UKRATKO - KADA KNJIŽEVNOST POSTAJE UMETNOST

Šta je to što jedno književno delo čini velikom i vrednom, neprolaznom umetničkom tvorevinom? Po čemu se ono razlikuje od drugih dela koja to nisu? Teška pitanja za jednostavan i kratak odgovor.

Neko ko je čitao Platona rekao bi da je to autorova sposobnost da božansko umetničko nadahnuće transponuje u reči i rečenice i da ih u isto vreme učini razumljivim i dovoljno zanimljivim za većinu ljudi. Dakle, prema ovom shvatanju, književni dar je nešto što potiče od sila koje su iznad autora, a on je samo izabran da, nadahnućem, prenese umetničko delo  drugim ljudima.

I dalje mislim da to pre svega podrazumeva poseban senzibilitet autora da svojim čulima prepozna i oseti pulsirajući svet oko sebe i da kroz čaroliju reči dočara čitaocima lepotu i nesavršenost ovako prepoznatog sveta.

Ipak, ostaje velika tajna kako autor postiže tu „čaroliju“ i kako to ne mogu svi ili mnogi koji pišu, već samo poneki među njima. Proučavajući velika i vredna književna dela, već nekoliko hiljada godina pokušavamo da otkrijemo ovu tajnu, sa manje ili više uspeha. I nikada nismo u potpunosti uspeli, iako postoje kriterijumi koje smo ustanovili, a koji nam svakako pomažu da „otključamo“ ono što čini umetnost.

 Možda je za sve nas bolje da se ova tajna nikada do kraja ne otkrije.