"Ljudi koji imaju hrabrost i karakter drugim ljudima su uvek neugodni" - Herman Hese
Na današnji dan 1877. godine rođen je veliki nemački pisac Herman Hese.
Herman Hese (nem. Herman Hesse; 2. jul 1877 - 9. avgust 1962), nemački pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. godine. Pisao je lirske pesme, novele i romane.
U početku svog stvaranja bio je romantičar, u proznim delima pod uticajem psihoanalize i orijentalne mudrosti. U Heseovim delima jasno je uočljivo njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki je uticaj budističke i hindu filozofije. Njegova najpoznatija dela su: "Demijan", "Stepski vuk" (Der Steppenwolf), "Sidarta" (Siddhartha), "Narcis i Zlatousti", "Igra staklenih perli" (Das Glassperlenspiel).
Rođen je u gradu Kalvu, Virtemberg, 1877. godine. On je 1922. godine emigrirao u Švajcarsku, 1923. je postao švajcarski državljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu. Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim knjigama.
Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim okolnostima. Nemački propagandista Jozef Gebels (Joseph Goebbels) u početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi njegovog romana "Narcis i Zlatousti" (Narziss und Goldmund) koji se tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj. Na dolazak nacionalsocijalista na vlast Hese je gledao sa neodobravanjem i zabrinutošću. Tokom rata on je podržao nemačke izbeglice od nacističkog režima, pružao je utočište Tomasu Manu i Bertoldu Brehtu. Tokom rata napisao je svoje poslednje veliko delo, „Igra staklenih perli“. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1946.
Kao i mnogi njegovi likovi, Hese je u toku svog života imao mnogo problema sa ženama. Njegov prvi brak sa Marijom Bernouli (Maria Bernoulli), sa kojom je imao troje dece, završio se tragično, tako što je njegova žena mentalno obolela. Njegov drugi brak sa pevačicom Rut Venger (Ruth Wenger), trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao u svom čuvenom romanu "Stepski vuk" (Der Steppenwolf). Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender (Ninon Dolbin Ausländer, 1895. - 1966.), trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi "Putovanje na istok" (Die Morgenlandfahrt).
Hese je u svom kasnijem životu razvio određenu dozu konzervativizma. U "Igri staklenih perli" (Das Glasperlenspiel), jedan od likova naziva svu muziku posle Johana Sebastijana Baha (Johann Sebastian Bach) veštačkom i lošom, proglašavajući Ludviga van Betovena (Ludvig Van Betoven) za ekstremni primer lošeg ukusa u muzici. Ovo se, naravno, treba uzeti sa rezervom jer to izgovara književni lik, a ne sam pisac.
Inače, "Igra staklenih perli" , sa svojim idealizovanim srednjevekovnim stilom bila je izuzetno popularna knjiga u ratom razrušenoj Nemačkoj 1945. godine.
Hese je umro u snu u Montanjoli 9. avgusta 1962. godine u svojoj 85. godini. Ove godine navršava se 60 godina od njegove smrti.
Kada je Herman Hese 1962. u svom domu u Švajcarskoj umro, činilo se da je popularnost njegovih dela sasvim izbledela. Kritičari su njegova dela nazivali kičem. Tek je hipi-pokret tim delima doneo novu popularnost, koja traje sve do danas.
Izvori:
Wikipedia i DW (Dojče vele)
Mnogi su citati, misli i sentence koji se navode kao Heseovi, ali se pritom, kao i kod drugih pisaca, uglavnom ne navode izvori - da li je to nešto što je pisac rekao u nekoj prilici ili je u pitanju citat iz knjige. Zato neću preterivati sa takvim navodima. Odabrao sam tri.
"Ljudi koji imaju hrabrosti i karaktera drugim ljudima su uvek neugodni".
"Nije naš cilj da postanemo kao drugi, potrebno je da se međusobno razlikujemo, da naučimo da vidimo drugačije ljude od sebe i da ih poštujemo zbog toga što su".
Herman Hese - Lepota
Kad god se pomene Hese nekako mi prva asocijacija bude ogromna intelektualna snaga i energija koju su krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina imali mladi u najrazvijenijim zemljama sveta. Bili su to bitnici, a kasnije hipici. I pisci koje su voleli. Snaga da se promeni svet i da se raskrsti sa glupavim predrasudama koje uništavaju lepotu življenja. Oni naravno negujući poseban životni stil jesu preterivali, ali je to bila poplava novih ideja i do tada nezapamćene kreativnosti. I nade. Pisci koje su mladi tada voleli bili su, među mbogima, Džek Keruak, Oldos Haksli i - Herman Hese.
ОдговориИзбриши