Inteligencija

Inteligencija je mentalna karakteristika koja se sastoji od sposobnosti za učenje iz iskustva, prilagođavanja na nove situacije, razumevanja i korišćenja apstraktnih pojmova i korišćenja prethodnih znanja za snalaženje u novoj okolini u kojima ne pomaže stereotipno nagonsko ponašanje. Još se definiše kao sposobnost brzog i delotvornog snalaženja u novim i nepoznatim situacijama, a postoji i apstraktna definicija da je "inteligencija ono što se meri testovima inteligencije".

Iako se definicije inteligencije razlikuju, teoretičari se slažu da je inteligencija potencijal, a ne potpuno razvijena sposobnost. Smatra se da je inteligencija kombinacija urođenih karakteristika nervnog sastava i razvojne inteligencije, oblikovane iskustvom i učenjem.

Inteligenciju je moguće meriti, iako nesavršeno, testovima inteligencije. Iako bi se moglo pomisliti da visoka inteligencija omogućava osobi uspeh u društvu, mnogi drugi činioci koji utiču na društveni uspeh čine predviđanja nepouzdanim. Mehanizmi pretvaranja intelektualne sposobnosti u društveni uspeh nisu u potpunosti razjašnjeni. Tako, na primer, postoji čvrsta veza između uspeha u osnovnoj školi i inteligencije, ali nakon toga nije više moguće predvideti uspeh pojedinaca na temelju inteligencije.

Inteligencija, merena IQ-om i drugim testovima, se najčešće koristi u obrazovnim, poslovnim i vojnim organizacijama zato jer je dobar pokazatelj ponašanja pojedinca.

Kod odraslih ljudi količnik inteligencije ne zavisi od uzrasta, već rezultat na određenom testu inteligencije predstavlja meru relativne razvijenosti inteligencije pojedinca unutar referentne grupe za koju je test standardizovan.

U zavisnosti od vrednosti količnik, visina inteligencije se može podeliti na nekoliko grupa:

Veoma visoka inteligencija (potencijalni geniji, IQ viši od 140)

     Visoka inteligencija (IQ između 111-120)

   Prosečna inteligencija (IQ je između 90-110)

     Fiziološki tupi (IQ je između 70-89)