Avanture iz kulture

Реј Бредбери (1920 - 2012) сматра се једним од пионира научне фантастике. Написао је више од 500 књига које су, иако научна фантастика доминира, различите тематике. Роман "Маслачково вино" објављен је 1957. године. Бредбери је добио Пулицерову награду за књижевност.  "Маслачково вино" је пре свега аутобиографски роман. Има много појединости које је Бредбери пренео из свог живота, детињства претежно, почев од имена главног јунака које је у ствари комбинација његовог и средњег имена Рејовог оца. Но, у роману има и елемената научне фантастике, авантуристичког романа па и оног психолошког.  Главни јунак је дванаестогодишњи дечак, али је ту читава галерија ликова из измишљеног Зеленграда у Илиноису (САД). Почев од његовог млађег брата Тома, маме и тате, баке и деке, па и прабаке која ће морати да "отпутује", али сматра да онај ко има породицу не може да умре; затим су ту његови другови, на једног је бесан јер се о

Inteligencija je mentalna karakteristika koja se sastoji od sposobnosti za učenje iz iskustva, prilagođavanja na nove situacije, razumevanja i korišćenja apstraktnih pojmova i korišćenja prethodnih znanja za snalaženje u novoj okolini u kojima ne pomaže stereotipno nagonsko ponašanje. Još se definiše kao sposobnost brzog i delotvornog snalaženja u novim i nepoznatim situacijama, a postoji i apstraktna definicija da je "inteligencija ono što se meri testovima inteligencije". Iako se definicije inteligencije razlikuju, teoretičari se slažu da je inteligencija potencijal, a ne potpuno razvijena sposobnost. Smatra se da je inteligencija kombinacija urođenih karakteristika nervnog sastava i razvojne inteligencije, oblikovane iskustvom i učenjem. Inteligenciju je moguće meriti, iako nesavršeno, testovima inteligencije. Iako bi se moglo pomisliti da visoka inteligencija omogućava osobi uspeh u društvu, mnogi drugi činioci koji utiču na društveni uspeh čine pr

Žan Lik Godar: Najunikatnija stvaralačka ličnost svetskog filma – Smrt Žana Lika Godara, sineaste, intelektualca, erudite, revolucionara, nije samo učinila da konstatujemo kako se u svetskoj, a ne samo francuskoj kulturi, završila jedna era, jedna epoha, nego da će njegovim odlaskom, u istim ovim koordinatama, ostati trajna pustoš. Suvišno je reći da je otišao najveći od najvećih, poslednji filmski stvaralac za kojeg je atribut genijalan još imao nekakvog smisla. Godar se, ne samo svojim filmovima, nameće kao poslednje veliko identifikaciono polje evropocentrizma, kosmopolitizma i humanističke perspektive o čijim se ćorsokacima danas priča sa toliko afektiranog patosa. „Do poslednjeg daha“, naslov njegovog prvog igranog filma, danas, iz ove perspektive ima gotovo programska obeležja. Godar se sa svojim vremenom i svojom epohom borio do poslednjeg daha i… iz ove borbe izašao neporažen. Čovek