Misli Bernarda Šoa

U jednom od prethodnih napisa, govoreći o Dostojevskom i citiranju  misli velikog pisca, za koje se posle ispostavlja da zapravo nisu njegove, već junaka iz njegovih romana, pomenuo sam da je to slučaj sa mnogim značajnim piscima, i ne samo njima, već uopšte - istaknutim ljudima. Bilo je, naravno, mnogo velikana koji su, mimo književnog dela, u razgovorima, intervjuima, napisima za novine, u aforističarskom duhu izricali sjajne misli koje su posle, zabeležene, postale univerzalne mudrosti. Tu, naravno, citiranje ovih velikana ne može biti sporno. Problem je samo onda kad se misao junaka drame, pripovetke ili romana pripiše piscu, čak i onda kada, na osnovu piščeve biografije, takva misao proističe iz njegovog misaonog sklopa.

Jedan od književnih velikana koji se u raznim prilikama često navode i citiraju svakako je irski književnik i angažovani intelektualac Džordž Bernard Šo (1856 - 1950), nobelovac, autor "Pigmaliona", "Oružja i čoveka", "Cezara i Kleopatre", "Jovanke Orleanke"... . 

Mnogo puta ćemo na raznim mestima, a najčešće na internetu, videti jednu misao koja se pripisuje Šou. Ovako taj citat izgleda na sajtovima i portalima:

"Čuvajte se lažnog znanja, ono je opasnije od neznanja".

Lepa misao i, iskustvo nas uverava, u velikoj meri istinita. Pokušao sam da proverim da li ona zaista pripada Šou. Tu stvari stoje malo drugačije. Tačno je da je irski nobelovac smislio tu misao, ali ju je izrekao kroz usta svog književnog junaka. Iz čega zaključujemo da je sam pisac mogao da se složi ili ne složi sa ovom mišlju. 

Šo je 1903. objavio dramu "Čovek i Supermen" sa podnaslovom "Komedija i filozofija". U toj drami jedan od protagonista je izvesni Džon Taner. On je autor pamfleta pod naslovom "Revolucionarov priručnik" koji je priložen u tekstu drame. Odeljak pod naslovom "Maksime za revolucionare"  sadrži desetine kratkih filozofskih tvrdnji, načelnih izjava i duhovitosti na različite teme. E tu, u delu o obrazovanju, Taner piše:

"Učen čovek je neradnik koji ubija vreme učenjem. Čuvajte se njegovog lažnog znanja: ono je opasnije od neznanja". 

Kao što vidimo, postoji razlika u poruci protagoniste drame i onoga što se kao piščeva misao navodi na internetu. Možda ta razlika nije velika, ali je ima.

Kada smo već kod ove drame i jednog njenog dela, možda nije zgoreg da navedem još neke misli i duhovitosti koje se nalaze u "Maksimama za revolucionare". Evo ih:

"Ne čini drugima ono što bi želeo da oni rade tebi. Njihovi ukusi možda nisu isti."

"Sloboda znači odgovornost. Zato se većina muškaraca toga plaši."

"Kada bismo mogli da učimo iz pukog iskustva, kamenje Londona bilo bi mudrije od njegovih najmudrijih ljudi".

Zanimljivo je da je maksima koja neposredno prethodi odeljku "lažno znanje" verovatno jedna od Šoovih najpoznatijih duhovitosti koje su ušle u uobičajeni govor. Ona glasi:

"Onaj koji može, to i čini. Ko ne može, uči".

Evo još nekih misli koje se pripisuju Bernardu Šou, a za koje nisam proveravao da li pripadaju junacima njegovih dela ili su njegove lično. Misli su, bez obzira na to, vrlo zanimljive: