ЏОН СТАЈНБЕК

"И ово верујем: да је слободан, истраживачки ум појединца највреднија ствар на свету. А за ово бих се борио: слободу ума да крене у било ком правцу, без директиве. И против овога се морам борити: било које идеје, религије или владе која ограничава или уништава појединца. Ово је оно што сам ја и за шта се залажем".
("Источно од раја")

"У сваком искреном писању на свету постоји основна тема. Покушајте да разумете људе, ако се будете разумели, бићете пажљиви једни према другима. Добро познавање човека никада не води у мржњу и скоро увек води ка љубави".

Џон Стајнбек (1902 - 1968) био је амерички књижевник и нобеловац. Његова најпознатија дела су: "О мишевима и људима", "Плодови гнева"," Неизвесна битка", "Источно од раја", "Зима нашег незадовољства"...

Прекретница за Џона Стајнбека било је објављивање збирке прича "Кварт Тортиља" (Tortilla Flat, 1935) о монтерејским паисаносима. Она је добила позитивне критике и донела Стајнбеку популарност и финансијску стабилност.

Уследило је објављивање Неизвесне битке (In Dubious Battle, 1936), О мишевима и људима (Of Mice and Men, 1937) и по, мишљењу многих, његовог најбољег дела Плодови гнева (The Grapes of Wrath, 1939). Плодови гнева донели су му 1940. Пулицерову награду за књижевност.

Многи проучаваоци су приметили Стајнбекову употребу хришћанских слика у оквиру "Плодова гнева" . Највеће импликације иду ка Тому и Џиму Кејсију, који се у одређеним интервалима унутар романа тумаче као фигуре сличне Христу. Ова двојица се често тумаче заједно, при чему Кејси представља Исуса Христа у раним данима његове службе, све до смрти, што се тумачи као представљање Христове смрти. Одатле, Том преузима власт, устаје уместо Кејсија као лик Христа који је устао из мртвих.

Међутим, религиозне слике нису ограничене на ова два лика. Истраживачи су редовно проверавали друге ликове и тачке заплета у роману, укључујући мајку и Роуз, њено мртворођено дете и стрица Џона. У чланку који је први пут објављен 2009. Кен Екерт је чак упоредио кретање миграната на запад као обрнуту верзију бекства робова из Египта у Егзодусу. Многа од ових екстремних тумачења произлазе из Стајнбекових сопствених документованих веровања, које сам Екерт назива „неортодоксним“.

Џон Стајнбек је писао на основу искуства, опсежних истраживања и посматрања људских стања експериментишући и правећи заокрете. Током Другог светског рата био је ратни дописник за једне њујоршке новине, прикупљајући грађу и за своја дела. За тај период везане су: Бомбе су бачене (Bombs Away, 1942), контроверзна новела-драма Месец је зашао (The Moon is Down, 1942), Руски дневник (A Russian Journal, 1948), и колекција депеша из рата, Једном је био рат (Once There Was a War) 1958).

Писац се након рата враћао и социјалној критици, и то у делима Гужва у фабрици (Cannery Row, 1945), Залутали аутобус (The Wayward Bus, 1947) и Бисер (The Pearl, 1947), која су прожета опуштенијим и сентименталнијим тоном у односу на његова ранија дела.

У својим позним годинима писао је интензивно и бавио се разним темама. Делима Ватрена светлост (Burning Bright, 1950), Источно од раја (1952) и Зима нашег незадовољства (The Winter of Our Discontent, 1961) настојао да потврди статус водећег романописца. Ватрена светлост је драмски комад упакован у роман, драма о моралу која се окреће око супружника Џоа и Мордин Саул. Источно од раја је монументална сага о долини Салинас, хроника пишчеве породице и алегоријски роман о идентитету, тузи и човечности који је наменио својим синовима.

"Источно од раја" оживљава замршене детаље две породице, Траскова и Хамилтонових, и њихове испреплетене приче. За породицу Хамилтон у роману се каже да је заснована на стварној породици Семјуела Хамилтона, Стејнбековог деде по мајци. Млади Џон Стајнбек се такође накратко појављује у роману као споредан лик.

Књига истражује теме изопачености, доброчинства, љубави, борбе за прихватање и величину, способности за самоуништење, кривице и слободе. Повезује ове теме заједно са референцама и многим паралелама са библијском Књигом Постања (нарочито 4. поглавље Постанка, прича о Каину и Авељу).

Стајнбекова инспирација за роман долази из четвртог поглавља Постања, стихова од првог до шеснаестог, који препричава причу о Каину и Авељу. Наслов "Источно од Едена" изабрао је Стајнбек из Постанка, поглавље 4, стих 16: „И изиђе Каин из присуства Господњег, и настани се у земљи Нод, источно од раја“ (Верзија краља Џејмса).

"Страшно је не бити вољен. То је најгора ствар на свету... То те чини злочестим, насилним и окрутним".

(" Источно од раја")

"Верујем да јака жена може бити јача од мушкарца, посебно ако јој се деси да има љубави у срцу. Мислим да је жена која воли неуништива".

("Источно од раја")

Роман Зима нашег незадовољства је прича о самоспознаји и жудњи која истовремено даје морални портрет Америке шездесетих година 20. века. Иако су критичари били мишљења да се ово дело није могло мерити са његовим ранијим постигнућима, Џон Стајнбек је после романа Зима нашег незадовољства добио Нобелову награду за књижевност 1962. године.

"Бити жив значи имати ожиљке".

("Зима нашег незадовољства")

Књижевна дела Џона Стајнбека добила су низ филмских екранизација. Сам Стајнбек написао је неколико сценарија, за документарни филм Заборављено село (1941), у коауторству за играни филм Бисер (1947), за Црвеног понија (1949) и биографски филм Вива Запата (1949).

Извор: Википедија