"MINAMATA" - PROFIT I "NAPREDAK" PROTIV PRAVA NA ŽIVOT


Sjajan film zasnovan na istinitoj priči s početka sedamdesetih godina prošlog veka! Film koji govori o pobedi čovečnosti i volje da se učini dobro delo uprkos svim nedaćama i padovima koje život sa sobom nosi. Film koji još jednom svedoči o snazi novinarstva, ovog puta onog fotoreporterskog, kada slika govori više od hiljadu reči. I ono što je možda najvažnije - film koji nas sve opominje da je zaštita ljudskog zdravlja i životnog prostora važnija od bilo kakvog profita i takozvanog ekonomskog napretka.

"Minamata"  je biografski dramski film iz 2020. u režiji Endru Levitasa, zasnovan na istoimenoj knjizi Ejlin Mioko Smit i V. Judžina Smita. U filmu glumi Džoni Dep (koji je takođe producent) kao V. Judžin Smit, američki fotograf koji je dokumentovao efekte trovanja živom na građane Minamata, Kumamoto, Japan. Film je premijerno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu 21. februara 2020. godine.

Godine 1971. američki fotograf V. Judžin Smit, koji je bio poznat po svojim brojnim „fotografskim esejima“ objavljenim u "Lajfu", postao je samotnjak. Udaljio se od porodice, počeo da pije i vodi neuredan život. Međutim, u profesiju ga, sa punim plućima, vraća strastvena japanska prevoditeljica, Ejlin, koja  poziva Smita da poseti Minamatu kako bi fotografisao i dokumentovao bolest. Smit je konačno uveren da će dati sve od sebe da razotkrije razorne posledice korporativne pohlepe, čiji su saučesnici lokalne i državne vlasti. 


Smit putuje u Minamatu u Japanu da dokumentuje razorne efekte trovanja živom i Minamata bolesti u priobalnim zajednicama. Ova bolest je uzrokovana industrijskim zagađenjem povezanim sa aktivnostima hemijske kompanije "Čiso" . Naoružan samo svojom Minolta kamerom protiv moćne kompanije, Smit mora da pridobije poverenje slomljene zajednice i pronađe slike koje će ovu priču doneti svetu. Prizori koje je snimio zastrašujući su i potresni u isto vreme, nemoguće je da kod bilo koga, ako iole ima nečeg ljudskog u sebi, ne izazove iskreno saosećanje. Dok je tamo, Smit postaje žrtva teških odmazdi zbog kojih će posledice osećati do kraja života. Međutim, ovaj izveštaj će ga učiniti ikonom foto-novinarstva. Upravo tu, u Japanu, nastaće jedna od najboljih novinskih fotografija ikada snimljenih (Tomoko i majka se kupaju)... 


Nažalost, kako vidimo na kraju filma, to samopožrtvovanje i herojstvo samo je kap u moru beskrajne i danas aktuelne borbe za čistu i zdravu životnu sredinu na koju ljudski rod ima pravo po svim već odavno usvojenim međunarodnim propisima inkorporiranim u nacionalna zakonodavstva.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ERAZMUS PROJEKAT - PRIČE SA BORA BORE I MALDIVA

Слика
DAN NA BORA BORI Na Bora Bori, rajskom biseru južnog Pacifika, svaki dan je kao scena iz snova. Sunce se rađa polako, prelivajući nebo ružičastim i zlatnim tonovima, dok lagani povetarac miluje palme. Moje jutro započinje na terasi privatne vile s pogledom na tirkiznu lagunu. Po doručku, koji uključuje sveže voće poput manga, papaje i ananasa, te lagani kolačić od kokosa i lokalni tahićanski med, pijem svoj prvi koktel – osvežavajući Mai Tai, napravljen od lokalnog ruma i sveže ceđenih citrusnih sokova. Setio sam se stare narodne mudrosti: "Čovjek mora prvo jest, pa tek onda pit, da bi visoko svjestan mogao bit!"  Ovde sam se našao zbog projekta koji sam pisao za Erazmus. Tema iz obrazovanja. Projekat prošao i - evo mene na Maldivima, da se stručno usavršavam. Erazmus plaća, a ja napredujem u obrazovno-vaspitnim kompetencijama. Svi zajedno stremimo boljoj budućnosti, da usavršimo naš već prilično savršen obrazovni sistem. Maldivi su sjajno mesto za to.
Прикажи све

NEDOSTIŽNO U SRPSKOJ NARODNOJ BAJCI

Слика
Kada bi me neko pitao - koja je, po tvom mišljenju, najlepša i najzanimljivija srpska narodna bajka, ne bih mnogo razmišljao o odgovoru: za mene je to bila i ostala "Đevojka brža od konja". Po mnogo čemu jedinstvena i specifična, ona se od ostalih naših narodnih bajki razlikuje najpre po tome što nema srećan kraj. Tačnije, taj kraj ne bi se, u nekom užem smislu, mogao nazvati ni tragičnim, ali svakako postoje sumorni oblaci koji ga okružuju. Jer, ispunjenja želje, zapravo htenja, i nagrade za uloženi napor - nema. Zapravo nema nečega što je mnogo više od toga pa se, hteli to da priznamo ili ne, naziru obrisi tragične ljudske sudbine proistekle iz nedostatka moći da se usud prevaziđe i pobedi. "Malo rukah, malena i snaga" - rekao bi Njegoš posredstvom svog junaka Vladike Danila.  Kratkom misaonom analizom lako bismo došli do zaključka da je Lepota, shvaćena kao jedna vrsta apsoluta, običnom smrtniku nedostižna. I ne samo lepota, već sve ono što ima obelež
Прикажи све

ROMAN "PROFESOR ŽUDNJE" FILIPA ROTA

Слика
Roman "Profesor žudnje" Filipa Rota, objavljen 1977. godine, jedno je od ključnih dela ovog američkog autora. U njemu Rot istražuje teme identiteta, seksualnosti, želje i intelektualnog traganja kroz lik Davida Kepeša, profesora književnosti koji se suočava sa sopstvenim strastima i dilemama. Teme i motivi Žudnja i seksualnost Jedna od centralnih tema romana je žudnja, kako seksualna, tako i emotivna. Kepešova seksualna avantura počinje još u mladosti, a tokom svog života prolazi kroz niz odnosa koji ga oblikuju i definišu. Rot istražuje kako seksualna želja može biti istovremeno izvor zadovoljstva i patnje, te kako se pojedinac nosi sa svojim impulsima i moralnim dilemama. Identitet i samoispitivanje David Kepeš je intelektualac koji stalno preispituje svoj identitet i životne odluke. Njegov profesionalni uspeh u suprotnosti je sa njegovim haotičnim privatnim životom. Rot koristi Kepešov lik da istraži kako se akademski svet sukobljava sa ličnim strastima i kako
Прикажи све