Војсковођа, писац и председник - Јулисиз Симпсон Грант

На данашњи дан (23. јул) 1885. преминуо је прослављени амерички војсковођа и јунак грађанског рата, Јулисиз Грант.

Јулисиз Симпсон Грант (енгл. Ulysses Simpson Grant; Поинт Плезант, 27. април 1822 — Маунт Макгрегор, 23. јул 1885) био је амерички војсковођа и писац познат као једна од најзаслужнијих личности за победу Севера у Америчком грађанском рату. Био је и 18. председник САД, али у том послу није био тако успешан као у војничком.

Војну академију у Вест Поинту завршио је 1843, а када је избио Амерички грађански рат ступио је у армију Севера. Убрзо је постао бригадни генерал. У марту 1864. председник Абрахам Линколн га је поставио за заповедника снага Севера. Грант је потиснуо снаге Југа и у бици код Ричмонда принудио је генерала Лија, врховног заповедника снага Југа, на капитулацију, чиме је рат завршен. Касније, 1868. и 1872. године био је два пута изабран за председника САД.

Грантова Виксбуршка операција - коју многи држе једном од најблиставијих у историји ратовања - је прво освајањем града Џексона у Мисисипију одсекла Виксбург од линија снабдевања, а потом након битке код Чемпион Хила стерала јужњачке снаге у зидине Виксбурга. Опсада града се завршила јужњачком предајом 3. јула 1863. Њоме је Конфедерација пресечена напола, а Север стекао контролу над кључном прометном артеријом. Уз битку код Гетисбурга, која се завршила исти дан, тај се догађај држи прекретницом након које Југ више није имао никакве шансе добити рат.

Грант као председник САД није поновио славу и успех војсковође, мада се његов први мандат сматра релативно успешним.

Грант је спроводио програм Реконструкције на југу те настојао сузбити Кју клукс клан и очувати грађанска права недавно ослобођених робова. Истовремено су САД доживеле економски бум, поготово на ратом непогођеном Северу, као и на Западу, однедавно с остатком земље спојеним Трансконтиненталном железницом.

Након политике упловио је у воде бизниса где се такође није најбоље снашао па су његова породица и он веома осиромашили.

Очајнички настојећи прехранити породицу, Грант је пристао на понуду часописа "Сенчури" да за ситан хонорар опише своје ратне доживљаје у неколико чланака. Када их је прочитао познати писац и издавач Марк Твен, контактирао је Гранта и наручио целу књигу мемоара, овај пут за далеко бољу цену. Грант је након тога сву своју преосталу енергију уложио у писање књиге, довршивши је на самртној постељи, неколико дана пре смрти.

У књизи је описао свој рани живот, војничку каријеру, учешће у Мексичко-америчком рату, цивилни живот између ратова те завршио с тријумфом код Апоматокса.

Грантови мемоари доживели су велики успех и прехранили његову породицу. Данас се сматрају једним од најбољих војничких мемоара у историји, односно једним од највећих дела ове врсте у америчкој и светској књижевности.

Извор: Википедија

ГРАНТОВ ПОГРЕБНИ МАРШ

Док је погребна поворка Јулисиза С. Гранта 8. августа 1885. пролазила кроз Њујорк, чинило се да сви у граду гледају. Гомиле су напуниле сваки квадратни инч доступног простора за гледање на тлу, а зграде су биле застрте у црно у Грантову част.

Колона ожалошћених која је пратила Гранта била је дуга седам миља. Међу тим ожалошћенима била су и три председника Сједињених Држава. Ако су стари непријатељи из грађанског рата носили љутњу, они су је оставили по страни. Грантови носиоци су били генерали Вилијам Текумсе Шерман и Филип Шеридан, који су се борили за Унију, и Сајмон Боливар Бакнер и Џозеф Џонстон, који су се борили за Конфедерацију. Официри Уније и Конфедерације у поворци возили су се заједно у истим кочијама.

Постављено у "привремену" гробницу у парку Риверсајд, Грантово тело је тамо остало скоро 12 година, док су присталице прикупљале новац за изградњу сталног почивалишта. У тада највећој јавној кампањи прикупљања средстава у историји, око 90.000 људи из целог света донирало је преко 600.000 долара за изградњу Грантове гробнице.

Дизајнирана од стране архитекте Џона Данкана, гробница гледа на реку Хадсон у њујоршком Морнингсајд Хејгтсу. Споменик је делимично направљен по узору на једно од седам чуда античког света, гробницу коју је у Халикарнасу (данашњи Бодрум у Турској) изградила за краља Маузола његова ожалошћена супруга Артемизија.

Маузолова гробница била је толико спектакуларна да је сковала латинску реч, „маузолеј“, која је дефинисала велику, величанствену сахрану.

Грантов споменик од гранита и мермера укључује мозаике који приказују Грантове победе код Виксбурга и Чатануге и предају генерала Роберта Е. Лија Гранту код Апоматокса.

Милион људи, укључујући председника Вилијама Мекинлија, присуствовало је посвећењу гробнице 27. априла 1897. године, 10 дана након што је Грантово тело тамо премештено. Грантова гробница је била – и јесте – највећа гробница у Северној Америци.

Након њене смрти 1902. године, Грантова жена Јулија положена је поред свог мужа. Нажалост, како је 20. век пролазио, Грантова гробница је пропадала. Након што су Грантови потомци запретили да ће његово тело преместити на друго место, Служба националног парка потрошила је 1,8 милиона долара да обнови гробницу. Обнова је завршена и гробница је поново посвећена 1997. Данас око 100.000 људи посети Грантову гробницу сваке године.

Извор: American Experience