Ani Erno - Nobelova nagrada za književnost 2022.

Nobelova nagrada za književnost 2022. dodeljena je francuskoj spisateljici Ani Erno „za hrabrost i kliničku oštrinu sa kojom otkriva korene, otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja“, saopštila je Švedska kraljevska akademija.

Francuska spisateljica Ani Erno rođena je 1940. godine i odrasla je u malom gradu Iveto u Normandiji, gde su njeni roditelji imali prodavnicu i kafić. Živela je u siromašnom okruženju, ali njeni roditelji su uspeli da se iz siromaštva izvuku u „buržoaski život“.

Njen rad se uglavnom bavi njenom ruralnom pozadinom i pokušava da proširi granice književnosti izvan fikcije u užem smislu. Uprkos svom klasičnom, karakterističnom stilu, ona izjavljuje da je „sama po sebi etnolog“, a ne pisac beletristike.

Na francuskoj književnoj sceni je debitovala romanom „Očišćeni“ 1974. godine, a prvi veliki književni iskorak napravila je romanom „Muško mesto“ 1983. godine.

„Na oskudnih sto stranica proizvela je nepristrasan portret svog oca i čitavog društvenog miljea koji ga je u osnovi formirao. Portret je koristio njenu razvijajuću suzdržanu i etički motivisanu estetiku, gde je njen stil iskovan čvrsto i transparentno. Označio je seriju autobiografskih proznih dela jedan korak dalje od imaginarnih svetova fikcije. Čak i ako i dalje postoji narativni glas, on je neutralan i koliko god je to moguće anonimizovan. Štaviše, Erno je unela refleksije o svom pisanju, gde se distancira od „poezije sećanja” i zagovara une ecriture ploču: jednostavno pisanje koje u solidarnosti sa ocem pokazuje njegov svet i njegov jezik. Koncept "ecriture ploča" je povezan sa "le nouveau roman" u Francuskoj iz 1950-ih i težnjom ka onome što je Rolan Bart nazvao „nultim stepenom pisanja“. Međutim, u Ernoovom jeziku postoji i važna politička dimenzija.  Ona je rekla da je pisanje politički čin koji nam otvara oči za društvenu nejednakost. I u tu svrhu ona koristi jezik kao „nož“, kako ga ona naziva, da pokida veo mašte. U ovoj nasilnoj, ali čednoj ambiciji da otkrije istinu, ona je takođe naslednica Žan-Žaka Rusoa“, navodi se u obrazloženju Akademije.

Jedan od njenih najuspešnijih romana je „Dešava se“ iz 2000. godine. Roman se u prvom licu bavi ilegalnim abortusom 23-godišnje pripovedačice.

Ani Erno, kako kaže Švedska kraljevska akademija, očigledno veruje u oslobađajuću snagu pisanja.

Tekst preuzet sa www.danas.rs kultura

Ona svoj stil opisuje kao "ravno pisanje", a cilj joj je da događaje predstavi što objektivnije, bez preteranog unošenja emocije. 

- Kad pomislim na svoj život, vidim svoju priču od detinjstva pa sve do danas, ali ne mogu je razdvojiti od sveta u kom sam živela. Moja priča je pomešana sa pričom moje generacije i događajima koji su nas oblikovali - rekla je o svom stvaralaštvu. 

- U autobiografskoj tradiciji mi pričamo o sebi, a događaji su sporedni. Ja sam to obrnula. To je priča o događajima i napretku i svemu onome što se promenilo u poslednjih 60 godina u životu jednog pojedinca, ali preneseno kroz "mi" i "oni". Događaji u mojoj knjizi pripadaju svima, istoriji, sociologiji. "Ja" koje upotrebljavam jeste reč koja u jednakoj meri označava drugog koliko i mene samu. U knjizi "Godine" takvo "ja" se ne pojavljuje, umesto njega nalazimo reči "mi" "oni" ili "one", jer sam sigurna da nas definiše zajednička istorija - kaže Ani Erno i nastavlja:

- Možemo probati da zamislimo budućnost, ali ona nas uvek iznenađuje. Stoga može izgledati da je dokument nadmoćan u odnosu na fikciju, ali s vremenom, bila reč o filmu ili o knjizi, biće shvaćen, prihvaćen manje-više kao fikcija - zaključuje Erno. 

Inače, Ani Erno je 17. žena - dobitnica Nobelove nagrade. Bila je profesorka književnosti u srednjoj školi, a od 1977. do 2000. radila je kao predavač u Nacionalnom centru za dopisno obrazovanje. 

Na srpskom jeziku objavljene su njene knjige "Mesto pod suncem" i "Nisam izašla iz svoje noći", kao i roman "Zaposednutost" koji će čitaocima biti dostupan na beogradskom Sajmu knjiga. 

Citati:

"Bol se ne može zadržati netaknut, treba ga

"obraditi", pretvoriti u humor". 

"Nisam izašla iz svoje noći" 

"Postojati znači piti sebe bez žeđi". 

"Godine" 

"Ostariti znači izbledeti, postati providan". 

"Nisam izašla iz svoje noći"