"Живот је прекратак да би се читала лоша књига"

РОЂЕНДАН ЏЕЈМСА ЏОЈСА

На данашњи дан пре 141 године рођен је ирски писац Џејмс Џојс, један од оних књижевника који су значајно обликовали модерну књижевност 20. века.

Џејмс Џојс (1882 - 1941) се у књижевности јавио још као студент, 1899. године, једном занимљивом есејистичком анализом Ибзена. Он је експериментима у наративној техници и структури романа и примени тока свести дао нов правац модерној књижевности. Прва збирка песама "Камерна музика" изашла је 1907. (једно време припадао је групи имажиниста, са Паундом и Елиотом), а затим је пред сам Први светски рат објавио једину књигу приповедака "Даблинци" .

"Портрет уметника у младости" појавио се 1916, драма "Изгнаници" 1918, а 1922. светска књижевност добила је његово ремек-дело, роман "Уликс" , на коме је радио још од 1914. То дело сматра се библијом европског прозног модернизма и упркос врло оштрој полемици око Џојсовог књижевног дела, изван сваке сумње је његов огроман утицај на развој књижевне прозе 20. века. После "Уликса" , Џојс је написао још само "Финеганово бдење" (1939), дело на коме је радио више од петнаест година.

Џојс је написао једну књигу песама (Камерна музика), те једну драму (Изгнаници), међутим прославио се својом прозом.

Пуних осам година је Џојс покушавао да објави своју прву књигу прозе, збирку приповедака "Даблинци" . Два пута је прерађиван слог књиге, а неколико пута уредници су захтевали да Џојс промени или избаци део текста. У данашње време можда звучи невероватно да се тадашњим уредницима реч bloody (крваво) чинила крајње неподобном, те да су за објављивање књиге дали услов по којему се та реч мора избацити.

"Портрет уметника у младости" је аутобиографски роман прво објављен у наставцима 1914—1915. године. Реч је о сазревању уметника и о развоју уметничке идеје кроз време. Ту први пут користи технику унутрашњег монолога.

"Уликс" је напокон објављен 1922. након велике потраге за издавачима који нису прихватали контроверзност овога дела. И након тога дело је претрпело многе потешкоће. Око 500 примерака које су послали у САД заплењено је и уништено. Ипак ово дело је означило прекретницу у књижевности, јер користи нови стил богат техникама попут „тока свести” (енгл. stream of consciousness), те пародије и хумора. Основа карактеристика јој је калеидоскопско писање и формална структура. Књига се састоји од 18 поглавља, свако описује један сат 16. јуна и свако је обојено различитим бојама при томе се поклапајући са једном епизодом Хомерове Одисеје.

"Финеганово бдење" се појавило под неколико имена све док 1939. није добило свој крајњи облик и овај наслов. Радња се дешава ноћу, и делом је наставак "Уликса" . Све новонастале Џојсове технике су веома много коришћене, тако да су напуштене све конвенције о току радње, изградњи ликова, па чак и коришћењу смисленог језика. Дело се базира на дубоким играма речи.

Bloomsday

Шеснаести дан јуна, време радње" Уликса" , међу Џојсовим је поборницима широм света познат као "Bloomsday" , "Блумов дан" . У целом свету, у Ирској, а нарочито у Даблину, организују се бројне манифестације у част "Уликса" . Даблинци и туристи шетају рутом Леополда Блума, једу и пију у кафанама у које је он залазио шеснаестог дана јуна 1904. године. Ово је дан када је Џојс први пут упознао своју будућу супругу и заувек је остао овековечен.

Џојсовци широм света организују и јавна читања "Уликса" . Током последњих година користе се и предности интернета, па тако на мајци свих мрежа чланови џојсовских асоцијација с целе планете гласно читају делове "Уликса" . Својевремено је један одломак прочитала и ирска председница Мари Робинсон.

Извор: Википедија