Vilijam Golding, 40 godina od Nobelove nagrade (o romanu "Gospodar muva")

"Gospodar muva", distopijski i alegorijski roman Vilijama Goldinga (1911 - 1993), britanskog nobelovca (1983), istražuje mračnu stranu čovečanstva, divljaštvo koje je u osnovi čak i najcivilizovanijih ljudskih bića.  Golding je zamišljao ovaj roman kao tragičnu parodiju na dečje avanturističke priče, ilustrujući suštinsku zlu prirodu čovečanstva.

Različite vrednosti

Glavni sukob u romanu "Gospodar muva" je borba između Džeka i Ralfa. Borba za vođstvo na ostrvu predstavlja sukob između mirne demokratije, koju simbolizuje Ralf, i nasilne diktature, koju simbolizuje Džek. Oba dečaka su potencijalni lideri grupe, i iako Džek prvobitno s negodovanjem prihvata Ralfovo vođstvo, kako radnja napreduje, njihovo rivalstvo raste i intenzivira se do borbe do smrti. 

Ralf i Džek (i dečaci koji se pridružuju jednom od njih) predstavljaju različite vrednosti i različite aspekte ljudske prirode. Ralf predstavlja poštovanje zakona, dužnost, razum i zaštitu slabih, dok Džek predstavlja nasilje, okrutnost, vladavinu mase, vladavinu strahom i tiraniju. Kako vidimo da Ralfovo držanje nad ostalim dečacima slabi i raspada se dok ga izgone i love, priča nam se čini da pokazuje da su ljudski nasilni i divlji impulsi moćniji od civilizacije, koja je po svojoj prirodi krhka. I dok je Ralf spasen u poslednjem trenutku od predstavnika civilizacije u obliku mornaričkog oficira, činjenica da se globalni rat odvija podvlači ideju da je sama civilizacija ozbiljno ugrožena od strane sila nasilja.

Postavljena u pozadinu globalnog rata, knjiga služi kao upozorenje na specifične posledice nuklearnog naoružanja, kao i širi pregled ljudske prirode i destabilizirajućeg prisustva čoveka u prirodnom svetu. Pripovedajući svoju priču kroz iskustvo mladića izolovanih od ostatka civilizacije, i praveći malo referenci na svet izvan granica ostrva, roman stvara osećaj neizbežnosti i univerzalnosti specifične priče o maloj grupi koja se bori sa prirodom i međusobno. Stvarajući dva glavna lika koja su simbolični za dva pristupa društvu, Golding stvara sukob koji se čini da neumitno vodi do uništenja jednog od likova, ali se rešava iznenađujućim uvođenjem spoljnog, "odraslog" realiteta. Na ovaj način prethodni događaji deluju kao alegorija za posledice, i mnogo opasnije, radnje čoveka izvan ostrva.

Vođa grupe na ostrvu

Knjiga se otvara neposredno nakon avionske nesreće koja dečake baca na ostrvo, tako da se glavni događaj romana dešava izvan scene. Čitalac prvo upoznaje Ralfa, koji je predstavljen kao graciozan i fizički privlačan, i Pigija, koji je predstavljen kao Ralfova fizička suprotnost. Dečaci otkrivaju puževu kućicu i koriste je da pozovu ostale preživele nesreće, predstavljajući nam Džeka, koji deluje samouvereno i već vodi grupu dečaka. Dečaci glasaju da Ralf bude vođa grupe, uprkos činjenici da je "najočigledniji vođa bio Džek", delimično zato što Ralf poseduje puževu kućicu. Džek nerado prihvata Ralfovo vođstvo, a njih dvojica se zbližavaju u istraživanju ostrva. Džek se ističe nakon poniženja zbog gubitka glasanja za vođu tako što zabadanjem noža u drvo tvrdi da će biti lovac, postavljajući dečake u glavne uloge: Ralf će biti zadužen za komunikaciju i rad na tome da ih spase, dok će Džek biti odgovoran za lovljenje mesa. Koji od ova dva zadatka je važniji postaće izvor eskalirajućeg sukoba između njih dvojice tokom ostatka knjige.

