Нада живи тамо где је туга - Џорџ Фредерик Вотс

"НАДА"

Џорџ Фредерик Вотс  ( 1817—1904) био је британски сликар и вајар повезан са покретом симболиста.  Рекао је: „Ја сликам идеје, а не ствари.“

Вотс је за живота постао познат по својим алегоријским делима, као што су "Нада"  и "Љубав и живот" .  Ове слике имале су за циљ да чине део епског симболичког циклуса названог „Кућа живота“, у коме би емоције и аспирације живота биле представљене универзалним симболичким језиком.

Слика, која је настала 1886, јесте, дакле, једна у низу алегоријских тема које је Вотс наменио за „Кућу живота“.  Традиционално се фигура наде идентификује са сидром, али Вотс је тражио свежији, оригиналнији приступ.  Насликао је слепу наду (Наду) како седи на глобусу и свира на лири којој су све жице покидане осим једне.  Она сагиње главу да слуша тиху музику, али њени напори изгледају узалудно;  укупна атмосфера је више туга и пустош него нада.  Осећај меланхолије на слици је појачан меким кистом и провидном маглом која обавија плутајући глобус.

На слици је Вотс, дакле, персонификовао Наду као младу жену која седи на глобусу, погрбљена, као да скоро спава.  Она носи повез на очима који симболизује њено слепило и ментално стање које она оличава.  Шта је то у овом делу тако деловало на људе?  Мора да је Вотсов приказ ове погрбљене, изоловане, босоноге жене са повезом на очима која изгледа као да је на ивици очаја.  Зашто онда наслов Нада?  Можда у овом случају није нада која значи нечије оптимистичне мисли, већ више осећај скоро очаја;  нада против наде. 

  Плавкасто сива позадина изазива меланхолично расположење.  Један критичар је прокоментарисао да слика не изазива осећај наде и да је требало да носи наслов "Очај" .  Можда је то био разлог што је у другој верзији своје слике Вотс додао једну звезду у позадини која симболизује наду.  Девојка, Нада, прислања уво да "ухвати" музику са последње преостале жице своје скоро разбијене лире.  То је нада која је симболизована у њеном музичком инструменту од кога јој је сада остала само једна жица да ствара музику, а када се она прекине, нестаће и свака нада да ће она производити музички звук.

 Да ли се слика допала онима који су и сами скоро изгубили наду и на неки начин саосећали са рањивошћу жене на слици?  Вотс је одувек настојао, кроз своје слике, да пренесе поруку што већем броју људи.  Неки би критиковали овај аспект као помало покровитељски, али Вотс је био велики мајстор наративних слика и то је вероватно био разлог зашто су његови конвенционални патриотски радови које је изнео за домове парламента били тако успешни.  

Вотс је био изненађен признањем критике и популарношћу ове слике и покушао је да прати свој успех са "Надом" са још два дела под називом "Вера" и "Милосрђе" што су друге две „теолошке врлине“, али ниједно од њих није добило признање критике које је постигла његова слика "Нада"  нити су била толико популарна у јавности. 

Треба ипак на крају рећи и то да нада не би то била када не би последња умирала и када нам и у тренуцима највећег безизлаза не би упутила зрак светлости као водич ка излазу, можда скривен, свету невидљив, и можда само у нашим мислима.

 Јер, када би све било идеално, рајско, за надом не би ни било потребе. Нада живи тамо где је туга и тамо где је очај.

Слика "Љубав и живот"

Аутопортрети Џорџа Фредерика Вотса