"PAROVI" DŽONA APDAJKA, 56. ROĐENDAN

Šta danas, posle više od 50 godina otkako je objavljen roman Džona Apdajka "Parovi" reći o njemu? Da li je to samo slika jednog, po mnogo čemu, interesantnog vremena u kome su se rušili tradicionalni tabui i mitovi o porodici i društvu, vremena koje, takvo kakvo je bilo, više ne može da se ponovi, ili je magija ovog romana, uprkos vremenskom protoku, ostala do danas podjednako jaka?

Nedavno sam ga ponovo pročitao i rekao bih da je, zbog mnogo čega, u pitanju ovo drugo. Na primeru ovog dela možemo se uveriti u istinitost tvrdnje kako nije važno o čemu se piše, već KAKO se o tome piše. Ovo je jedan od onih romana u kome je majstortsvo pripovedanja Džona Apdajka došlo do punog izražaja, ja bih čak smelo mogao da tvrdim - više nego u gotovo svim njegovim romanima. Bilo je, i u vreme kada je objavljen, a i kasnije, mnogo rasprava o tome - kakav je ovo roman - da li je porodični, ljubavni, erotski, moralistički... Poslužio bih se odrednicom koju je upotrebio sam Apdajk kada su ga pitali o čemu piše (da parafraziram): da svakodnevnici pokaže njene prelepe nijanse. I zaista, učinio je to na sebi svojstven stilski elegantan način, sa mnogo jezičkog bogatstva, sa mnogo kreativnosti, i naravno - mnogo mašte.

 Efektno je pokazao da je moguće ono što se kao karakteristična nit provlači od realizma, preko moderne do postmoderne i savremene literature, a to je - skladno objediniti ono što je tragično sa onim što je groteskno. U staroj literaturi distinkcija između ova dva pola veoma je oštra, ali, priznaćemo, život i sudbine u poslednja dva veka daleko su od toga da budu samo jedno od ta dva pola. Vrlo često se elementi jednog prepliću sa elementima drugog i to čini jedinstvenu punoću savremenog života.

 Neko će na ovom mestu primetiti - da, ali Apdajkov roman u sebi sadrži jedan previše jak erotski naboj koji povremeno prelazi u nešto što možda nije pristojno za svakog čitaoca. Možemo se složiti sa tim, ali treba dodati da Apdajk ono što je u tom smislu sporno čini tako elegantno i tako umešno da mi, kao čitaoci, kada se jednom udubimo u priču, zaboravljamo na norme i konvencije i prepuštamo se magiji čitanja i sopstvenog doživljaja ovog inače prilično obimnog romana.

To nije roman o raslojavanju i propadanju tradicionalne porodice i porodičnih vrednosti kako su ga neki tumačili. Ništa u tom romanu nije propalo. Pre će biti da je to, jezički i stilski sjajno, povremeno vrlo duhovito, ponekad hladno i kovencionalno, a ponekad temperamentno i strasno, ispričana priča o "eksperimentu" i traženju smisla u vremenu u kome je potraga za smislom, u okruženju u kome se priča događa, bila nasušna potreba. To što je sex neizostavni deo te potrage trebalo bi da se podrazumeva, ako nismo licemeri.

 Dakle, da skratim, ukoliko neko hoće da upozna raskoš Apdajkovog talenta, roman "Parovi" jeste dobra prilika za to. Ne zato što je nekad bio kultni roman. I ne zato što je to najbolje što je on napisao.