"Птице" Алфреда Хичкока

"Птице" (енгл. The Birds) је назив хорор филма из 1963. који је режирао Алфред Хичкок, заснован на причи "Птице" из 1952. коју је написала енглеска књижевница Дафне ди Морије. Она приказује Бодега Беј, залив у Калифорнији, који изненада и из необјашњивих разлога, постаје место низа распрострањених и насилних напада птица који трају неколико дана.

Филм представља прво филмско појављивање глумице Типи Хедрен. Поред ње у филму се појављују: Род Тејлор, Џесика Танди, Сузан Плешет и Вероника Картрајт.

Сценарио је написао Еван Хантер, Хичкок му је рекао да развије нове ликове и сложенији заплет, задржавајући Дафнин наслов и концепт о необјашњивим нападима птица.

Међутим, Хичкок не би то био када у филмску причу, неприметно, ненаметљиво и у позадини не би убацио нешто што се често појављује у његовим најбољим филмовима.

То су врло комплексне, тајанствене, мистериозне везе које попут најјачих окова стежу, заробљавају мушке особе, иако оне, на први поглед, изгледају потпуно слободно . Најчешће ти "окови", које је тешко сломити, потичу од мајки, али не мора увек да буде тако, "тамничари" могу да буду и друге жене.

Чак није неопходно да те жене буду у сентименталној, љубавној вези са жртвом. То значи да они који хоће добро да разумеју Хичкока, мајстора страве, морају да имају макар елементарна знања о Фројду и другим психоаналитичарима.

Цео овај филм, тако, може да буде једна метафора у којој се главни јунак, окорели нежења, бори да раскине челичне везе и реализује се као мушкарац, при чему та борба изгледа као

битка на живот и смрт (рат са птицама) и у њој она која треба да га извуче из тог челичног загрљаја (Типи Хедрен) лако може да страда. И она заправо и страда, али остаје жива. С тим што не би била жива да јунакова мајка, у којој се такође води страшна борба, ипак није "попустила".

Необјашњива агресивност птица заправо је бура која се догађа у душама протагониста. Пре свега јунакове мајке за коју је појава привлачне жене у животу њеног сина равна катастрофи. И то треба спречити...

За Хичкока ова проблематика није ништа ново, у неким његовим филмовима, као што је "Психо" она је достигла екстремне облике, и врло је јасна, а у некима, какав је "Птице", и још нека остварења, она је у наговештајима и тешко ју је уочити

без барем делимичне психолошке наобразбе и студиознијег гледања филма.

Могућа су, наравно, и другачија тумачења, попут оног да се природа, кроз бес птица, свети за људска злодела према њој. И сам Хичкок је дао слично објашњење, али аутор наравно не мора да, у свом тумачењу, открије сваку замисао. У том случају, цела би прича имала недостатке на плану мотивације.

Наиме, шта су то људи конкретно учинили, овде у овој причи, да би бес птица био тако екстреман? Потребно је неко конкретно човеково "недело" према природи чиме би реакција птица била подстакнута. Тога нема. Додуше, има неких теоретисања о птицама на почетку, птице су, на неки начин, кумовале познанству јунака и јунакиње филма (што опет није случајно) - али ништа конкретно и јако што би могло да оправда птичји бес.

На другој страни, сама појава привлачне жене у кући главног јунака и инстинкт који говори у прилог томе да је то "она права" изазива велике немире и буру у душама неколико особа. То су, пре свега, јунакова мајка, затим његова бивша девојка, па његова млађа сестра која такође није случајно један од ликова у причи, потом сам јунак и јунакиња коју глуми Типи Хедрен. Сви они пролазе кроз душевне олује. Те олује и буре прати птичји бес, оне се у њему одражавају. Кулминација је када јунакињу птице готово убијају.

Но, као што рекох, и другачија тумачења су сасвим легитимна. Ово је зато одличан филм јер пружа могућност за читав спектар различитих тумачења. И није исти као прича у књижевном делу, то је само литерарни предложак.

Ефекти у филму су изванредни. Да би све било што верније, глумица Типи Хедрен је на снимању филма стварно могла да страда, попут јунакиње коју је играла. Велика дела траже и жртве. Хичкок је био непревазиђени мајстор ефеката, а ово је један од његових најбољих филмова, који је снимао у пуној стваралачкој зрелости.