"Uvek imam povišenu temperaturu" - Ketlin Tarner i "Body Heat"
"Uvek imam povišenu temperaturu" - da li je ovo jedna od onih rečenica koja nam, u ovim junskim danima neopisive vrućine, u sećanje vraća neo-noar erotski triler iz 1981. godine "Telesna strast" ( Body Heat) reditelja Lorensa Kasdana sa neodoljivom i fatalnom Ketlin Tarner (u ulozi Meti Voker) i Vilijamom Hartom u glavnim ulogama?
To je rečenica koju izgovara glavna junakinja u filmu punom spoljne i unutrašnje vreline, neobuzdane strasti, pregnatne seksualnosti, šahovski nepogrešivo isplaniranih poteza na jednoj, i nepromišljenosti kao posledice opijenosti fatalnom ženom, na drugoj strani. Rezultat je da će junakinja dobiti sve o čemu je još kao tinejdžerka sanjala, a junak izgubiti i posao, i karijeru (koja baš i nije bila sjajna) i ono što je voleo i ka čemu je stremio - slobodu. Zapravo, izgubiće život. Jer će kao osuđeni jedini živi krivac za ubistvo, koje jeste počinio, ali ne sam i ne zato što ga je jedino on želeo, otići u zatvor. Dok junakinja više "ne postoji" jer je u jednom sjajno zamišljenom raspletu umesto nje poginula druga žena čiji je identitet junakinja prethodno preuzela. Sve je proračunato tako filigranski precizno da je junak, na kraju, kada je, kao ipak inteligentan čovek, shvatio, mogao samo da se divi ovom umeću. I da se možda, u tišini svoje zatvorske ćelije, još više "zaljubi"... Takva žena sreće se samo jednom.
On je neuspešni advokat, negde u kasnim tridesetim, sa nizom propusta i "brljotina" u karijeri. Ipak, još uvek ima kakav-takav ugled i prijatelje, jedan od najboljih drugova je policajac. Ona je relativno mlada žena, izuzetno privlačna, neodoljiva, erotična, sa
izraženom seksualnom energijom koja ipak nije ni brutalna, ni primitivna. Retko ko bi na to ostao imun. Diskretna u prvom nastupu, eksplozivna i strasna u ljubavnom činu, ženstvena, satanski pronicljiva i fatalna. Iskonska ženka, neuhvatljiva kao što je to i lepota. Jednostavni ljudi rekli bi samo - prijatelju, pokvarena. On je samac koji voli žene, a ona je udata za dosta starijeg i bogatog muža.
"Slučajnim" susretom u jednom elitnom restoranu, jedne vrele letnje noći koja poziva na strasnu i neponovljivu ljubavnu avanturu, započinje ono što bi mogao biti zaplet. Ispostaviće se da ni susret, kao ni sve ostalo što se desilo, nije bilo slučajno. U seksepilnoj haljini, koja je tada glumicu u usponu Ketlin Tarner usmerila ka vrhu tada najpoželjnijih žena Holivuda, sa glasom koji podseća na Lorin Bekol, nije mogla ostati neprimećena nekome ko uživa u iskonskom, ali i rafiniranom ženstvu. Ona odbija piće, ali pristaje na sladoled koji joj napravi mrlju na haljini. Kada se on ponudi da tu mrlju očisti, ona izgovara čuveno pitanje: "Zar nećeš da poližeš?" I više nego dovoljno da plamičak strasti krene da se pretvara u vatrenu stihiju koju junak više neće ugasiti.
I počelo je. Strasna veza je rođena. Sve će to dovesti do ubistva njenog muža, koji je navodno jedina prepreka da ljubavnici budu zajedno. Omađijan, junak će i na to pristati. A onda sledi obrt, majstorski, malo ko se tome nadao gledajući ovu napetu filmsku priču, bez praznog hoda. Junak, iako ima elemenata da sumnja, gotovo do kraja neće shvatiti u kakvu je igru uvučen. Kad shvati, biće iza rešetaka...
Film za koji je i scenario napisao reditelj Kasdan spada u one koji mogu da se gledaju nekoliko puta a da nam ne bude dosadno zato što znamo kako će se završiti. Kao da uvek iznova, možda pomalo i ljudski, navijajući za glavnog junaka, očekujemo drugačiji kraj... Ali ne kraj u kome bi oba ljubavnika bila u zatvoru. Možda neki kraj u kome bi se strast pretvorila u ljubav, a ljubavnici, uprkos zločinu, ostali zajedno. U kome bi fatalna žena bila ukroćena. Takav kraj svakako ne bi bio prihvatljiv ni sa moralne ni sa zakonske strane, ali nekad nije to ono na šta prvo pomislimo... No, sa takvim krajem ovo sigurno ne bi bio tako snažan i efektan film. Razvodnilo bi ga to. Da bi bio remek-delo, a ovaj film u svom žanru to jeste, kraj mora ostati baš ovakav. Fatalna žena mora biti to što jeste, zauvek neuhvatljiva. U kolopletu crvene i bele boje, sa diskretno pruženom izvajanom nogom i visokom štiklom prilikom izlaska iz automobila. I da u nama, uz uzdah, izmami rečenicu: "U bre, kakva priča, strava film, baš me drmnulo".
Inserti iz filma "Telesna strast" :
Коментари
Постави коментар