likova i narativnih tehnika koje nastavljaju da očaravaju čitaoce i nude dubok uvid u ljudsko iskustvo. Jedna od centralnih tema „Don Kihota” je dihotomija između idealizma i stvarnosti. Istoimeni protagonista, Don Kihot, postaje toliko zaokupljen viteškim romansama koje željno čita da gubi dodir sa stvarnošću i usvaja ličnost hrabrog viteza koji luta. Njegove zablude o veličini dovode ga do toga da se upusti u niz nezgoda, često zamenjujući uobičajene predmete sa fantastičnim neprijateljima, kao što su vetrenjače za divove i gostionice za zamkove. Kroz Don Kihotove pogrešne potrage, Servantes vešto kritikuje romantizovane predstave o herojstvu i časti, istovremeno slaveći nesalomivi duh ljudske mašte. Lik Sanča Panse, Don Kih

“Baumgartner", Osterov najnoviji roman — njegov 18. — sadrži neke od zaštitnih znakova ovog pisca. A ipak se ne može više razlikovati od svog prethodnika. Dok je 2017. u užem izboru za Bukerovu nagradu "4,3,2,1" bio glomazan, prostran  bildungsroman koji je zacrtao četiri života jednog čoveka u dugim, vijugavim rečenicama, "Baumgartner" je smanjena, ogoljena afera koja prati jednu životnu putanju na konvencionalniji način.  Knjiga počinje nizom nezgoda.  Baumgartner, 70-godišnji profesor filozofije na Prinstonu, opekao je ruku na šporetu.  Ubrzo nakon toga saznaje da je suprug njegove čistačice svojom pilom odrezao dva prsta.  Zatim, dok prati Eda Papadopulosa, mladog čitača brojila, dole u podrum, Baumgartner pada.  Dok se oporavlja od pada i razmišlja o "ovom danu beskrajnih nesreća", misli mu odlutaju u 1968, ponovo vrteći trenutak na Menhetnu kada je prvi put ugledao Anu, ženu koja će postati ljubav njegovog života.  Baš kad se čini da

Na današnji dan, pre 80 godina, rođen je Džim Morison. "Jahači kroz oluju Jahači kroz oluju Jahači kroz oluju U toj kući smo rođeni, U ovaj svet smo bačeni Kao pas bez koske i glumac bez uloge Jahači kroz oluju..." U ovoj konkretnoj pesmi, zapravo na njenom početku, čini se da Morison žali zbog  sudbinske predodređenosti i uzaludnosti pokušaja da usmeravamo svoje živote na bilo koji način, oblik ili formu. Na kraju krajeva, bačeni smo u svet bez pristanka da živimo u neželjenom solipsizmu. Čak i ako postignemo svoje ciljeve u smislu naše karijere (u ovom slučaju glumca), mi smo samo „na pozajmici“ u velikoj šemi stvari. KO JE BIO DŽIM MORISON Džejms Daglas Morison (engl. James Douglas Morrison; Melburn, 8. decembar 1943 — Pariz, 3. jul 1971) je bio američki pevač, tekstopisac, pisac i pesnik. Bio je pevač i vođa rok grupe Dorsi i smatran je za jednog od najharizmatičnijih pevača u istoriji rok muzike. Takođe je i autor nekoliko knjiga pesama, kratkih dokumentarnih