VELIKI AMERIČKI ROMANI

Herman Melvil (1819 - 1891): "Mobi Dik"

Ovaj roman smatra se jednim od najznačajnijih dela svetske književnosti.

Priča prati Ismaila, mornara lutalicu, koji se priključuje posadi broda Pikvud u lovu na kitove.

Brodom upravlja kapetan Ahab koji ima samo jedan cilj: da se osveti Mobi Diku, neuhvatljivom belom kitu zbog koga je ostao bez noge.

Roman, koji se pojavio 1851. godine, može se interpretirati na više načina, ali najčešće se smatra alegorijom o čovekovoj borbi protiv prirode i unutrašnjih demona. Ahab je vođa posade koja se potpuno predaje opsesivnom lovu na Mobi Dika. On ignoriše savete i pozive na oprez. Ahabova opsesija vodi ih u sve dublje i opasnije vode, a na kraju i do propasti.

Ovaj alegorijski roman može se tumačiti na mnogo načina, a jedan od njih je i kritika kapitalističkog načina razmišljanja. Kroz lik kapetana Ahaba Melvil prijazuje opsesivnost i dehumanizaciju koja proizlazi iz potrebe za akumulacijom bogatstva. Ahabova odlučnost da ubije Mobi Dika na kraju ga košta života, ne samo svog već i većeg dela posade, što je snažna kritika neograničene želje za profitom.

"Mobi Dik" takođe je značajan zbog svog složenog stila pisanja i mnoštva referenci na mitoligiju, filozofiju i književnost. Roman je prepun metafora, simbola i alegorija što ga čini izazovnim i složenim za čitanje. Melvil je stvorio slojevit i intrigantan roman koji izaziva duboka razmišljanja o ljudskoj prirodi, društvu i svetu koji nas okružuje.

Harijet Bičer Stou (1811 - 1896): "Čiča Tomina koliba" 

Roman je objavljen 1852. godine i bavi se životom robova, Afroamerikanaca, na američkom Jugu u 19. veku. 

Vremenom je postao jedan od najprodavanijih i najuticajnijih romana svih vremena. 

Za vreme ropstva u južnim delovima SAD teško je bilo imati dobrog gospodara. Tu "sreću" imali su robo i gospodina i gospođe Šelbi. Međutim, kako su bili u dugovima, neke robove su morali da prodaju. Došao je trgovac robljem i kupio dečaka Harija i čiča Tomu. Ali, majka dečaka, Eliza, pobegla je sa svojim sinom. Počeka je velika potraga za njima... U međuvremenu, Tom je prodat

jednoj dobroj porodici u kojoj je bio srećan, koliko se to može ako si rob. Ali, njegov novi gospidar je ubrzo umro pa je Tom prodat na pijaci robova okrutnom gospodaru. Sada je morao da radi na plantažana pod surovim uslovima, maltretiran, bičevan, ponižavan. Od silnog bičevanja, podlegao je ranama. Eliza je sa svojim sinom i mužem srećno stigla u Kanadu, pa potom u Afriku. 

Građu za ovaj roman spisateljica je preuzela od jednog odbeglog roba.

U novije vreme postoji dosta zamerki na lik čika Tome, smatea se da je previše pasivan i pomirljiv i da je mirao biti kreiran tako da jasno pijame otpor, pobunu, želju za boljim i dostojanstvenijim životom.

Sa druge strane, roman ima duboku emotivnu i moralnu snagu koja se odražava u različitim temama, uključujući porodicu, veru i slobodu.

Doprineo je buđenju svesti u Americio neophodnosti ukidanja ropstva u predvečerje građanskog rata. Roman takođe naglašava značaj ljudskog dostojanstva i prava svakog pojedinca na slobodu i jednaku vrednost. To je takođe jedan od prvih primera u književnosti koji je prikazao Afroamerikance u pozitivnom svetlu suprotno od rasističkih stereotipa koji su bili prisutni u američkoj književnosti tog vremena.

"Čiča Tomina koliba" uprkos nekim formalno-književnim nedostacima, ima značajnu ulogu u američkoj književnosti kao književno delo koje je doprinelo borbi protiv ropstva i rasizma.

Roman nije samo ostavio trajan uticaj na američku kulturu, već je inspirisao ljude širom sveta da se bore za prava drugih ljudi i protiv nepravde.