"KRALJEVSKA KRV" (KINGSBLOOD ROYAL) SINKLERA LUISA, DANAS

Šta nas danas, posle gotovo 8 decenija otkako je objavljen, vraća već pomalo zaboravljenom romanu prvog američkog nobelovca Sinklera Luisa "Kingsblood Royal" (kod nas preveden kao "Kraljevska krv"). 

Ja bih rekao da su to njegova aktuelnost i univerzalnost. A one proizlaze ne toliko iz konkretne teme ovog romana, a to je rasni problem, koliko iz njegovih suštinskuh poruka koje ne karakterišu samo američko društvo (radnja se događa u jednom gradu u Minesoti u prvoj polovini prošlog veka) , i jedan prostor i vreme, koliko, reklo bi se, različite delove sveta u različitim vremenima.

Problem koji proističe iz predrasuda, iz mržnje prema onome što je različito i manjinsko, što je drugačije, što se ne uklapa u naše davno usvojene stavove, za koje se i ne pitamo da li su pogrešni - jeste izražen širom naše planete, u Americi možda i manje nego u drugim delovima sveta, mada se na prvi pogled ne čini tako. Zašto?

Zato što u Americi već dugi niz godina postoji javnost, sloboda izražavanja koju je teško ugušiti, postoje mediji, filmovi i književna dela koja ne beže od problema već teže da ga osvetle i aktuelizuju. To svakako još uvek nije idealno, ali je ipak prednost koja je vrlo značajna.

Ljudi se ne moraju razlikovati samo po rasi, oni se razlikuju po nacionalnoj pripadnosti, religiji, po ideologiji i političkim stavovima, po opredeljenjima i onome za šta mislim da je danas posebno izraženo i veoma bolno - po svom imovnom stanju i socijalnom statusu.

 Razlike među ljudima danas su, čini se, veće nego ikada, što u bogatim društvima možda i nije tako bolno i neodrživo kao u siromašnim. A ono što ljude koji razmišljaju dodatno demorališe i čini ih nesrećnim - to je nepostojanje jednakih šansi.

Jer, opšte je poznata stvar da je društvo potpune jednakosti nemoguće i da su pokušaji stvaranja takvog društva završili kao razorne utopije i vrlo često tiranije. Dakle, ako već ljudi moraju da se razlikuju  po imovnom stanju, jer naprosto nisu svačije sposobnosti iste, onda je neophodno da se makar omoguće približno jednake šanse za tu društvenu utakmicu. Kao i da te razlike, kako se to dešava u siromašnim društvima, ne budu ekstremno velike i gotovo apsurdne.

O problemu nejednakosti govori i ovaj roman, kao i o snazi predrasuda, odnosu većine prema manjini i naporu pojedinca, kako vidimo bezuspešnom, da taj odnos postavi na humanije i civilizovanije osnove. No, u toj borbi, ne može se reći da je pojedinac u ovoj priči potpuno poražen. On dobija podršku od one koja, kada bi to htela, ne mora da mu je pruži, a to je voljena osoba, njegova supruga, koja je do kraja (a kraj miriše na tragediju) sa njim.

To je žrtva vredna divljenja. Glavni junak romana, Nil, na početku je perspektivan poslovni čovek, ugledan, porodičan, belac pred kojim je karijera. Zaplet počinje kada mu otac sugeriše da njihova porodica u svojim venama ima aristokratsku krv. Znatiželjan, on kreće u potragu koja će ga dovesti do gorkih istina i odbacivanja svih predrasuda i shvatanja koje je, živeći sa blagodetima uspešne karijere, do tada imao.

Poput Sofoklovog Edipa u možda dramaturški najsavršenijoj svetskoj drami ikada napisanoj, svaki njegov korak vodi ga sve dublje u provaliju i propast, ličnu i porodičnu. Ipak, postoji nešto što je svetlo u toj nesreći, a to je moralno i ljudsko otrežnjenje i upoznavanje pakla koji postoji sa druge strane. Baš kao što se to kaže u često citiranom odlomku iz romana "Ubiti pticu rugalicu" Harper Li o životu "u tuđoj koži". O tome da ne možemo da osetimo tuđ bol i nesreću ako ne obučemo njegovo odelo i postanemo on, figurativno rečeno. Glavni junak je, prilikom svog "pada", to osetio i to ga, na neki način, čini prosvetljenim.

 Moj stav je da književnost ne može suštinski da menja svet i istoriju niti to od nje, kao umetnosti, treba očekivati. No, književnost ima veoma značajnu emancipatorsku ulogu, ona može da nas opomene i da nam skrene pažnju na probleme i pitanja koja nas okružuju. Da nas natera da o njima dobro razmislimo, da nam otvori nove vidike. Velika književnost ima tu snagu. I ovaj roman Sinklera Luisa takođe ima tu snagu.