"MINAMATA" - PROFIT I "NAPREDAK" PROTIV PRAVA NA ŽIVOT


Sjajan film zasnovan na istinitoj priči s početka sedamdesetih godina prošlog veka! Film koji govori o pobedi čovečnosti i volje da se učini dobro delo uprkos svim nedaćama i padovima koje život sa sobom nosi. Film koji još jednom svedoči o snazi novinarstva, ovog puta onog fotoreporterskog, kada slika govori više od hiljadu reči. I ono što je možda najvažnije - film koji nas sve opominje da je zaštita ljudskog zdravlja i životnog prostora važnija od bilo kakvog profita i takozvanog ekonomskog napretka.

"Minamata"  je biografski dramski film iz 2020. u režiji Endru Levitasa, zasnovan na istoimenoj knjizi Ejlin Mioko Smit i V. Judžina Smita. U filmu glumi Džoni Dep (koji je takođe producent) kao V. Judžin Smit, američki fotograf koji je dokumentovao efekte trovanja živom na građane Minamata, Kumamoto, Japan. Film je premijerno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu 21. februara 2020. godine.

Godine 1971. američki fotograf V. Judžin Smit, koji je bio poznat po svojim brojnim „fotografskim esejima“ objavljenim u "Lajfu", postao je samotnjak. Udaljio se od porodice, počeo da pije i vodi neuredan život. Međutim, u profesiju ga, sa punim plućima, vraća strastvena japanska prevoditeljica, Ejlin, koja  poziva Smita da poseti Minamatu kako bi fotografisao i dokumentovao bolest. Smit je konačno uveren da će dati sve od sebe da razotkrije razorne posledice korporativne pohlepe, čiji su saučesnici lokalne i državne vlasti. 


Smit putuje u Minamatu u Japanu da dokumentuje razorne efekte trovanja živom i Minamata bolesti u priobalnim zajednicama. Ova bolest je uzrokovana industrijskim zagađenjem povezanim sa aktivnostima hemijske kompanije "Čiso" . Naoružan samo svojom Minolta kamerom protiv moćne kompanije, Smit mora da pridobije poverenje slomljene zajednice i pronađe slike koje će ovu priču doneti svetu. Prizori koje je snimio zastrašujući su i potresni u isto vreme, nemoguće je da kod bilo koga, ako iole ima nečeg ljudskog u sebi, ne izazove iskreno saosećanje. Dok je tamo, Smit postaje žrtva teških odmazdi zbog kojih će posledice osećati do kraja života. Međutim, ovaj izveštaj će ga učiniti ikonom foto-novinarstva. Upravo tu, u Japanu, nastaće jedna od najboljih novinskih fotografija ikada snimljenih (Tomoko i majka se kupaju)... 


Nažalost, kako vidimo na kraju filma, to samopožrtvovanje i herojstvo samo je kap u moru beskrajne i danas aktuelne borbe za čistu i zdravu životnu sredinu na koju ljudski rod ima pravo po svim već odavno usvojenim međunarodnim propisima inkorporiranim u nacionalna zakonodavstva.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

PRIČE SA BORA BORE I MALDIVA - JEDNO NEZABORAVNO LETOVANJE

Слика
DAN NA BORA BORI Na Bora Bori, rajskom biseru južnog Pacifika, svaki dan je kao scena iz snova. Sunce se rađa polako, prelivajući nebo ružičastim i zlatnim tonovima, dok lagani povetarac miluje palme. Moje jutro započinje na terasi privatne vile s pogledom na tirkiznu lagunu. Po doručku, koji uključuje sveže voće poput manga, papaje i ananasa, te lagani kolačić od kokosa i lokalni tahićanski med, pijem svoj prvi koktel – osvežavajući Mai Tai, napravljen od lokalnog ruma i sveže ceđenih citrusnih sokova. Nakon doručka, oblačim svoju vrhunsku ronilačku opremu marke Scubapro, poznatu po pouzdanosti i kvalitetu. Zaranjam u kristalno čiste vode, istražujući koralne grebene i šareni podvodni svet. Ribe svih boja igraju se oko mene, a osećaj slobode i mira ispunjava moje srce. Poslepodne je rezervisano za nešto drugo. Iznajmio sam jahtu marke Sunseeker, model Predator 108, koja me vodi na privatne plaže gde uživam u miru i tišini. Dok se sunce spušta ka horizontu, naru
Прикажи све

NEDOSTIŽNO U SRPSKOJ NARODNOJ BAJCI

Слика
Kada bi me neko pitao - koja je, po tvom mišljenju, najlepša i najzanimljivija srpska narodna bajka, ne bih mnogo razmišljao o odgovoru: za mene je to bila i ostala "Đevojka brža od konja". Po mnogo čemu jedinstvena i specifična, ona se od ostalih naših narodnih bajki razlikuje najpre po tome što nema srećan kraj. Tačnije, taj kraj ne bi se, u nekom užem smislu, mogao nazvati ni tragičnim, ali svakako postoje sumorni oblaci koji ga okružuju. Jer, ispunjenja želje, zapravo htenja, i nagrade za uloženi napor - nema. Zapravo nema nečega što je mnogo više od toga pa se, hteli to da priznamo ili ne, naziru obrisi tragične ljudske sudbine proistekle iz nedostatka moći da se usud prevaziđe i pobedi. "Malo rukah, malena i snaga" - rekao bi Njegoš posredstvom svog junaka Vladike Danila.  Kratkom misaonom analizom lako bismo došli do zaključka da je Lepota, shvaćena kao jedna vrsta apsoluta, običnom smrtniku nedostižna. I ne samo lepota, već sve ono što ima obelež
Прикажи све

Pariski glamur prohujalih epoha

Слика
Pariz je tridesetih godina prošlog veka bio  kulturna, umetnička i boemska prestonica sveta, možda najzanimljivija kosmopolitska metropola u istoriji. No, i Pariz šezdesetih imao je svoju magiju. Bilo je to vreme velikih društvenih promena i isto tako velikih umetničkih zahvata i inovacija. Kraj šezdesetih dočekale su demonstracije i građanski nemiri u kojima su mladi tražili svoje mesto pod suncem i svoj novi identitet. Delovalo je da su promene moguće, i one su se delimično i desile, naravno nikad potpuno u skladu sa očekivanjima. Istorija jeste učiteljica života. Ali, posle više ništa ipak nije bilo kao pre. Ne samo tehnološki, već su se odnosi u društvu i institucionalni okviri značajno promenili. Šarl de Gol, koji je obeležio jednu epohu, junak iz Drugog svetskog rata, pamti se i kao veliki državnik koji je umeo da povuče značajne, istorijske, ponekad bolne, ali neophodne poteze. Jedna njegova izjava, u vreme kad besne demonstracije pr
Прикажи све