"VELIKI SAN" REJMONDA ČANDLERA

Rejmond Čandler (1888 - 1959) posebno se ističe u žanru detektivskih priča svojim romanom "Veliki san" (1939), vešto spajajući "neuhvatljivu" radnju sa likovima dubokih moralnih nijansi. Čandlerova jedinstvenost leži u sposobnosti da upečatljivo stvori atmosferu tame i korupcije u Los Anđelesu, gde detektiv Filip Marlo istražuje slučaj pun intriga i moralnih zamki. Njegov stil obeležava snažan, živopisan jezik koji "hvata" surovi sjaj urbanih pejzaža i ljudske duše.

Čandlerove karakteristike dolaze do izražaja u prepoznatljivom dijalogu, gde se humor prepliće sa cinizmom, a likovi su kompleksni, duboko ukorenjeni u mračnom svetu kriminala. Tenzija se gradi kroz maglovite opise i sukobe moralnih vrednosti, obogaćujući čitalačko iskustvo.

Radnja romana je intrigantna, sa brojnim preokretima i neočekivanim situacijama. Čandler majstorski manipuliše intrigama, često zamagljujući granice između dobra i zla. Rešenje nije uvek jasno, ostavljajući prostor za tumačenje i razmišljanje čitaoca.

Veza sa filmom u kojem glume Bogart i Lorin Bakol dodatno naglašava Čandlerov uticaj. Filmska adaptacija donosi atmosferu romana u život, a likovi dobijaju lica kroz sjajnu glumu. Čandlerov uticaj na žanr detektivskih romana odražava se u ovoj adaptaciji, čineći "Veliki san" ne samo književnim klasikom, već i filmskim.

Iako se film "Veliki san" iz 1946. godine razlikuje od Čandlerovog romana u određenim detaljima, reditelj Hauard Hoks i scenarista Vilijam Fokner prilagodili su priču filmskom formatu. Neke situacije su skraćene, a delovi zapleta su izmenjeni ili izostavljeni radi efikasnijeg pripovedanja na filmu.

Ova adaptacija je uobičajena prilikom prevođenja književnih dela na film, ako imamo u vidu različite zahteve i ograničenja oba medija. Ipak, Hoks je očuvao suštinu Čandlerovog romana, fokusirajući se na dinamiku između likova i stvaranje mračne, zlokobne atmosfere karakteristične za Čandlerove detektivske priče.

Ukratko, iako film nije doslovna kopija romana, zadržava duh i ključne elemente koji čine Čandlerovu priču prepoznatljivom.

Film noir (film-noar), kojem pripada "Veliki san", je filmski žanr koji je procvetao tokom 1940-ih i 1950-ih, karakterističan po  mračnoj atmosferi, kriminalnim intrigama, moralnoj nejasnoći i korišćenju senki radi stvaranja dramatičnog i misterioznog vizuelnog utiska.

"Veliki san" odražava mnoge osobine ovog žanra. Film istražuje tamne strane društva, prikazujući korupciju, kriminal i moralnu konfuziju. Atmosfera je natopljena sumnjom i misterijom, a senke se vešto koriste radi postizanja neočekivanosti i tenzije.

"Veliki san" prati privatnog detektiva Filipa Marloa dok istražuje složen slučaj. Glavni tok radnje odvija se kada bogata i ekscentrična porodica Sternvud unajmi Marloa da otkrije ko ih ucenjuje. Tu je i ćerka Generala Sternvuda, zavodljiva Vivijan, koja ima svoje probleme, ali i svoja lukavstva... Međutim, kako Marlo dublje istražuje, otkriva mrežu zavera i korupcije.

U središtu priče je nestanak Sternvudovog zeta, Rastija. Marlo istražuje ovu misteriju i upliće se u podzemlje kriminala i manipulacija. Tokom istrage, susreće različite likove, od sumnjivih kriminalaca do zavodljivih žena, sve sa svojim tajnama i motivima. Tajne koje će otkriti su zastrašujuće...

Radnja je ispunjena brojnim preokretima, neočekivanim obrtima i dubokim moralnim dilemama. Čandler vešto plete pripovedanje kroz šeme i intrige, ostavljajući otvorena pitanja o moralu i ljudskoj prirodi. 

"Nijedan američki detektivski roman napisan tridesetih godina ne bi bio potpun bez figure 'femme fatale', francuskog izraza koji znači fatalna, smrtonosna žena. Femme fatale je neodoljivo lepa žena koja koristi svoju seksualnost da zavede muškarce i dovede ih u opasne situacije radi svojih sebičnih interesa.

Vivijan je supruga Rastija Regana i starija sestra Karmen.

Na poslednjim stranicama romana, Marlo otkriva da je Vivijan sve vreme znala da je Karmen ubila svog muža. Ali umesto da ode organima reda, Vivijan je platila Ediju Marsu da se reši tela, kako bi zaštitila Karmen i sprečila oca da sazna za Rastijevu smrt. Zašto? Zašto bi branila svoju sestru zbog ubistva svog muža? Da li je to sestrinska ljubav ili nešto mračnije?

Prema samoj Vivijan: "Da tata zna, odmah bi ih pozvao [policiju] i ispričao im celu priču. I negde te noći umro bi. Nije stvar u njegovom umiranju - nego u onome što bi mislio  pre nego što bi umro. Rasti nije bio loš momak. [...] Jednostavno mi nije ništa značio, ni živ ni mrtav, u poređenju sa tim da to sakrijemo od tate" (196).

Zvuči kao da Vivijan zaista brine o svom ocu. Dakle, da li je bilo nemoralno od Vivijan pokušati prikriti ubistvo ili je pokušavala zaštititi svoju porodicu od opasnosti? S jedne strane, dovodi Marloa u zabludu skrivajući istinu od njega. Ali s druge strane, Vivijanina želja da spreči generala da sazna da je Karmen ubila Rastija ukazuje da Vivijan želi zaštititi očeve emocije. 

Prikazujući Vivijan kao psihički kompleksan lik sa mračnim motivima, Čandler nam prosto ne da da je definišemo na ovaj ili onaj način. A takva složenost i ambivalentnost karaktera jeste obeležje velike literature. Koja to može biti u svakom žanru.