Чарлс Буковски
Чарлс Буковски (1920 — 1994) био је амерички песник, приповедач и романописац. Данас се сматра једним од најутицајнијих писаца битничке генерације (енгл. beat generation). Остаће упамћен по свом експлицитном, сировом, понекад чак вулгарном књижевном изразу и својим причама о симпатичним губитницима са маргина америчког друштва.
Данас су веома популарни његови романи:
- Холивуд,
- Блудни син,
- Жене,
- Забелешке старог покварењака,
- Палп,
- Шекспир ово никад није радио и други,
као и збирке кратке прозе
- Ђаво је био врућ,
- Приче о обичном лудилу,
- Фотографије из пакла,
- Љубав и лудило у ЛА...
Дела Чарлса Буковског су у основи аутобиографска. Теме су шаролике и разноврсне а у центру интересовања овог писца су увек патње и проблеми обичног човека. Његови јунаци су очајни, несрећни људи, губитници и особењаци са маргина друштва огрезли у пороке, често на ивици лудила, емоционалног слома и материјалне беде. Свакако најпознатији јунак је Хенри Кинаски, алтер-его Чарлса Буковског који се појављује у многим његовим причама и романима. Он је симпатични губитник, пијанац, коцкар и женскарош који живи на ивици беде, дружи се са пропалицама и преварантима, а жене повремено користи како би се докопао високог друштва. Баш као и Буковски, Хенри Кинаски преферира да буде сам, пије, пише и слуша класичну музику. Први пут се појављује у причи "Confessions of a Man Insane Enough to Live With Beats" ( у слободном преводу "Исповести човека довољно лудог да живи са зверима") , а његову даљу судбину пратимо кроз романе "Post Office", "Фактотум", "Жене","Блудни син".
Књижевни израз Чарлса Буковског је једноставан, ослобођен метафора, разумљив свима, али и изузетно духовит и циничан у исто време. Језик је сиров, улични понекад вулгаран и бруталан. Вероватно због тога је Буковски своја дела објављивао претежно код малих и независних издавача. Важио је за „андерграунд“ писца и за живота је стекао много мање славе и успеха код књижевних критичара и читалаца него што је има данас.
Извор: Википедија
"У својим делима Буковски стаје на страну обичног, малог човека приказујући га на "улицама страве и агоније" као симпатичног губитника, некога сиромашног у материјалном, али изузетно богатог у духовном смислу... на маргини остављеној за све оне мислеће и неприлагођене појединце који су на време схватили чудесна правила игре где се сваки рад исплати, али само за привилеговане појединце у чије се џепове и банковне рачуне прелива сва зарада и профит док свима осталима преостаје углавном ништа.
Духовна беда и стање мртвила, безличности масе дати су у делима Буковског неодољиво натопљени алкохолним испарењима и "сасвим обичним лудилом" тако луцидно профилисани и иронично обрађени да се просто преливају попут слапова унутар модерне позорнице апсурда где на све стране избијају незадовољство, насилност, перверзност и глупост модерног друштва заснованог на лажима, сили, грамзивости и перфидним играма владајућих, привилегованих појединаца... Естетика ружног на неки начин је стил којим би се могла именовати његова чудесна поетика... бритког, хумористичког и луцидног стила приповедања - стварност огољена до тачке болне неиздрживости, све оно неправедно прећуткивано у делима савремених писаца која углавном говоре много, а не кажу ништа... бар када је суштина стварности у питању, ма колико она ружна и лицемерна била".
Извор: xxzmagazin.com - регионални портал
ЧАРЛС БУКОВСКИ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Главни део опуса Буковског објављен је у вишеструким издањима и на српском језику, највећим делом захваљујући преводима Флавија Ригоната, који је приредио и Изабрана дела овог писца у 14 књига.
Романи: Пошта (такође: Post office); Фактотум; Жене; Блудни син; Холивуд; Шунд (Палп).
Кратка проза: Белешке маторог покварењака; Приче о обичном лудилу; Фотографије из пакла; Музика вреле воде (Музика вруће воде); Најлепша жена у граду; Одломци из вином исфлекане бележнице: необјављене приче и есеји, том 1: 1944-1990; Тако мртви воле; У одсуству јунака: необјављени есеји и приче, том 2: 1946-1992; Ђаво је био врућ: избор кратких прича (1965—1990); Љубав и лудило у Л. А.
Поезија: У четири тома објављена је поезија од 1947. до 1994. На српском су објављене и појединачне књиге и избори: Песме последње земаљске ноћи; За Џејн; У чему је проблем, господо?; Каква корист од наслова: изабране песме 1955 - 1985.
Остало: Писма 1959-1969; Шекспир никада ово није радио; 14 интервјуа; Дневник: 1991-1993.
Извор: Википедија
Коментари
Постави коментар