Ostrvo u haosu

Uzlet radnje romana odvija se u narednim poglavljima, dok se svaki dečak na ostrvu ostvaruje u ulogama u novostvorenom društvu, a Džek i Ralf se sve više razilaze oko toga šta bi prioriteti grupe morali biti i gde bi trebalo trošiti energiju. Ralf insistira da signalni požar mora stalno biti održavan u slučaju da neki brodovi prođu pored ostrva i veruje da je najbolja upotreba resursa u saradničkom radu na čuvanju vatre, izgradnji skloništa i sakupljanju voća. Džek otkriva strastveno uživanje u lovu, dozvoljava da se signalni požar ugasi dok ubija svinju, što dovodi do sukoba sa Ralfom, koji je video brod dok je vatra bila ugašena. Mlađi dečaci na ostrvu izražavaju rastući strah od zveri za koju veruju da izlazi noću da ih uznemirava. U sceni koju čitalac vidi, ali nijedan od dečaka ne svedoči, padobranac se sruši na vrh planine, a dečaci kasnije "zamenjuju" njegov oblik za zver, povećavajući svoje strahove i to ih čini ranjivim na Džekovo poistovećivanje ubijanja svinja sa pobedom nad svojim strahovima, jer se njihovi pokliči menjaju sa "ubij svinju" na "ubij zver".

Ubistva, nasilje

Nakon što su dečaci u frenetičnom strahu i uzbuđenju ubili Simona, razdor između Džeka i Ralfa dostiže tačku krize, a vrhunac knjige se događa kada Džek i njegovo pleme kradu Pigijeve naočare, a zatim ubijaju Pigija kada dođe da ih uzme nazad. Kada Džekovo pleme ukrade naočare, Ralf i Pigi misle da oni zapravo dolaze po školjku, ali u ovom trenutku školjka je izgubila veći deo svoje simboličke moći, a Džek shvata da su naočare, koje su neophodne za paljenje vatre, pravi predmet vrednosti. Ovo umanjenje vrednosti školjke ukazuje na to da se simboli demokratije i pravne procedure više ne primenjuju, a krhka civilizacija koju su dečaci izgradili se urušava. Sledećeg dana, Pigi i Ralf odlaze da preuzmu Pigijeve naočare i član Džekovog plemena baca veliki kamen, razbijajući školjku i ubijajući Pigija.

 Demokratija je uništena, a Džekova despotska monarhija je utvrđena. Shvativši da mu život visi o koncu, Ralf beži od Džeka i njegovog plemena, koji su postali krvoločni i sve sadističniji pod njegovim nasilničkim uticajem.

Do ovog trenutka dečaci su održavali krhku ravnotežu sa Džekovom voljom da sprovede nasilje najviše izbalansiranom Ralfovom kontrolom sredstava za paljenje vatre i simboličkom moći koju školjka ima. Kada se ova ravnoteža uništi, a Džek kontroliše i sredstva za održavanje vatre i dečake odane Džekovim pravilima, Ralf ostaje bespomoćan. Za razliku od Ralfa, koji očekuje da će dečaci biti suštinski motivisani da rade zajedno, Džek je spreman da vrši spoljašnji uticaj na dečake koji mu se suprotstavljaju i vodi ih nasiljem umesto ubedljivošću. 

Spas

Pokretani strahom od Džekovog nasilja, kao i grupnom psihologijom, dečaci progone Ralfa po ostrvu, iako on ne predstavlja stvarnu pretnju. Čak i blizanci Semnerik, koji su prvobitno bili na Ralfovoj strani, prelaze na Džekovu stranu nakon što ih on muči da otkriju Ralfovo skrovište. Dečaci pale vatru da bi Ralfa izvukli iz džungle što će dati signal prolaznom brodu. Oficir broda dolazi na obalu, ponovo uvodeći civilizaciju, i dečaci shvataju strahote koje su pretrpjeli i činili. Knjiga se završava uništenim ostrvom i dečacima koji su spaseni, ali oštećeni zbog pogleda u "tamu ljudskog srca".