Veliki Žan-Lik Godar

Žan Lik Godar: Najunikatnija stvaralačka ličnost svetskog filma

– Smrt Žana Lika Godara, sineaste, intelektualca, erudite, revolucionara, nije samo učinila da konstatujemo kako se u svetskoj, a ne samo francuskoj kulturi, završila jedna era, jedna epoha, nego da će njegovim odlaskom, u istim ovim koordinatama, ostati trajna pustoš.

Suvišno je reći da je otišao najveći od najvećih, poslednji filmski stvaralac za kojeg je atribut genijalan još imao nekakvog smisla.

Godar se, ne samo svojim filmovima, nameće kao poslednje veliko identifikaciono polje evropocentrizma, kosmopolitizma i humanističke perspektive o čijim se ćorsokacima danas priča sa toliko afektiranog patosa.

„Do poslednjeg daha“, naslov njegovog prvog igranog filma, danas, iz ove perspektive ima gotovo programska obeležja.

Godar se sa svojim vremenom i svojom epohom borio do poslednjeg daha i… iz ove borbe izašao neporažen.

Čovek koji je sa toliko kreativnosti, sa toliko smelosti, sa toliko lucidnosti, transformisao filmski jezik, revolucionisao filmsku sintaksu, razorio postojeće filmske forme i ustoličio nove, kanonizovan je još za života.

Perjanica francuskog novog talasa, i njegov najprodorniji glas, sa gotovo stotinu filmova, istovremeno je najunikatnija stvaralačka ličnost svetskog filma.

Godar je, kao niko drugi, učinio da u njegovim filmovima revolucija počne da peva (alžirska u filmu „Mali vojnik“, vijetnamska u „Daleko od Vijetnama“, palestinska u „Do pobede“, kineska u „Kineskinji“…).

Bio je, istovremeno, kontroverzna ličnost, osporavan, kuđen, ne uvek prihvaćen…

Godar je imao snage da tokom dugog života permanentno preispituje sebe i sva njegova preispitivanja ogledaju se u ovim filmovima.

U drugoj polovini života, levičara iz ubeđenja smenjuje levičar iz velike ideološke usamljenosti.

Dok su jedan za drugim propadali svi veliki projekti modernizma, dok su revolucionarni režimi tonuli u represije, Žan Lik Godar, kralj citatologije, postaje, “mali vojnik” poražene intelektualne elite Evrope, i cinik u njemu ne nalazi boljeg načina nego i da to obelodani filmom (film „Socijalizam“).

Danas, na vest o njegovoj smrti, moguće je postaviti samo jedno pitanje: da li film čeka bezuslovna kapitulacija???

Tekst: Miroljub Stojanović, filmski kritičar i urednik Izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije

PARIZ- Francusko-švajcarski filmski režiser i jedan od začetnika i najznačajnijih predstavnika francuskog Novog talasa Žan Lik-Godar preminuo je u 92. godini. 

Godar je bio jedan od najpriznatijih svetskih reditelja, poznat po filmovima „Do poslednjeg daha” i „Prezir”, koji su pomerili granice kinematografije i inspirisali reditelje ikonoklazama decenijama nakon vrhunca koji je Godar postigao 1960-ih godina.

Usledili su filmovi: „Mali vojnik” (1963), „Prezir” (1963), „Neobična banda” (1964), „Alfavil” (1965), „Ludi Pjero” (1965).

Godar aktivno učestvuje u protestima maja ’68, a film postaje njegovo oružje u borbi protiv sistema: „Kineskinja” (1967), „Week-End” (1967).

Tokom sedamdesetih godina Godar se okreće eksperimentalnom filmu, osamdesetih pravi filmove za široku publiku, sa velikim filmskim zvezdama. Od devedesetih se vraća eksperimentalnom filmu, koji ga i dalje okupira: „Zbogom jeziku” (2014), „Knjiga slika” (2018).

Žan-Lik Godar rođen je u Parizu 1930. godine u imućnoj porodici švajcarskog psihijatra Pola Godara i Francuskinje Odile Mono, ćerke bogatog bankara.

Rano školovanje pohađao je u Švajcarskoj, a studije antropologije je upisao na Sorboni. Ipak, na nastavu nije išao, a razlog za to je bio priključivanje grupi mladih filmskih kritičara, sa kojima je pokrenuo Novi talas francuskog filma.

Sa tada mladim Fransoa Trifoom, Klodom Šabrolom, Žakom Rivetom i drugim vršnjacima počeo je da piše filmske časopise i stvara novi filmski pravac.

Godar je stekao reputaciju militantnog intelektualca, veoma oštrog jezika i pera, bio je veoma ideološki opredeljen, često i zadrt u svojim uverenjima.

Bio je veliki kritičar Holivuda, a smatrali su ga najradikalnijim francuskim rediteljem 60-ih i 70-ih godina.

Njegovi filmovi bavili su se egzistencijalizmom, a bio je strastveni čitalac i pobornik marksističke filozofije.

Godarovo ime često se navodi u top-listama najuticajnijih reditelja u istoriji, a svojim delom inspirisao je mnoge režisere, poput Martina Skorsezea, Kventina Tarantina, Stivena Soderberga, Penbejkera, Roberta Altmana, Džima Džarmuša, Vong Kar-Vaija, Vima Vendersa, Bernarda Bertolučija i Pjera Paola Pazolinija.

(Tekst u najvećoj meri preuzet iz dnevnog lista Politika) 

Trejler za film "Do poslednjeg daha" (Džin Siberg, Žan-Pol Belmondo) :

https://youtu.be/iAuqDI4EAl4

Trejler za film "Prezir" (Brižit Bardo, Mišel Pikoli) :https://youtu.be/rF0Ju0ONwGU